ZEMLJE BIVŠE JUGOSLAVIJE PET PUTA ZADUŽENIJE OD TITA

     Ukupan spoljni dug SFRJ iznosio je gotovo 22 milijarde dolara, a države nastale njenim raspadom bar pet puta više, što potvrđuje i podatak da su krajem prošle godine samo Hrvatska, Slovenija, Srbija i BiH dugovale više od 112 milijardi evra!

     "Dužan si kao Jugoslavija" - ovo poređenje ranije je bilo uobičajeno za one koji su u velikim finansijskim problemima. Međutim, sada je očigledno da je takvo poređenje najblaže rečeno neumesno, jer je većina današnjih državica koje su nastale raspadom nekadašnje Jugoslavije mnogo više zadužena.


     Uostalom, o tome najbolje govore podaci:


     Hrvatska je najviše zadužena i već odavno spada među visoko zadužene zemlje u svetu. Njihov spoljni dug je krajem prošle godine iznosio više od 44 milijarde evra. Analitičari u Hrvatskoj tvrde da tek 12 posto tog duga ili 5,2 milijarde evra iznosi spoljni dug države. Sve ostalo je dug preduzeća, preduzetnika i banaka.


     Krajem prošle godine spoljni dug Slovenije dostigao je cifru od 39 milijardi evra. Njihovi ekonomisti su izračunali da je učešće države u tom dugu čak 34 posto, što bi trebalo da znači da je od ukupnog ino duga Slovenije država dužna više od 13,3 milijarde evra.


     Ekonomisti kažu da je prošlogodišnja zaduženost države u Sloveniji udvostručena i upozoravaju da bi ukoliko se taj trend nastavi i u naredne tri godine i njih mogao da zadesi grčki sindrom kao i Hrvatsku, jer je i u jednom i u drugom slučaju učešće spoljnog duga u bruto nacionalnom proizvodu znatno iznad onog praga od 80 posto koji govori o prevelikoj zaduženosti. Slovenci su taj prag "prešišali" za 31,4 posto, a Hrvati za gotovo 18 posto.


     Iako su i Srbija i BiH u značajnim finansijskim teškoćama, još ne spadaju u krug visoko zaduženih zemalja u svetu. Krajem prošle godine spoljni dug Srbije iznosio je nešto više od 22,8 milijarde evra, dok je spoljni dug BiH dostigao cifru od 2,6 milijardi. Od toga spoljni dug Republike Srpske procenjuje se na 0,9 milijardi evra.


     Da bi se lakše nosili sa naraslim finansijskim teškoćama prošle godine su i Srbija i BiH pozvale u pomoć MMF. Hoće li im to zaista biti pomoć ili još jedan kamen oko vrata, uskoro će biti sasvim jasno.
Naime, ekonomisti već odavno upozoravaju da su osnovni uzorci finansijskih teškoća u svim zemljama koje su nastale raspadom prethodne Jugoslavije, prevelik, često i nekontrolisan rast javne potrošnje i stalno povećanje uvoza tako da se stalno povećava i spoljnotrgovinski deficit.


     Sa tako smanjenom privrednom aktivnošću mnogima već postaje problem servisiranje spoljnog duga. Prošle godine je, na primer, u BiH bruto nacionalni dohodak zabeležio pad od četiri posto. U Srbiji je taj pad bio 2,9 posto, Hrvatskoj 5,8 posto, dok su najviši pad BDP u regionu imali u Sloveniji i Crnoj Gori i iznosio je 7,8 posto.


     Međutim, s obzirom da je Slovenija u međunarodnim trgovinskim asocijacijama, izvesno je da će se i pored značajnih problema ona najbrže oporaviti naravno ukoliko izvuku pouku iz grčke krize. Ali šta će biti sa ostalim zemljama u regionu ni najsmjeliji se ne usuđuju da prognoziraju.