INTERVJU: TORNJANSKI - "NE POSTOJE NEREŠIVI PROBLEMI, JER KAD IMA VOLJE IMA I NAČINA"

     Mesni odbor "Adice" imao je odličnu ideju i još bolju njenu realizaciju, a ticalo se prekrečavanja grafita mržnje koji su ispisani na zidu jedne kuće koji gleda na dečije igralište.



     Inicijator akcije, simbolično nazvane "Da se deca ne igraju u našem besu", bio je predsednik MO "Adice" Srđan Tornjanski, koji se u LSV učlanio 2008. godine sa namerom svojim zalaganjem doprinese da, kako kaže, u našem društvu zaživi jedan normalan sistem vrednosti, suprotan onom koji je baštinjen devedesetih godina.


     Kako je rođena ideja o akciji "Da se deca ne igraju u našem besu"?
     Ideja o neophodnosti pomenute akcije javila se jer je zid jednog dečjeg igrališta budio u nama više nego živopisne asocijacije na devedesete godine prošlog veka. Tih godina, setimo se, permanentno su promovisani i nasilje i netolerancija i poziv na linč, rečju - sve ono što smo proteklih sedmica opet imali prilike da vidimo na mestu okupljanja najmlađih. Nismo želeli i nismo smeli da dopustimo da, možda prva poruka koju neko dete pročita bude "ubi se" ili niz sintagmi, u biti slične sadržine. Odlučili smo da zid prekrečimo i farbom nadjačamo bes koji je preteći zračio i podsećao na jedno strašno vreme. Istovremeno, dali smo mali doprinos ulepšavanju našeg kvarta.


     Koji su, po tebi, najveći problem sa kojima se Adičanke i Adičani suočavaju?
     Ako izostavimo akutni problem našeg društva, nezaposlenost, koji naravno nije mimoišao ni Adičane, posebno bih apostrofirao komunalne probleme. Mišljenja sam da su Adice u potpunosti zapostavljene, stavljene na rub događaja. Ovakvom marginalizacijom jednog dela grada koji, spekuliše se, ima blizu 20.000 stanovnika, dolazimo do situacije da Adice tokom jeseni, a pogotovo zimi predstavljaju sramotu za grad Novi Sad. Nedostatak kanalizacije, neasfaltirane ulice, koje se pretvaraju ili u vodoleži preko kojih građani ne mogu da pređu, ili u teško prohodne blatnjave staze, samo su delić problema koji vređaju osnovno ljudsko dostojanstvo. Naravno, postoji i niz problema druge prirode koji su izuzetno bitni i važni. Tu pre svega mislim na činjenicu da Adice nemaju ni školu, ni dom zdravlja, ni apoteku, a složićete se da jedan kvart sa brojem stanovnika koliko ih je u Adicama, zaslužuje da sve navedeno ima. Sve ovo jesu velike nedaće koje zahtevaju ogromna finansijska sredstva.


     Kako se ti problemi mogu rešiti?
     Ja sam svestan činjenice da se ne može sve odmah uraditi, ali mora se početi, jer ovakav maćehinski odnos prema Adicama ne vodi ničemu. Spadam u grupu ljudi koja smatra da ne postoje nerešivi problemi, jer kad ima volje ima i načina. Ubeđen sam da će naš kandidat za odbornika, Diana Milović, docnije odbornik, sa grupom isto tako kvalitetnih pojedinaca u gradskoj vlasti, iznaći rešenje za Adice u kojima će se živeti životom dostojnim čoveka.


     Šta su, po tebi, osnovni problemi Novog Sada?
     Osnovni problemi grada se produbljuju zadnjih dvadesetak godina. Imali smo ogroman priliv stanovništva iz ratom zahvaćenih područja. Tragedija je što se migracije uglavnom ekonomske prirode i dalje nastavljaju, a u poslednje vreme čak i intenziviraju. Samim tim dolazi, sa jedne strane do povećanja nezaposlenosti, koja je i ovako velika, a sa druge, koliko god to banalno zvučalo, do pustošenja vojvođanskih sela. Nije li gašenje i nestanak naših sela problem građanstva? Ja mislim da jeste i to veliki. Neravnomerna gradnja je takođe ogroman problem, koji je implicirao niz drugih problema. Nedopustivo je da Novi Sad ima toliko mali broj policajaca po stanovniku. Na koncu problem Novosađana je sve više izražena alijenacija, što nije u biti ljudi koji žive na ovim prostorima.


     Na šta bi LSV trebala da stavi akcenat tokom kampanje?
     LSV tokom kampanje mora da stavi akcenat na socijalnu politiku (položaj radnika, nezaposlenost), jer to je rak rana ovog društva. Liga bi mogla da napravi kratak i jasan program stranke, u vidu brošurice, koji bi svako mogao da razume i koji bi mogao da se deli građanima. Time bi se oni još bolje upoznali sa našom vizijom Vojvodine i Srbije. Zatim, vrlo dobro bi bilo da se jedna sednica Gradskog odbora održi u Adicama. To bi značajno privuklo pažnju građana, koji bi shvatili da makar i na posredan način, neko misli da su Adice bitne.