KONFERENCIJA U BEOGRADU 1961: POLA VEKA NESVRSTANIH

     U četvrtak 1. septembra se navršilo tačno 50 godina od kada je 28 nacija okupljeno u bivšoj jugoslovenskoj prestonici Beogradu učestvovalo na prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih.


     Za osnivače pokreta se smatraju prvi indijski premijer Džavaharlal Nehru, drugi egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, prvi predsednik Gane Kvame Nkruma, prvi predsednik Indonezije Sukarno i tadašnji lider Jugoslavije Josip Broz Tito. Svih pet lidera su bili istaknuti zagovarači politike ''srednjeg kursa'' za države u razvoju u trenutku sukoba zapadnog i istočnog bloka tokom Hladnog rata.


     Pet principa Pokreta nesvrstanih:  
     - Uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta 
     - Uzajamno nenapadanje 
     - Uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove 
     - Jednakost i uzajamna korist 
     - Miroljubiva koegzistencija


     Lideri su se na prvom Samitu nesvrstanih 1961. dogovorili da promovišu svetski mir i kooperaciju tako što neće pristupiti ni jednom moćnom bloku. Dvadeset dve države su poslale svoje delegacije na ovaj istorijski sastanak. Među učesnicima su se našli i prinčevi (Saudijska Arabija, Kambodža i Jemen), jedan arhiepiskop (Kipar) i car (Hajle Selasije od Etiopije). 


     Prva, osnivačka konferencija održana je od 1. do 6. septembra 1961. godine u Beogradu, u zgradi Narodne skupštine koja je za tu priliku bila posebno preuređena. 


     Na samitu su učestvovali šefovi država i vlada 25 vanblokovskih zemalja, većina iz Afrike i Azije i dve evropske: Avganistan, Alžir, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kipar, Kongo, Kuba, Liban, Maroko, Mali, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis i Ujedinjena Arapska Republika, koju su tada činili Egipat i Sirija. 

     Prisustvovali su i predstavnici 40 oslobodilačkih i antikolonijalnih pokreta. Tri zemlje - Bolivija, Brazil i Ekvador - bili su u ulozi posmatrača. Preko 800 novinara iz celog sveta je dotrčalo u Beograd da izveštava sa ovog skupa. 


     Učesnici konferencije su na prvom okupljanju kritikovali Sovjetski Savez zbog obavljanja nuklearnih testova 1. septembra, istog dana kada je konferencija počela, prekršivši tako trogodišnji moratorijum. Na drugoj strani, delegati su u nekoliko navrata osudili svetski imperijalizam i uvereno predviđali da će ugnjetavanje malih zemalja od strane moćnih i ekonomski naprednih sila uskoro biti zaustavljeno.


     Nastanak Pokreta se vezuje za Konferenciju u Bandungu, Indoneziji, 1955. godine na kojoj su se azijske i afričke zemlje okupile kako bi pronašle zajednički dogovor za buduću saradnju i proglasili da se zalažu za anti-kolonijalizam i neutralnost u odnosu na istočni i zapadni blok. 


     Termin ''Nesvrstani'' je prvi skovao indijski premijer Džavarhalal Nehru tokom svog govora 1954. u Kolombu, Šri Lanka. U svom govoru, Nehru je opisao pet postulata koji su korišćeni kao vodilje u kinesko-indijskim odnosima, a koje je prve smislio ondašnji kineski premijer Žu Enlai. Nazvani Pet principa miroljubive egzistencije ili Pančšil, ovi principi će kasnije poslužiti kao osnova Pokreta nesvrstanih. 


     Tokom Hladnog rata, članovi Pokreta nesvrstanih su često bili meta Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, dok su u isto vreme obe strane pokušavale da stave nesvrstane zemlje pod svoju kontrolu. Pokret nesvrstanih, međutim, nije bila snažno ujedinjena organizacija, kao Severno-atlantski zavez (NATO) ili Varšavski pakt, i njihove članice su bile slabije ekonomski i vojno od ta dva bloka supersila. 

     Uprkos tome, članice Pokreta su bile u mogućnosti da unaprede svoj status usaglašavanjem jedinstvenog stava i međusobnom saradnjom prilikom glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.  


     Ideja nesvrstanosti je postala jedna od najdragocenijih tekovina posleratnog vremena. Drug Tito je rekao o tome sledeće: "Pitanje nezavisnosti malih i srednjih zemalja je krupna stvar. I nesvrstanost tu igra značajnu ulogu. Ta velika uloga u prvom redu dolazi do izražaja kroz Ujedinjene nacije. Jer, vidite, sad u njima dominiraju nesvrstani. Tamo su, na primer, neke odluke, donesene i prihvaćene, koje, recimo, SAD teško progutaju. Ne bi hteo više da ponavljam, ali nesvrstane zemlje mnogo su učinile svojom principijelnom politikom, politikom nezavisnosti, nemešanja, politikom koegzistencije. Šta znači koegzistencija? Ona ne podrazumeva neku učmalost, da tako kažem, životarenje države sa državom, nego aktivnu saradnju. Neki veliki nisu baš jako oduševljeni sa nesvrstanošću, ali iako bi hteli nesvrstane zemlje ignorisati, ne mogu ih sprečiti u aktivnosti. One mogu da igraju još veću ulogu."


     Pokret je imao velikog uspeha u borbi za ravnopravnost u međunarodnim odnosima, ali zbog toga što se paralelno nije išlo i na emancipaciju društava i pojedinaca, u njemu je bio velik broj autokratskih sistema, izjavio je povodom godišnjice jedan od osnivača pokreta Budimir Lončar, prenosi Slobodna Evropa. 


     Budimir Lončar, koji je u karijeri bio jugoslovenski ministar spoljnih poslova, šef Titovog kabineta i spoljnopolitički savetnik bivšeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, naveo je da je pokret doprineo da hladni rat ne preraste u "vrući" i dao snažan impuls antikolonijalnim revolucijama. 


     Takođe, Lončar navodi da je organizacija svojim primerom pokazala da je moguć suživot religija i kultura, i da hantingtonovski "sudari civilizacija" nisu nužni. On je Pokretu nesvrstanih odao priznanje da je doprineo jačanju Ujedinjenih nacija i njegovom pretvaranju u svetski sistem koji je, između ostalog, izgradio i novi sistem međunarodnog prava.


     Danas organizacija broji ukupno 118 članica Pokreta nesvrstanih od 192 članice UN-a i 20 zemalja (među kojima je i Srbija) koja ima status posmatrača.  Od svih 118 zemalja danas je jedino Belorusija iz Evrope član ovog pokreta. Bosna i Hercegovina je 1998. odbijena u svom zahtevu za članstvo dok je Srbija je 14 novembra 2001. ušla u Pokret kao posmatrač i do sada nije predala zahtev za članstvo.