SVI SMO MI BRAĆA I SESTRE PO RAVNICI

Jeste li primetili da na nekim od mojih snimaka imam bradu? A znate zašto? To su snimci od prošlog leta kada sam dobio boginje. Male boginje. Otišao sam u bolnicu, i oni nisu mogli da veruju, kažu pa otkud vam boginje zar vi to niste ranije preležali? A ja sam rekao, znate takva je situacija u Srbiji kod nas možeš da imaš 50 godina i da dobiješ dečje bolesti. No sve u svemu, videli ste šta smo radili, međutim ima nešto što bih želeo da podelim sa vama danas. Imam jednu vest koju sam pročitao juče. Molim vas da je pažljivo saslušate nije kratka, ali je važna.

Vest sa B92

Reč je o vesti iz Bosne i Hercegovine i glasi: "Nećemo dopustiti da oni i njihova deca ostanu gladni. Nije u redu da Vlada Republike Srpske ostavi na ulici ljude koji su do juče ginuli za nju", rekao je za Radio B92 Senad Hubjer iz udruženja bivših vojnika Federacije. Nekadašnji vojnik RS iz Prijedora Darko Topić, koji svedoči da ovi ljudi i njihove porodice žive u veoma teškim uslovima, dirnut je i zatečen pažnjom ljudi protiv kojih se nekad borio. "Ako su moja deca gladna, džaba je meni govoriti da sam ja Srbin. Ja ne mogu živeti od praznih priča. To što je bilo tada, pa mi smo i tada bili izigrani od strane političara", rekao je Topić. Bosanskohercegovačka javnost je sa nevericom dočekala vest da su penzionisani pripadnici Oružanih snaga iz Federacije BiH, koji su nakon 18 meseci protesta isposlovali akontativne penzije, odlučili da deo primanja uruče otpuštenim vojnicima iz Republike Srpske, koji to pravo još nisu stekli. Ovaj slučaj ozbiljno je uzdrmao sve šablone vladajućih struktura, koje se godinama održavaju na ravnoteži straha i raspirivanju tenzija. Otpušteni vojnici Armije Bosne i Hercegovine, njih 1200, odlučilo je da od svoje prve akontativne penzije, izborene doslovno protestima pred parlamentom, a koja iznosi nešto oko 150 evra, izdvoji po pet evra za 300 bivših vojnika iz Republike Srpske, koji su otpuštanjem ostali bez primanja. Predstavnik otpuštenih vojnika RS Rade Dželetović, koji je potvrdio da će ova sredstva biti uručena najugroženijim pezionisanim vojnicima u RS, kaže kako su nekadašnji neprijatelji danas braća po nevolji. "Ljudi su to prihvatili kao jedan ljudski, prijateljski gest, jer nas je nevolja zbližila. Naša deca treba da žive kao i deca ovih političara. Najverovatnije da bi i mi isto tako uradili", kaže Dželatović.

Otpušteni pripadnici Oružanih snaga u RS-u, kao i njihove kolege u Federaciji, penzionisani su pre dve godine prema zakonu o Oružanim snagama na osnovu kojeg vojnici nakon navršenih 35 godina starosti stiču pravo na prevremenu starosnu penziju. Međutim, uprkos rešenjima o penzionisanju, i jedni i drugi se 18 meseci bore da ostvare pravo na penzije. I dok je za veterane u Federaciji pronađeno bar privremeno rešenje tako što se entitetska vlada obavezala da im isplaćuje akontativne penzije, penzionisani vojnici u Republici Srpskoj ostali su i bez tih minimalnih primanja, jer njihove penzije nisu planirane budžetom. Izgleda da će jedino stalno primanje veterana u Republici Srpskoj još mesecima biti ova neobična donacija vojnika iz Federacije, koji su spremni na izdvajanja sve dok to bude potrebno. Ovakva solidarnost doista odudara od svih matrica ponašanja u bosanskohercegovačkom društvu, koje politički moćnici i danas drže kao taoce raspirivanja nacionalizma u dnevnopolitičke svrhe. Potez, koji do temelja ruši posleratni mit o nemogućnosti zajedničkog života, povukli su upravo ljudi koji su na svojim leđima izneli teret rata, što mu daje još veći značaj.

Svaka nepravda je naš neprijatelj

Da li ste vi ljudi svesni kolika je biblijska moć ovoga što sam vam sada pročitao? Da li ste vi ljudi svesni? A, znam da jeste, jer smo ovde, jer smo zajedno. Da li ste vi svesni, koliko je ljudska solidarnost ono što je osnova ljudskog postojanja? Mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine smo ljudi koji nikada nismo i nikada ne smemo zaboraviti solidarnost prema onima kojima je pomoć potrebna. Mi nikada ne smemo zaboraviti šta je ono što su nepravde koje su učinjene nama i nikada ne smemo zaboraviti da svaka nepravda je naš neprijatelj. Jer Vojvodina samo kao društvo ljudi koji žive u pravdi i uzajamnom razumevanju, uzajamnom poštovanju, u slobodi veroispovesti što znači i slobodu veroispovesti, samo u društvu slobode nacionalnog opredeljivanja što znači i slobodu nacionalne neopredeljenosti, samo u takvom društvu gde ljudi odlučuju o svojoj sudbini i gde je ljudska sloboda ograničena samo slobodom drugih ljudi, samo takva Vojvodina je Vojvodina o kojoj mi želimo da razgovaramo. Sve drugo su prazne forme. A kakva je država u kojoj danas živimo? Država u kojoj danas živimo je država u kojoj navijački dres ili mantija, ispod koje hoće da proviruje maskirna uniforma, su dovoljne da se obuče i da niko više ne primeti najočiglednije stvari. Mi živimo u društvu koje nema snage da se suprotstavi brutalnom mešanju u unutrašnje stvari ove zemlje od strane aktuelne klike na vlasti u Ruskoj federaciji.

 

Nismo protiv ruskog naroda, nego vlasti

Uzgred rečeno jeste li primetili da imam košulju sa ruskom kragnom. Iz dva razloga sam je obukao, prvi je da se navikavate, a drugi je da još jednom, po ko zna koji put, kažem niko od nas nema ništa protiv bratskog i prijateljskog ruskog naroda. Protiv naroda koji je dao najveća imena umetnosti, koji je dao i Čajkovskog i Glinku, i Musorgskog i nema praktično nijednog baletskog igrača na planeti zemlji da nema u venama ruske krvi. Ali to nema nikakve veze sa aktuelnom vlašću u Rusiji koja je poslala A. Konuzina za ambasadora u Srbiji da uči pameti ljude u Srbiji time što će ih gurati u konflikte sa svojim okruženjem. Koji će od njih praviti topovsko meso da ne bi slučajno Evropa i Evropska unija bila od Atlantika do Crnog mora. Nego, da bude jedna mala oazica u kojoj će moći da se prave ruske vojne baze za elementarne nepogode i vanredne situacije. Slušam sad, dok sam dolazio, da je ovaj sneg, koji nas je potpuno iznenadio pošto je pao u zimu, da ima ideja da se proglasi za elementarnu nepogodu i da se zbog toga proglasi vanredno stanje. Zašto niko ne pita, pa čemu onda služi ruska baza u Nišu za vanredne situacije ako ovo nije vanredna situacija. Pa oni barem znaju kako sa snegom. Jel tako? E pa ako oni ne znaju kako sa snegom, ko onda na svetu zna? Pa zašto sad ne pomognu sa snegom barem? To umeju. Nego nam pomažu sa naftom, uglavnom da je se odnese. Pomažu da se isisa sve što je ostalo pod zemljom jer bože moj, takva je situacija bila. Kada smo mi govorili da je prodaja Naftagasa, jer ne pristajem na Miloševićevo ime NIS, vojvođanskog Naftagasa apsolutno koješta i da je to energetska omča oko vrata ove zemlje, onda su nas napadali da smo mi ovakvi ili onakvi. Danas više niko osim Koštunice dr Vojislava i njemu sličnih ne podržava tu priču o ne znam kakvoj energetskoj saradnji sa Rusijom zato jer se pokazalo da smo prodali porodično srebro što su nam očevi ostavili i ne znamo kako to deci da objasnimo. Zašto naš bratski ruski narod sad ne pokaže kako se bori protiv snega, a ne da ponovo vanredna situacija bude ako slučajno pobede demokratski opredeljene snage? A. Konuzin o kojem sam počeo da govorim će kroz dva dana dobiti u Patrijaršiji SPC orden Svetoga Save. Dobro. A kada je Aleksandar Jovanović predsednik Skupštine Grada Novog Sada došao, pred vrata Patrijaršije noseći kao golub mira, pismonoša takoreći, pismo u kojem je želeo samo da postavi jedno pitanje: da li se Sinod slaže sa onim što radi Irinej Bulović i Eparhija bačka, a to je opstrukcija civilnih vlasti u Novom Sadu, opstrukcija uspomene na strašne hladne dane kada su mađarski fašisti ubili i pod led Dunava bacili preko 3.000 ljudi, kada se gradskim čelnicima ne dozvoljava da priđu i spuste cvet na spomenik žrtvama fašizma, jel to stav SPC ili individualni stav građanina Bulovića? Onda gospodinu Jovanoviću nisu dozvolili ni da preda pismo. Ali dobro videćemo šta će se dalje događati. Videćemo da li će SPC dati neke odgovore na pitanja. A ti odgovori su, kakve su veze su između SPC i klerofašističke organizacije Obraz koja je, setite se, jedna od organizacija koja se uvek pojavi kada treba najbrutalnije kršiti ljudska prava i kada treba napadati ljude zbog njihovih različitosti. Kakva je veza između SPC i organizacije Dveri koja je najavila da će doći da nas obiđe na ovom Kongresu da nas nauče pameti. I trebali su da dođu. Nisu došli. U fašiste se nikada ne smete pouzdati.        

Poplava "regionalista" i "neoautonomaša"

Mi imamo ovog trenutka poplavu, koju ste primetli, nekih novih ’regionalista’ i ’neoautonomaša’ i tako dalje. Ja sam impresioniran, ali ajde da zadamo jednu pravu temu svima koju su jako autonomaši. Ajde da se promeni Ustav Srbije? Ali ajde da vas pitam, pošto su u međuvremenu napravili neverovatne poteze, vi ste pretpostavljam primetili, da je jedna podivljala frakacija stranke ruskih službi (SRS), formirala jednu novu stranku, isto su ime i prezime, samo je srednje slovo različito, koja tvrdi da mi nismo dovoljno za Evropu, da mi ne razumemo dovoljno kako se ustvari radi taj ekonomski prosperitet, pa čak i decentralizaciju. Imamo ljude koji se zaklinju kako su oni pravi ljudi za regionalizaciju i tako dalje. Ajde da ja onda postavim jedno pitanje: ajde da uradimo nešto svi zajedno sa našu zajedničku domovinu Republiku Srbiju. Ajde da prebacimo glavni grad iz Beograda u Kragujevac. Šta mislite o tome? Da li bi to bilo bolje za Srbiju? Da se razdvoji centar posla, biznisa, finansija i glavni grad, politički centar. Da li bi to bilo dobro za Srbiju? Ja sam siguran da bi, odmah ću vam reći zbog čega. Prvo, u Kragujevcu ne verujem da bi neonacisti mogli baš tako da prave paradu i diktiraju kako da se ko ponaša, kao što to rade u Beogradu, gde se prijavi skup ljudi, koji plaćaju poreze i poštuju zakone. Pa onda nešto što sebe naziva navijačke grupe i patriotske horde, oni kažu policiji; "ako se to desi, mi ćemo napraviti probleme". Onda hrabri ministar policije kaže: "onda neka nema nikoga na ulicama da građani mogu slobodno da šetaju". Da li bi se to moglo desiti u Kragujevcu? Ne bi. A znate zašto ne bi? Zato što u Kragujevcu nema porodice koju nacisti nisu zavili u crno, u Kragujevcu nema kuće na kojoj se nije vio crni barjak, od istih tih nacista čije sada likove kojekakvi podivljali huligani tetoviraju po svojoj koži. Probajte da istaknete zastavu sa kukastim krstom u Kragujevcu. Videćete šta će se dogoditi. Dogodiće se to da: neće dozvoliti.

 

Svaki čovek može biti zločinac

Imam za mlađe jedno pitanje: da li znate ko je bio Marisav Petrović? Ne vi, koji ste išli u školu u to vreme, nego vi, mlađi, da li znate ko je Marisav Petrović? Ne znaju. Jer je odjedanput ispalo važno ne znati ko je Marisav Petrović. I da se to malo zaboravi i da se to malo gura u stranu. A ja ću vam reći: Marisav Petrović je bio oficir Nedićeve garde. Milan Nedić, to je onaj za kojeg tvrde da je veliki heroj kog su komunisti ubili, i zato je on bio heroj jer je mislio: najbolje da budemo kolaboranti sa Nemcima, sa fašistima, pa onda Srbe neće ubijati. Marisav Petrović je njegov oficir koji je bio zadužen za streljanje u Kragujevcu, da sa istim tim Nedićevcima kupi decu po kućama, da ih vode, da ih zatvaraju u hangare i da ih onda odatle vode pred fašističke mitraljeske cevi. Marisav Petrović, upamitite to ime. Zašto je važno da se to sada ne zna, zato jer je važno, Bože moj, da se pokaže da ako je neko Srbin nije fašista. To nije istina. Svaki čovek, iz svakog naroda, na svakom kontinentu, može biti dobar, može biti loš, može biti pošten, može biti lopov, može biti demokratski opredeljen, može biti totalitarno opredeljenjen, može biti opredeljen za ljudska prava i slobode, može biti zločinac i fašista, kao oni što su gurali decu pred mitraljeske cevi. Upravo zbog toga ne sme da se dozvoli prekrajanje istorije i upravo zbog toga je zastava Nedićevske Srbije isto zlo kao i zastava Hitlerove Nemačke. U Vojvodini se to ne sme zaboraviti. Ne sme se zaboraviti ko su bili strelasti krstovi, ne smeju se zaboraviti sve one kvinsliške formacije koje su se ovde pojavljivale. Baš zato da novim generacijama neko ne bi prodao tu staru priču. O tome da je svo zlo od komunizma i od komunista, a da je narodnooslobodilačka borba mala avantura. To nije tačno.

Za lustraciju nikada nije kasno

I protiv te netačnosti se moramo boriti. A da bi se krenulo iz svega toga mora da se ispuni jedan osnovni uslov, taj uslov je, Ligašice i Ligaši, svi to znamo, lustracija. Lustracija!  I vikaću do neba i nikada neću prestati, iz jednostavnog razloga što neki kažu; "kasno je sada trebalo je to uraditi 2000. godine". Stvarno? Pa ja sam bio taj koji je bio na prvom sastanku predsedništva DOS-a posle 5. oktobra gde sam rekao, a sada zabraniti Socijalističku partiju Srbije, Srpsku radikalnu stranku, JUL, Stranku srpskog jedinstva, a njihova rukovodstva lustrirati? Znate šta mi je rekao Zoran Đinđić, "bože Nenade ti bi samo nešto zabranjivao". Tri godine kasnije je bio mrtav. Treba biti svestan da za lustraciju nije kasno, kao što do dana današnjeg Centar Simon Vizental proganja po svetu sada već stogodišnjake. Ali, ako je ijedan nacista preživeo, do god je živ će mu biti za petama. Mi ne smemo nikada zaboraviti ko su oni koji su nas gurnuli u sve ovo i šta su nam uradili jer ako to zaboravimo napravićemo nepravdu prema žrtvama i dozvoliti da se zločin ponovi. Jer, ne piše za džabe na zidu Dahaua: "Ko radi na tome da se ovo zaboravi, radi na tome da se ovo ponovi". Zato nema zaborava Ligašice i Ligaši. Zato smo mi tu da to ne dozvolimo.

 

Pogrešno je poistovećivati međuopštinsku saradnju i decentralizaciju

Imamo sada dokaza o onome što smo govorili proteklih godina. Imamo mnogo dokaza o tome da je centralizacija pogubna za Srbiju. Čuli ste Aleksandra Jerkov je rekla nešto, Bojan Kostreš je rekao nešto, ali svi ponešto osećate i na svojoj koži. I zato sad najedanput, regionalizacija je odgovor. Poistovećivati međuopštinsku saradnju i decentralizaciju je pogrešno, zbog toga što međuopštinske zajednice ne mogu imati političku moć odlučivanja kao što može imati pokrajina. Nikada međuopštinske zajednice, a to se sad naziva regionalizmom, ne mogu imati takvu snagu kakvu može imati pokrajina, koja uzgred budi rečeno postoji 30 godina duže od same Srbije, a to je Autonomna pokrajina Vojvodina koja je, setimo se dobila autonomiju 1848. godine, a Srbija je Berlinskim kongresom postala država 1878. godine. Ta priča o političkoj autonomiji je upravo ono što najviše boli centraliste u Beogradu. Boli ih zbog toga što onog momenta kada bilo gde puste, videće se da oni nisu jedini niti su najbolji u onome za šta se trude da pokažu da su jedini i najbolji da to rade. Zašto Vojvodina nema policijsku upravu. Zato ja Aleksandru razumem, ona govori u varijantama sadašnjeg sistema. Ali ja bih postavio jedno suštinsko pitanje: Zašto Vojvodina nema svoju policiju?  Zašto Vojvodina nema svoje zakonodavstvo? Zašto Vojvodina nema svoje sudstvo? Odmah ću vam reći. Zato što zla savest ne da vlastodršcima u Beogradu da zaborave ono što se stalno trude da mi Vojvođani ne zaboravimo. A to je da se Vojvodina u ovakvom položaju i na ovom mestu našla pučem, državnim udarom koji je Slobodan Milošević napravio 1998. godine srušivši ustavni poredak SFRJ. Mi smo bili federalna jedinica sa svojim zakonodavnim, sudskim i izvršnim organima vlasti. Mi smo imali svoje predsedništvo, mi smo imali Vrhovni sud. A sad treba da smo presrećni što smo u situaciji da nam ostanu sve pare od pecaroških dozvola.

Bilo bi najlakše biti separatista

Ja bih strašno voleo da sam separatista. To bi bilo najlakše na svetu. Separatisti jednostavno razmišljaju, rampu na Dunav ovo je naše, ovo je vaše, videćemo kod Novog Beograda – jedna zemlja dva sistema, vojvođanski Hong Kong... Uvedemo odmah evro da nas ne bi maltretirala centralna banka u kojoj ode Kurta da dođe Murta, a onda bi posle njega opet došao Kurta. Sve to služi tome da guverner, recimo ovaj Jelašić što je bio prošli put, čovek je bio tu desetak godina poukidao sve domaće banke pa otišao, čim je istekao mandat, sutradan da bude direktor strane banke. Da bi imao sigurno tržište, čovek je ranio mesto što pecaroši kažu, u pecarošku terminologiju se bolje razumem pošto vidim da je to važna stvar za prihode Vojvodine, dakle ranio je mesto i sada je u situaciji da ima sve to. Kupio je neku kućicu, ubogo je to pravljeno od blata iz inata na Dedinju za nekih tričavih 240 hiljada evra sad će milion i osamsto da mu padne za tu kućicu jer neće više tu da živi. I tako dalje. Koga vi bre pravite ludim. Vojvodina je imala svoju Narodnu banku, jel tako Bane Pomoriški? Jel znate vi zašto je pala Vlada Zorana Živkovića? Da vas podsetim. Podsetiću. Bane Pomoriški je bio zadužen za razgovore sa budućom guvernerkom Kori Udovički, za koju iz biografije sam primetio samo jedno, a to je da je jedno vreme igrala u plesnoj grupi Đogani. Dakle Kori Đogani je trebala da bude izabrana za guvernerku, Narodne banke.

I mi smo pitali da li bi moglo nekako da od četiri viceguvernera jedan bude iz Vojvodine? Ne član LSV, jedan iz Vojvodine, da bi imali elementarni uvid šta se događa u Narodnoj banci. Šta je rekla? "Ja sa vama nemam šta da razgovaram, kada budem izabrana, sve ćete čuti u mom izlaganju koje sam pripremila". Narodnom poslaniku, gospodinu Pomoriškom kaže kad ona bude izabrana on će onda čuti šta je ona smislila da radi u banci. Naravno, ligaš ne bi bio ligaš da nije izvršio odlazak sa glasanja. Doviđenja, prijatno, pa vi vidite šta ćete bez nas. Iz toga je izbio skandal jer su onda koristili duple kartice i onda je zbog toga pala vlada Zorana Živkovića. Jeftinije im je bilo da padne vlada, nego da Vojvodina dobije viceguvernera Narodne banke. Koji deo nije jasan?

 

Priče za plašenje naivnih

Sva ta plašenja mečke rešetom, sve te priče Vojvodina će se otcepiti, Vojvodina će ovo i ono su samo priče za plašenje naivnih. Kao što su i ove klerofašističke družine, koje su profesionalni uterivači u srpstvo i pravoslavlje. Koje u njihovoj izvedbi nikakve veze sa hrišćanstvom nema, ali baš nikakve. On se čovek bavio pametnijim stvarima, pretvaranjem vode u vino. Sve u svemu, oni koji od nas hoće da naprave neprijatelje, od nas koji nemamo drugu zemlju osim ove, koji nemamo rezervni položaj. Koje treba da vojnici Republike Srpske i Federacije BiH podsećaju koliko smo važni jedni drugima i koliko je važno da svaki čovek u Vojvodini može da govori svojim jezikom, da ga govori na svakom mestu i da, ko god proba da mu to pravo ospori, je udario na osnove vojvođanskog društva, da je udario na osnove civilizacije. Da je udario na svakoga od nas.

To je ono što se mora znati, jer nemojte zaboraviti - bolje biti bilo šta drugo nego Vojvođanin. Ako si vatreni Srbin kome je to profesionalno opredeljenje, već će se naći i akademija nauka i crkva, i ovi i oni, naročito ako tvrdiš da si ugrožen. Ako si profesionalni Mađar, tek onda da vidiš kako će se tu desiti ogromna podrška sa svih strana. Da si delfin već bi se našao Grinpis da te brani, ako si zatvorenik - Amnesti internešenal. Neko će se setiti. Ko će se setiti Vojvođana? Niko! Niko nas se neće setiti! I zato šta mi imamo? Imamo samo sami sebe i jedni druge i jednu jedinu Vojvodinu. Koji deo nije jasan, kome nešto ovde nije jasno?

Mrkonjić gradio pontonske mostove

Nad svakim od nas je legat Slobodana Miloševića – balkanskog kasapina. Nemojte zaboraviti, čovek koji je napravio nepojamna zla, a čiji najbolji saradnik je gospodin Mrkonjić, znate gospodina Mrkonjića? Čovek koji biranim rečima se obraća javnosti kaže: Ja ne vidim što bih se izvinjavao, jer ja sam u svakom režimu samo gradio. A nije rekao samo jednu stvar – šta je gradio? Gradio je pontonske mostove na mestu mostova koji su ranije postojali pa bili srušeni zbog politike kojoj je pripadao. Zbog toga, i pošteni gospodin Mrkonjić i gospodin Ivica Dačić, čovek koji je socijalista, kune se u socijalističku tradiciju, koji je ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije koji nikako da objasni kako može u sekularnoj državi, u kojoj su razdvojene država i crkva, da policija  ima krsnu slavu. Krsna slava je porodični praznik u pravoslavnim kućama i slavi se od kada je sveta i veka. Al’ kako može policija u sekularnoj državi  da slavi krsnu slavu? Pa naravno da nije moguće, ali ova država, ovakva kakva je, neočišćena, nelustrirana, neuređena, aljkava, sve tako nagurana na gomilu, a onda kao srašće to nekako u neki koherentan sistem. E pa neće srasti u koherentan sistem! Neće srasti dok god se ne bude jasno reklo - Ko je platio da budu napadnuti hrvatski gosti u Novom Sadu pre nekoliko dana? Ko je platio da im se sekirama razbijaju šoferšajbne? 

Kome je to potrebno u ovome trenutku kada Srbija treba da se pokaže kao neko ko treba i zaslužuje da dobije kandidaturu za Evropsku uniju? Zašto je nama važna Evropska unija? Pa zbog toga što sa svih strana Vojvodine se nalaze zemlje koje ili već jesu ili će sutra biti u EU, u kojima imamo braću, prijatelje, porodice, rodbinu i ne zaslužujemo da nas nikakve granice od njih dele. Naročito ne granice koje se ne povlače iz ne znam kog razloga, nego iz čiste potrebe da šverceri, jer samo šverceri dobro žive od granica, da šverceri i kriminalci imaju svoju državu i da tvrde da je to njihova patriotska obaveza.

 

Biti ligaš i ligašica je obaveza

Liga socijaldemokrata Vojvodine stoji na putu svemu tome. Mi smo Vojvođani, mi smo Srbi, Hrvati, Slovaci, Rumuni, Rusini i sve ostale nacije koje žive u Vojvodini. Mi smo i pravoslavci i katolici i evangelisti, mi smo sve to, ali smo svi mi braća i sestre. Braća i sestre po ravnici.

Ali nije sve počelo juče. Na današnji dan, pre tačno 10 godina je usvojen Omnibus zakon, u Skupštini Vojvodine, na sednici kojom sam ja predsedavao. Mislio sam da je velika pobeda, pokazalo se da je to tek zrno peska. I mnogo toga se dogodilo na današnji dan. A danas 4. februara 2012. godine ćemo se pogledati u oči i setiti se važnih stvari. A to je da biti ligaš je obaveza i to obaveza koja je nešto što svakoga od nas čini kompletnim čovekom i ligašem. I čovekom koji razume različitost i čovekom koji se bori za pravo na različitost. I zbog toga ta obaveza glasi: Mi članovi i članice LSV, polazeći od činjenice da su svi građani i građanke Vojvodine ravnopravni, bez obzira na nacionalnu, versku i zavičajnu pripadnost i bilo koju drugu nevoljnu razliku; Verujući da je sloboda jednoga čoveka ograničena isključivo slobodama drugih ljudi, privrženi principu da svako ima pravo da dostojanstveno živi od svog rada, samostalno raspolaže onim što je stvorio i da svojoj deci priušti slobodno detinjstvo; Uvereni da Vojvođani i Vojvođanke imaju pravo da odlučuju o svojoj sudbini i da Vojvodina mora imati zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, imovinu i izvorne prihode garantovane Ustavom, obavezujemo se da ćemo se beskompromisno boriti za to da Vojvodina bude bogata, da Vojvodina bude bezbedna, da Vojvodina bude socijalno pravedna. Vojvodina mora imati svoju imovinu i biti najrazvijeniji deo Srbije. Vojvođanke i Vojvođani ponovo moraju imati najveće zarade u državi. Vojvodina se mora vratiti u zajednicu razvijenih i bogatih evropskih regija. Mora tačno da se izračuna bez čega je sve Vojvodina ostala prethodne dve decenije i to joj se mora vratiti, a Vojvođanke i Vojvođani moraju biti obeštećeni za sve izgubljeno. Vojvodina mora imati svoje službe bezbednosti koje će Vojvođankama i Vojvođanima garantovati sigurnost. U Vojvodini svako mora imati pravo da govori svojim maternjim jezikom i niko ne sme u tome da ga omete. U Vojvodini ne sme biti nasilja, ekstremizma i isključivosti bilo koje vrste, otvoreno i beskompromisno ćemo se boriti protiv toga. Vojvođanska mesta moraju ponovo biti naseljena, poljoprivrednici cenjeni i uvaženi i od strane države potpomognuti. Radnici moraju dobiti zakonsku i političku zaštitu od bilo kog oblika eksploatacije. Lečenje mora biti dostupno svima, nemoćne osobe moraju imati garantovanu i adekvatnu pomoć. Obavezujemo se jedni drugima i Vojvodini da ćemo uraditi sve da tako i bude. Živela slobodna Vojvodina!