INDUSTRIJSKI AGRAR NE REŠAVA PROBLEM GLADI

     Teza da više ulaganja daje i veće prihode u poljoprivredi vredi samo do određenog momenta. Naime, beskonačno mnogo đubriva neće dati beskonačno mnogo plodova kako bi se nahranila rastuća svetska populacija…

     Uskoro će na zemlji biti sedam milijardi ljudi i svi imaju pravo na hranu. Da li bi onda cilj trebalo da nam bude da kroz nove tehnologije obezbedimo što više prehrambenih proizvoda kako bi svi bili siti? Benedikt Herlin iz Fondacije za budućnost poljoprivrede decenijama upozorava na fatalne posledice takvog razmišljanja. Industrijske agrarne tehnologije neće rešiti već produbiti problem gladi.

     "Očigledno je da model ishrane u industrijskim zemljama vodi gojenju. Danas na svetu ima više gojaznih nego neuhranjenih. Ta neuhranjenost je jedan od najvećih zdravstvenih problema koji imamo i koji plaćamo milijarde i milijarde. Ovaj model očigledno nije pravi za prevazilaženje gladi", kaže Herlin.


     On je bio član nadzornog odbora za Svetski izveštaj o poljoprivredi koji je 2008. izazvao senzaciju širom sveta. Izveštaj je pozvao na unapređivanje organske poljoprivrede i malih poljoprivrednih imanja, i odbacio tzv. genetski modifikovanu hranu, poljoprivrednu hemiju i patentiranje semena.


     Jačanje ekološke proizvodnje


     Pojedini članovi Saveza za svetski agrar, kao što su koncerni Monsanto, Sigenta i BASF iz protesta su napustili radnu grupu. Neke zemlje su se u distancirali od izveštaja i njegovih zaključaka. Tri godine nakon objavljivanja, mnogi zaključci su i primenjeni kroz politiku, kaže Tomas Rajhert, referent za svetsku trgovinu i ishranu u organizaciji "Germanwatch". "U dosadašnjim diskusijama u Evropskoj komisiji o agrarnoj politici jasno se vidi da je cilj jačanje ekološke proizvodnje".



     Dosadašnji sistem subvencije poljoprivrede u Evropskoj uniji ne samo da ugrožava životnu sredinu, kaže Rajhert, već i dovodi do neravnopravne raspodele prehrambenih proizvoda. "Industrijalizovana poljoprivredna proizvodnja u Evropi, iz najmanje dva razloga ostavlja loše posledice po svetsku proizvodnju hrane. Industrijalizacija u stočarstvu u EU vodi tome da se proizvodi mnogo više životinjskih proizvoda i koji se, uz prekomernu potrošnju, uglavnom i konzumiraju u Evropi."


     Zemlja je za proizvodnju hrane


     Viškovi se izvoze širom sveta, pa čak i u zemlje u razvoju. Tamošnji poljoprivrednici se sa subvencionisanim cena evropskih poljoprivrednika ne mogu takmičiti. Rezultat: izvoz razvijenih zemalja uništava poljoprivredu, u Rusiji, Aziji, Africi. Ljudi ostaju bez posla. Širom sveta potreba za stočnom hranom i proizvodnjom mleka, uništava prirodu. Na taj način se, kaže Todzro Mensa iz Organizacije "Prijatelji zemlje" iz Togoa, uništava zemljište koje može sluziti za prehranu ljudi.


     "U mojoj zemlji jedna engleska firma želi da zakupi 40 miliona hektara zemlje kako bi na njoj sadila industrijsko bilje. Mi kažemo - Ne! Ova zemlja je za proizvodnju hrane, a oni žele da zauzmu vredno zemljište kako bi izvozili industrijsko bilje", kaže Mensa.


     Izveštaj o poljoprivredi u sveti preporučuje da se prehrambeni proizvodi, koliko god je to moguće, proizvode tamo gde se koriste i to koliko je god moguće održivo, kaže Hans Heren, predsednik Instituta Milenijum. On je svesan da će taj koncept ubuduće biti i politički izazov: "Podržavaće jedan potpuno drugačiji sistem. Onda nam neće više biti potrebni veliki agrarni koncerni koji sve žele da kontrolišu. U centru će biti farmer, čija je proizvodnja obnovljiva i održiva i koja će moći da podmiri potrebe ljudi u budućnosti." A onda će se i rastuća populacija hraniti bolje i zdravije nego danas i to uz pomoć prirode, a ne protiv nje.

(Hele Jepesen i Daniela Vranković)