BRAZILSKA PREDSEDNICA U POSETI KUBI I SUSRET SA "HEROJEM IZ MLADOSTI", VOĐOM KUBANSKE REVOLUCIJE FIDEL KASTROM

     Brazilska predsednica Dilma Rousef u službenoj je poseti Kubi. Osim poslovnih razgovora sa predsednikom Raulom takođe se susrela i sa "herojem iz mladosti", vođom kubanske revolucije - Fidel Kastrom.

BRAZILSKA PREDSEDNICA DILMA RUSEF
I KUBANSKI PREDSEDNIK RAUL KASTRO

     Novinarima je pre susreta rekla kako odlazi na sastanak "puna ponosa". Fidel Kastro za predsednicu Rousef zaista predstavlja idola i heroja iz mladosti - naime, kubanska revolucija protiv pro-američkog diktatora Batiste bila je direktna inspiracija za brazilski gerilski pokret protiv diktature u 60-im godinama, Dilma Rousef bila je tada istaknuta članica tog pokreta.


     Dilma Rousef pred vojnim sudom u Brazilu imala je 23 godine. Kao borac marksističke gerile zatvorena je i mučena. Nakon vojnog udara 1964. u Brazilu, Rousef se pridružila marksističkoj urbanoj gerili i niz godina provela u borbi protiv diktature. 1970. je zarobljena i provela je 2 godine u zatvoru gde je i mučena.

DILMA RUSEF PRED VOJNIM SUDOM U BRAZILU 1970. GODINE
 (BORAC MARKSISTIČKE GERILE SA 23 GODINE)

     Podsetimo, vojska je u Brazilu izvršila državni udar 1964. nakon što je na vlast demokratskim putem došao ljevičarski predsjednik João Goulart. Vojna hunta vladala je Brazilom sve do 1985.


     Kao i mnogim drugim primjerima, iza nasilnog rušenja demokratski izabrane vlasti u Brazilu (još jednom) je stajao SAD.

     Deklasifikovani dokumenti iz 2004. otkrivaju kako je tadašnji predsednik Lindon Džonson putem CIA-e organizovao sve detalje vojnog udara. SAD su opremili izvršioce državnog udara sa svim potrepštinama uključujući i direktno finansiranje. Amerika je takođe poslala mornaricu u slučaju da vojna hunta zatreba asistenciju.


     Vojna hunta u Brazilu, baš kao i u drugim zemljama Latinske Amerike, se raspala 80-ih godina pre svega zbog činjenice da više nije mogla adekvatno upravljati ekonomijom. U zemlju je vraćena demokratija i slobodni izbori, ali pod jednim uslovom - morala se uvesti amnestija za sve zločine počinjene u vreme vojne vladavine 1964-1985.


     Levica se vratila na vlast 2003. kada je izabran za predsednika Luis Inásio Lula da Silva. Od 2011. na vlasti je predsednica Dilma Rousef, za koju mnogi tvrde da je naslednica Luline politike. Brazil je danas zemlja visokog ekonomskog rasta, ali hronični problemi još uvek su izraženi - u prvom redu ekstremno siromaštvo.


     Najnovija poseta Dilme Rousef Kubi pokazuje nastavak čvrste saradnje između te dve zemlje. Dilma Rousef je obišla luku Mariel, u blizini Havane, gde brazilske kompanije već rade na velikoj obnovi. Za vreme posete kritikovala je SAD i njihov kontroverzni zatvor u zalivu Gvantanamo.


     Podsetimo, SAD upravlja vojnom bazom Gvantanamo na osnovu kubansko-američkog sporazuma iz 1903. Tadašnja kubanska vlast, na čelu sa predsednikom Tomasom Estrada Palmom, u pregovorima sa američkim predsednikom Teodorom Ruzveltom dala je Gvantanamo na trajni zakup Amerikancima koji su prema ugovoru dobili "apsolutnu jurisdikciju nad teritorijom". U to vreme američka administracija je bila razočarana konačnim dogovorom jer su prvobitno tražili čak 4 baze na Kubi.


     Nakon dolaska Fidela Kastra na vlast, Kuba je u više navrata pokušala osporiti kontroverzni ugovor. Tvrde kako je prisutnost američke vojne baze kršenje "Bečke konvencije o pravu međunarodnih ugovora". Ipak, kao što znamo, vojna baza prisutna je i danas. Jedina razlika je što danas ne samo da se krše međunarodni ugovori već, kako mnogi ističu, i brojna ljudska prava pošto je vojna baza pretvorena u veliki zatvor.

AMERIČKA BAZA GVANTANAMO NA KUBI

 

     Brazilska predsednica Rousef obavila je više razgovora sa aktuelnim kubanskim predsednikom Raulom Kastrom. Istaknuto je kako dve zemlje nastavljaju "odličnu saradnju". Rousef je rekla kako će Brazil donirati 640 miliona dolara u projekat izgradnje luke Mariel (ukupna vrednost projekta: oko 900 miliona USD). Nova luka će biti ključna za nagli razvoj kubanske naftne industrije.


     Takođe je najavila kako će osnažiti kubansku ekonomiju kupovinom kubanskih biotehnoloških i farmaceutskih proizvoda, koji važe za najkvalitetnije na svetu.

(gwu.edu | chicagotribune.com | Wall Street Journal | AFP | BusinessWeek)