DA LI JE ODZVONILO ŠKOLSTVU U SRBIJI?

     Škole pune su nasilja i poslednji je trenutak da se nešto učini kako bi se tome stalo na put - jednoglasni je apel stručnjaka, prosvetara, ali i srpske javnosti koja je tek posle pisanja Pressa o stravičnim slučajevima maltretiranja učenika spoznala koliko stvari u osnovnim školama ne valja i koliko je to, u stvari, problem države i društva, možda i najveći.

     To je i vapaj mnogih roditelja koji sa decom - ili zbog njih - preživljavaju drame. 


     Propisi su mrtvo slovo


     Osim vršnjačkog nasilja, više roditelja nam se požalilo na batine i psihičko zlostavljanje koje deca trpi od strane učitelja i nastavnika. Međutim, i đaci biju i maltretiraju svoje nastavnike i profesore. 

     Tako nam se javila majka koja je svoju desetogodišnju ćerku ispisala iz škole u selu Kukljin u okolini Kruševca jer je učiteljica šikanirala i tukla devojčicu od prvog razreda - udarala ju je školskim šestarom, lenjirom i prutom i govorila da je "unjakava i kilava". Ta učiteljica još radi u školi i pored toga što sada, kako naša čitateljka tvrdi, maltretira drugu decu. 


     Javila nam se i majka dečaka koji ide četvrti razred jedne osnovne škole na Vračaru, a kojeg je brutalno pretukla učitejica u dnevnom boravku posle čega je dobila otkaz. Međutim, psihičko maltretiranje i bojkotovanje nastavila je njegova učiteljica, zbog čega, kako nam je ispričala majka, on sada posećuje psihijatra. U školi joj je, pošto se žalila na učiteljicu, rečeno da "istrpe do polaska u peti razred". 


     Stručnjaci se za Press slažu da su postojeći zakoni za zaštitu od nasilja mrtvo slovo na papiru, jer su za rešavanje nasilnog ponašanja u školama neophodne konkretne akcije u koje će biti uključeni svi - od roditelja i njihove dece, preko škole, pa do lokalne samouprave. 


     Radmila Dodić, predsednik Foruma beogradskih osnovnih škola, objašnjava da su zakonom predviđene mere zaštite, pre svega učenika od međuvršnjačkog nasilja i od nasilja od strane nastavnika i roditelja, ali da se oni ne primenjuju.


     Kamere ne pomažu


     Postoje protokoli kojima se na nasilje brzo reaguje i deluje. Postoje odredbe prema kojima roditelji učenika osnovnih škola, ako su agresivni, formalno-pravno odgovaraju za decu i mogu da budu kažnjeni. Zakoni jako dobro štite decu, ali je pitanje koliko se primenjuju. 

     Nasilje je samo posledica brojnih faktora. Zato treba dosta da se radi na preventivi nasilja, edukacijom i obaveštavanjem učenika, nastavnika i roditelja o nenasilnim metodama rešavanja konflikta, kao što su metode nenasilnog prevlađivanja gneva i druge. Postoji cela jedna lepeza postupaka koji mogu da se primene, ali u to moraju da budu uključeni svi segmenti koji učestvuju u vaspitno-obrazovnom radu. 


     Tu glavnu strategiju treba da pruži Ministarstvo prosvete, ali koliko vidim, oni se slabo odazivaju pozivima da daju izjave i tumačenja. Video-nadzor i školski policajac ništa ne mogu da pomognu. Pa školski policajac ne sme dete ništa ni da pita bez prisustva njegovih roditelja - kaže ona. 


     I Velimir Tmušić, šef Republičke prosvetne inspekcije, kaže za Press da je Ministarstvo prosvete donelo sve potrebne zakone i da su škole učinile sve što je neophodno u sprečavanju nasilju, ali da je sve to još uvek samo na papiru 


     "Da ne bi to ostalo samo na papiru, svi moraju da budu uključeni da bi to dobro funkcionisalo, i zaposleni u školi, i roditelji, i učenički parlament, i lokalna samouprava, i centri za socijalni rad, i svi koji mogu preventivno da deluju i otkriju potencijalni problem. Naši podaci pokazuju da su najproblematičnija ona deca koja imaju nesređenu porodičnu situaciju. Zato je neophodno da postoji lokalni tim koji će napraviti program rešavanja problema", kaže Tmušić.


     Nasilje od vrtića


     On dodaje da je Ministarstvo ove godine uradilo pregled svih obrazovnih ustanova po 14 tačaka i da je akcenat bio stavljen upravo na nasilje i disciplinske postupke, kao i da će uskoro preduzeti akcije za sprečavanje nasilja. 


     "U svim ustanovama na teritoriji Srbije uradili smo preglede, sa podacima šta se dešavalo u prethodnoj godini i kako su se spremile za ovu godinu. Privodimo sve kraju i uskoro ćemo imati sastanak da vidimo šta mi sa naše pozicije možemo da uradimo da, pre svega preventivno, delujemo protiv nasilja i pomognemo školama, roditeljima i lokalnoj samoupravi da se to spreči. Nasilje je posledica svega što se nama dešavalo u ovih dvadesetak godina. Nasilja ima i u predškolskim ustanovama, i kod roditelja i kod dece i kod zaposlenih. To je državni problem i to sam niko ne može da reši, ni škola ni Ministarstvo", objašnjava Tmušić. 


     Branka Tišma, razvojni psiholog u OŠ "Lazar Savatić", kaže da projekti za smanjenje nasilja i postupci za rešavanje nasilja koje je propisalo Ministarstvo prosvete, kao ni sve ono što čine roditelji i nastavnici, nije dovoljno da se problem reši. 


     Ona kaže da treba poraditi na sistemu vrednosti koji je poremećen. 


     "Na rešavanju problema treba raditi pre nego što se bilo šta desi. Tu mogu da pomognu razgovori, zajedničke aktivnosti sa detetom u kojima učestvuju i odrasli i deca, bilo u školi ili kod kuće. Mi decu jako mnogo kontrolišemo i proveravam šta su i da li su nešto uradili, ali malo sa njima razgovaramo i zajednički učestvujemo u aktivnostima", objašnjava Branka Tišma. 


     Ona kaže da su deca prilično sama tokom odrastanja, a deca ne mogu sama bez odraslih pa čak ni onda kada je sve idealno. 


     "U manjim sredinama vi nemate gde da odvedete dete, nema parkova ni uređenih prostora gde bi deca sa vršnjacima provodila vreme kako ne bi bila prepuštena sami sebi. Deca su sve više ispred televizora i kompjutera u pasivnom statusu, a zapravo odrastanje podrazumeva aktivnost, i koliko god se deca suprotstavljala, ona vole jasna pravila ponašanja. A vi danas imate decu i roditelje koji se suprotstavljaju pravilima škole, barem kada je njihovo dete u pitanju, a očekuju da ta pravila važe kada je u pitanju drugo dete", objašnjava Branka Tišma.