Policijska brutalnost, nasilje na ulicama Oaklanda (Kalifornija, SAD) i najavljeni generalni štrajk sa sobom nose dublji značaj. Oakland je grad sa dubokom radničkom tradicijom, grad koji je često prvi dizao glas protiv nepravde i izrabljivanja radnika – Oakland je američki radnički grad i ima istoriju kao dokaz.
Demonstranti u Oaklandu su za 2.11.2011. najavili generalni štrajk, povodom tog proglasa prisećamo se generalnog štrajka iz 1946. - jednog od najvećih u istoriji SAD-a.
Jedno sasvim novo jutro nad Oklendom
Bilo je rano jutro, zora još nije ni stigla. 5 je sati, ponedeljak – 3. decembar 1946. Prvi kamioni sa robom ulazili su u grad, ali neće stići do skladišta – vozači napuštaju svoja vozila i nastavljaju peške prema centru grada. Odmah nakon njih iz pravca sporednih ulica počinju pristizati prvi radnici u uniformama – bili su to vozači gradskih autobusa i tramvaja. Javni prevoz jednostavno je stao, a njihovi operateri – zajedno sa putnicima – svi sada već koračaju prema glavnom gradskom trgu. Sviće zora nad ulicama Oaklanda, a sa njom dolaze i kolone radnika.
Uskoro trg postaje prepun, ogromna masa ljudi okupirala je ulice grada čiji je ekonomski puls potpuno zaustavljen. Počeo je generalni štrajk, istorijski štrajk koji će trajati čak 54 sata. Štrajkači su doneli kolektivnu odluku – samo ambulante i štandovi sa hranom smeju raditi. Takođe je rad dopušten i barovima, ali pod jednim uslovom – svoje jukeboxe moraju izvući na ulicu, a muzika mora biti puštana najglasnije moguće. Glavni hit iz tog vremena bio je "Pistol Packin' Mama, Lay That Pistol Down", a odjekivao je iz svakog ugla.
Prvih 24 sata prošla su u karnevalskom okruženju. Ljudi su pevali i plesali ulicama Oaklanda duboko u noć, kao da su znali da upravo stvaraju jednu od najvažnijih stranica u istoriji radničke borbe.
Oakland je u to vreme imao preko četvrt miliona ljudi. Ulice noću nikad nisu bile sigurno mesto, ali sada kao da se događa nešto sasvim obrnuto – više nema straha, oseća se jedinstvo i zajedništvo. Potpuni stranci prolaze jedni kraj drugih, rukuju se, pozdravljaju. Bezbednost kao da nikad nije bila veća.
Radnici kontrolišu grad
Svako je mogao napustiti centar grada, ali ne i ući – za ulazak u centar grada bila je potrebna posebna "ulaznica" – sindikalna članska karta. Veliki broj štrajkača bili su ujedno i ratni veterani. Upravo oni su se ubrzo organizovali u grupe za nadzor. Kretali su se gradom i proveravali da li su sva poslovanja zatvorena. Uskoro je velika grupa odlučila da maršira na gradsku skupštinu kako bi insistirali na ostavci gradonačelnika i gradskih odbornika. Zanimljivo, ali od 70 članova gradske uprave tog dana u skupštini nije bilo ni jednog. Isti ti su samo dan ranije pozvali na obračun sa demonstrantima koji "žele da sruše vladu".
Generalni štrajk završiće tačno u 11 ujutro, 5. decembra – nakon punih 54 sata. Uskoro su raspisani izbori na kojima će pozicije izgubiti kompletna gradska vlast. Radnici su uputili važnu poruku i demonstrirali svoju snagu kao kolektiv.
1946. u SAD-u je održano čak 6 generalnih štrajkova, Oakland je bio najuspešniji. U kolikoj je meri bitna klasna svest i osećaj trenutka pokazuje činjenica da nakon Oakland-a 1946. SAD nije imao ni jedan generalni štrajk. Taj podatak najbolje pokazuje opšti strah vladajućih elita od organizovanog radništva. U SAD-u se od tih godina polako i sistematski razbijaju sve organizacije koje bi mogle ujediniti radnike.
Posle 60 godina - vreme je da Oklend ponovo ustane
Preko pola veka je prošlo od tog istorijskog štrajka u Oaklandu, u tom periodu propaganda je učinila svoje - slobodni sindikati i slična udruženja demonizovana su i gotovo da više nemaju nikakve snage u današnjem SAD-u.
Ali ipak tinja neka nova iskra, uspomene na 1946. negde još uvek žive na ulicama Oaklanda. Priča o 1946. pronaći će put i do današnjih demonstranata, scene okupiranog grada kojim upravljaju radnici ponovo će potaknuti na akciju.
Posleratni SAD je bio zemlja prosperiteta, današnji SAD je zemlja proletarizacije – građani pred sobom imaju samo jedan izlaz – ponoviti i nadvisiti Oakland 1946. 54 sata okupacije više neće biti dovoljno, potrebna je klasna svest koja će zagovarati totalnu okupaciju – potpuno preuzimanje gradova od strane radnika. Naravno, bilo bi naivno očekivati da se takav fenomen stvori u tako kratko vreme, uzevši u obzir decenijea američke propagande koja je uvek imala za cilj omalovažavanje radnika.
Ali izgubiti svu veru u spontanost radničkog pokreta bio bi običan defetizam bez pokrića. Kao najveći prilog spontanosti radničke akcije navešćemo sledeći podatak - generalni štrajk u Oaklandu 1946., koji je okupio stotine hiljada ljudi bio je – nenajavljen!
Demonstranti u Oaklandu su za 2.11.2011. najavili generalni štrajk, povodom tog proglasa prisećamo se generalnog štrajka iz 1946. - jednog od najvećih u istoriji SAD-a.
Jedno sasvim novo jutro nad Oklendom
Bilo je rano jutro, zora još nije ni stigla. 5 je sati, ponedeljak – 3. decembar 1946. Prvi kamioni sa robom ulazili su u grad, ali neće stići do skladišta – vozači napuštaju svoja vozila i nastavljaju peške prema centru grada. Odmah nakon njih iz pravca sporednih ulica počinju pristizati prvi radnici u uniformama – bili su to vozači gradskih autobusa i tramvaja. Javni prevoz jednostavno je stao, a njihovi operateri – zajedno sa putnicima – svi sada već koračaju prema glavnom gradskom trgu. Sviće zora nad ulicama Oaklanda, a sa njom dolaze i kolone radnika.
Uskoro trg postaje prepun, ogromna masa ljudi okupirala je ulice grada čiji je ekonomski puls potpuno zaustavljen. Počeo je generalni štrajk, istorijski štrajk koji će trajati čak 54 sata. Štrajkači su doneli kolektivnu odluku – samo ambulante i štandovi sa hranom smeju raditi. Takođe je rad dopušten i barovima, ali pod jednim uslovom – svoje jukeboxe moraju izvući na ulicu, a muzika mora biti puštana najglasnije moguće. Glavni hit iz tog vremena bio je "Pistol Packin' Mama, Lay That Pistol Down", a odjekivao je iz svakog ugla.
Prvih 24 sata prošla su u karnevalskom okruženju. Ljudi su pevali i plesali ulicama Oaklanda duboko u noć, kao da su znali da upravo stvaraju jednu od najvažnijih stranica u istoriji radničke borbe.
Oakland je u to vreme imao preko četvrt miliona ljudi. Ulice noću nikad nisu bile sigurno mesto, ali sada kao da se događa nešto sasvim obrnuto – više nema straha, oseća se jedinstvo i zajedništvo. Potpuni stranci prolaze jedni kraj drugih, rukuju se, pozdravljaju. Bezbednost kao da nikad nije bila veća.
Radnici kontrolišu grad
Svako je mogao napustiti centar grada, ali ne i ući – za ulazak u centar grada bila je potrebna posebna "ulaznica" – sindikalna članska karta. Veliki broj štrajkača bili su ujedno i ratni veterani. Upravo oni su se ubrzo organizovali u grupe za nadzor. Kretali su se gradom i proveravali da li su sva poslovanja zatvorena. Uskoro je velika grupa odlučila da maršira na gradsku skupštinu kako bi insistirali na ostavci gradonačelnika i gradskih odbornika. Zanimljivo, ali od 70 članova gradske uprave tog dana u skupštini nije bilo ni jednog. Isti ti su samo dan ranije pozvali na obračun sa demonstrantima koji "žele da sruše vladu".
1946. u SAD-u je održano čak 6 generalnih štrajkova, Oakland je bio najuspešniji. U kolikoj je meri bitna klasna svest i osećaj trenutka pokazuje činjenica da nakon Oakland-a 1946. SAD nije imao ni jedan generalni štrajk. Taj podatak najbolje pokazuje opšti strah vladajućih elita od organizovanog radništva. U SAD-u se od tih godina polako i sistematski razbijaju sve organizacije koje bi mogle ujediniti radnike.
Posle 60 godina - vreme je da Oklend ponovo ustane
Preko pola veka je prošlo od tog istorijskog štrajka u Oaklandu, u tom periodu propaganda je učinila svoje - slobodni sindikati i slična udruženja demonizovana su i gotovo da više nemaju nikakve snage u današnjem SAD-u.
Ali ipak tinja neka nova iskra, uspomene na 1946. negde još uvek žive na ulicama Oaklanda. Priča o 1946. pronaći će put i do današnjih demonstranata, scene okupiranog grada kojim upravljaju radnici ponovo će potaknuti na akciju.
Posleratni SAD je bio zemlja prosperiteta, današnji SAD je zemlja proletarizacije – građani pred sobom imaju samo jedan izlaz – ponoviti i nadvisiti Oakland 1946. 54 sata okupacije više neće biti dovoljno, potrebna je klasna svest koja će zagovarati totalnu okupaciju – potpuno preuzimanje gradova od strane radnika. Naravno, bilo bi naivno očekivati da se takav fenomen stvori u tako kratko vreme, uzevši u obzir decenijea američke propagande koja je uvek imala za cilj omalovažavanje radnika.
Ali izgubiti svu veru u spontanost radničkog pokreta bio bi običan defetizam bez pokrića. Kao najveći prilog spontanosti radničke akcije navešćemo sledeći podatak - generalni štrajk u Oaklandu 1946., koji je okupio stotine hiljada ljudi bio je – nenajavljen!
Нема коментара:
Постави коментар