DUŠAN MIKLJA: TRAGOM NOVCA

     Ovih dana je obznanjena vest da se u Srbiju posle Petog oktobra - na ime pomoći i drugih davanja - slilo deset milijardi evra. Po nekima čak šest puta više. Mada već ta pozamašna suma ostavlja utisak, još veći utisak ostavljaju izjave zvaničnika da se ne zna na šta je tačno utrošen taj novac. Pazite dobro! Ne milioni već milijarde. Cifra od koje se zavrti u glavi. Kako je tada moguće da ne postoje pisani tragovi i o prispeću i o utrošku? Nije valjda da se novac delio i trošio jedino usmenim nalozima?



     Ako je tako nešto teško zamislivo, zbog čega se tada ne krene tragom novca? Ne samo zbog prava građana da znaju na šta je potrošen već i zbog obaveze države da na to pitanje pruži verodostojan odgovor. Nije, naravno, reč o zadovoljavanju puke ljubopitljivosti već o preko potrebnim saznanjima o tome kako se u dužem vremenskom periodu upravljalo ovom državom. Da li se, drugim rečima, novac trošio na razuman i razborit način ili rasipnički i lakomisleno?

     Odgovorom na ovo pitanje bi se posredno došlo i do mnogih drugih saznanja: o karakteru vlasti, njenoj umešnosti i sposobnosti, nepristrasnoj raspodeli na osnovu stvarnih potreba ili na osnovu partijske podobnosti, blagovremenom i celishodnom ulaganju ili nepromišljenom arčenju, da i ne govorimo o parama koje su isparile bez traga, što je ipak u nadležnosti za to postojećih institucija.


     Da bi se došlo do saznanja koja su u celini kudikamo važnija od rasvetljavanja pojedinačnih afera, nije potrebna naročita pronicljivost. Sasvim je dovoljno, kako nas uče u svim detektivskim romanima, ići tragom novca. Pravo je čudo dokle taj trag može da dovede i šta sve može da otkrije, čak i to kako se bez pisanih dokumenata može potrošiti toliki novac.

(Dušan Miklja, 15. 10. 2011.)