Smak sveta sigurno će se dogoditi, ali teško da će to biti 21. decembra 2012. Naučnici veruju da Zemlju ta sudbina čeka za nekoliko miliona godina.
Predviđanja se temelje na zakonima verovatnoće - na osnovu kretanja nebeskih tela.
TIJANA PRODANOVIĆ |
Docent na predmetu Spektroskopija vasione na Matematičkom fakultetu u Novom Sadu Tijana Prodanović kaže da bi od veličine kamenja koje bi eventualno pogodilo zemlju zavisilo koliko bi takvi udari bili opasni.
"Naučnici su svesni opasnosti da može doći do sudara Zemlje i nekog drugog nebeskog tela i zbog toga postoje naučni programi koji prate šta se dešava u svemiru i kako se kreću tela u vasioni. Njihova putanja se računa godinama unapred da nas ne bi iznenadila", kaže Prodanovićeva.
Po njenim rečima, stalna "uhođenja" drugih planeta, zvezda, kometa i asteroida, pokazala su da ne postoji verovatnoća da bi u skorijoj budućnosti mogla da ugroze život na Zemlji.
Ako neka od njih, ipak, naglo i promene putanju, naučnici će to videti i na vreme reagovati, ističe Prodanovićeva, koja je diplomirala Astrofiziku na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a doktorirala u Sjedinjenim Državama.
Iako većina nebeskih tela koja "prete" Zemlji trenutno nisu fatalna za njen opstanak, postoji mogućnost da neka od njih padnu na "plavu planetu" i izazovu prirodne nepogode, kao što je cunami. Koliko će biti opasna - zavisi od njihove veličine.
"Kada nebesko telo padne u okean, ono direktno ili indirektno može da utiče na život na Zemlji. Veća tela su dovoljna da se podigne puno prašine u atmosferu, pa da Zemlja ostane 'bez' Sunca i od toga bismo direktno nastradali, bilo bi loše za floru, faunu, a moglo bi da dođe do masovnog odumiranja vrsta."
Takav scenario, tvrdi sagovornica, ipak "još nije ni u najavi". Čak i da jeste, čovek bi - kao adaptibilno i inteligentno biće, koje je preživelo i Ledeno doba - verovatno i ovoga puta opstao.
Priče o smaku sveta 2012. godine nisu realne i naučno opravdane, zaključila je Prodanovićeva, koja interesovanje ljudi za "nebeske pojave" objašnjava njihovom mističnošću.
Na večito pitanje - da li smo sami u kosmosu ili vanzemaljci postoje, ona kaže da "ima nade da negde imamo prijatelje".
Još nema dokaza da vanzemaljci (ne) postoje, a naučnici ne odustaju od traženja života van Zemlje i Sunčevog sistema.
Prva planeta van Sunčevog sistema otkrivena je pre deset godina i u poslednje vreme broj otkrivenih planeta neprestano raste i – do danas je pronađeno oko 700.
"Kada se proučava da li ima života van Zemlje proučava se atmosfera planeta - da li liči na Zemljinu i da li ima obeležja života. Uvek polazimo od sebe kao indikatora istraživanja i podaci za sada pokazuju da nema oblika života van naše planete", navela je.
NASA je, međutim, krajem 2010. godine pronašla bakterije u jednom jezeru u Kaliforniji, koje za izvor energije koriste arsenik, umesto fosfora, koji koriste sva druga (čoveku poznata) živa bića.
Problem je, možda, u tome što tražimo život nalik našem, pa nove organizme ne znamo da prepoznamo jer nam nije jasno šta predstavljaju, primećuje naučnica.
Neke njene kolege, kako kaže, veruju da postoje i druge napredne civilizacije, neke da ih ima čak 50, a ima i onih koji uopšte ne veruju u priče o životu van Zemlje. Sve pretpostavke su nesigurne, a ljudi ne poznaju dovoljno ni svoju planetu, zaključuje Prodanović.
Komentarišući snimke NLO i "malih zelenih" sa kojima se zemljani svakodnevno susreću, Prodanović je istakla da ne postoje konkretni i definitivni dokazi o njihovom postojanju, već samo mutne fotografije i različite "teorije zavere".
Нема коментара:
Постави коментар