BRAZIL - OD "BANANA" DRŽAVE DO EKONOMSKE VELESILE

      Zahvaljujući ekonomskim reformama, stabilizovanju makroekonomskog okruženja i okretanju prirodnim bogatstvima, brazilska ekonomija postala je šesta najveća na svetu.

      Brazil je donedavno bio vrlo siromašna, slabo obrazovana i ekonomski neuravnotežena zemlja. Zbog reformi usmerenih na stvaranje stabilnog makroekonomskog okruženja, Brazil danas raste po zavidnim stopama, zemlja ima uravnotežen proračun, relativno nizak javni dug, visoku stopu zaposlenosti i nisku inflaciju.

     Do preokreta u Brazilu došlo je tokom 1990-ih kada je tadašnji predsednik Fernando Enrike Kardoso započeo sa nizom mera čija je svrha bila stabilizovanje potrošačkih cena i deviznog kursa.

     Brazil svoj procvat doživljava dolaskom na vlast predsednika Luisa Inásia Lule da Silve 2003. godine. Da Silva, poznatiji samo kao Lula, jedan je od najomiljenijih brazilskih političara, koji je poput svog prethodnika nastavio sa jačanjem makroekonomske stabilnosti i širenjem socijalnih programa kako bi unapredio životni standard najsiromašnijih.

     U vreme njegove vlasti (2003-2010.) Brazil je doživeo ekonomski "boom" najvećim delom zbog znatnog porasta cena ruda i poljoprivrednih proizvoda po kojima je Brazil danas poznat.

     Rezultati bivšeg predsednika su impresivni. Prosečni realni ekonomski rast Brazila u poslednjih osam godina bio je 4%, a 49 miliona Brazilaca doseglo je nivo srednje ili više klase, pri čemu ih je 29 miliona izbavljeno iz velikog siromaštva.


     Kapitalizam u svrhu ostvarivanja socijalnih ciljeva


     Brazil je u poslednjih 20-ak godina ostvario neosporiv ekonomski napredak pa je prema najnovijem prikazu najvećih svetskih ekonomija londonski Centar za ekonomiju i poslovna istraživanja (CEBR) u objavio kako je ove godine prestigao Veliku Britaniju i postao šesta najveća svetska privreda.

     Ali, Brazil svoj rast ne duguje klasičnom kapitalističkom modelu rasta, baš kao ni neke druge zemlje iz BRICS grupe (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). 

     U brojnim segmentima brazilske ekonomije ključnu ulogu igra država, koja je mnogo značajnija u odnosu na ostale razvijene svetske ekonomije.

     Oko bivšeg predsednika Lule vrti se većina političkog života u Brazilu, a o njegovoj popularnosti govori i činjenica da je prilikom odlaska sa vlasti uživao podršku velike većine brazilskih građana.

     Tako je i sadašnja predsednica, 63-godišnja bivša gerilka i politička zatvorenica Dilma Rousef, bila dugogodišnja bliska saradnica Lule.

     Brojni analitičari ističu kako je upravo zbog njegove podrške Rousef  i postala predsednica.

     Specifičnost brazilske ekonomije i političkog uređenja verojatno je najbolje opisao Nikolas Leman, dekan Kolumbija novinarske škole u svom nedavnom intervjuu za Rojters: "Dilma Rousef je marksistkinja, njen otac je takođe bio marksista i njena je osnovna ideja dati što više što većem broju ljudi, ali je pritom svesna da joj je u ostvarivanju tog cilja potreban kapitalizam.

     Stoga je osnovna maksima sadašnje brazilske politike korišćenje kapitalizma u svrhu ostvarivanja socijalnih ciljeva", izjavio je Leman. 


     Orijentacija na izvoz prirodnih bogatstava i hrane


     Brazil je danas najveća i najrazvijenija država Latinske Amerike, a većinu svog napretka duguje eksploataciji svojih prirodnih resursa kojima obiluje i snažnoj poljoprivrednoj industriji.

     Kao peta najveća zemlja na svetu, Brazil raspolaže ogromnim brojem plodnih poljoprivrednih površina, od kojih neke pružaju prinos 2 do 3 puta godišnje pa je logično da je u zemlji razvijena snažna poljoprivredna proizvodnja koja je zbog ekonomije i prirodnih pogodnosti izrazito konkurentna.

     Poljoprivrednom proizvodnjom Brazil zadovoljava većinu potreba svojih gotovo 200 miliona stanovnika, a ujedno je i jedan od najvećih izvoznika kafe, šećerne trske, govedine i u poslednje vreme soje.

     Uz to, Brazil raspolaže ogromnim šumskim bogatstvom u predelima Amazona, a samim tim i najvećim svetskim zalihama plodnih neobrađenih poljoprivrednih površina koje pružaju ogroman potencijal daljem razvoju poljoprivredne proizvodnje. 

     Uz poljoprivredne proizvode, Brazil je orijentisan na izvoz transportne opreme i automobila, gvozdene rude, a predviđa se da bi zbog Petrobrasovih pronalazaka ogromnih zaliha nafte u Atlantiku Brazil od uvoznika nafte mogao postati jedan od izvoznika. 

     Brazil je i najveći svetski proizvođač biogoriva, a poseduje i velike zalihe strateških sirovina poput gvožđa, urana, boksita, bakra i zlata.


     Konstantni trgovački suficiti, niska nezaposlenost i visoki realni rast


     Prema podacima CIA-nog Factbooka, glavni trgovački partneri Brazila su Kina, na koju otpada 15,2% ukupne trgovine i sa kojom Brazil ima pozitivan trgovački saldo, SAD sa udelom od 9,6%, Argentina sa 9,2%, Holandija sa 5,1% i Nemačka sa udelom od 4% u ukupnoj trgovini. 

     Ako se analiziraju osnovni makroekonomski podaci za Brazil i Veliku Britaniju u 2010., postaje jasno šta je dovelo do toga da Brazil ove godine prestigne ekonomiju Veliku Britanije.

     Naime, prema podacima OECD-a realni rast brazilske ekonomije u 2010. bio je 7,5%, dok je realan rast BDP-a u Britaniji bio 1,4%.

     Stopa nezaposlenosti u Brazilu bila je 6,7% dok je u Britaniji bila 7,8%. Ako se tome pridoda činjenica da je trgovački suficit Brazila u 2010. bio 20,3 mlrd dolara, što je najniži nivo u poslednjih 8 godina, a trgovački deficit Britanije 154 mlrd dolara, i da je javni dug Britanije dvostruko veći od brazilskog, jasno je da je ekonomija Brazila u mnogo boljem stanju. 

     Priznanje današnjeg statusa ekonomske velesile potvrđuju i poverene organizacije Svetskog fudbalskog prvenstva 2014. i Olimpijade 2016. koje će održati upravo u Brazilu.

(Matija Kroflin)