Prvo postrojenje za preradu otpadnih ulja u Kladovu ne sme da prihvati ulje sa stranih brodova jer je to "uvoz opasnog otpada".
– Zamislite čoveka koji kolima dođe iz inostranstva i mora ovde da promeni ulje. Država bi, po logici koju je primenila na nas, to što bi servis uzeo deset litara njegovog ulja tretirala kao spoljnotrgovinski posao. Brod niz srpski tok Dunava pređe oko 500 kilometara. I na toj deonici putovanja se generiše izvesna količina otpadnog ulja, pa bi ispalo da mi zapravo taj otpad izvozimo tako što ne damo stranim plovilima mesto gde bi mogli da ga ostave kod nas. Ali, nažalost, nije tako. Sve to završi u reci – kaže Mladen Genčić, vlasnik "Delte Kladovo".
Oliver Dulić, ministar životne sredine, na otvaranju pogona je tvrdio da ćemo sada konačno rešiti problem sa izlivanjem brodskog ulja u vode, ali daleko od toga da smo postigli veliki napredak i za domaća plovila. Genčić sa njih sme da prikuplja otpad, samo što će se u praksi to verovatno svesti na brodove koji i inače imaju potrebu da se zaustave u njegovom pristanu. U ponekoj srpskoj luci ima improvizovane opreme, ali nijedna nema pravi, savremen terminal za prihvat rabljenih ulja, mada bi ga po zakonu morale montirati da bi zadržale međunarodni status. Možda ne žure zato što brodovi ionako odavno ne ostavljaju ovo ulje kod njih. Nemaju razloga, jer nikakva inspekcija ne kontroliše da li su to uradili ili su pribegli jeftinijoj soluciji i istresli opasni otpad u reku, umesto da plate za njegovo zbrinjavanje.
– Tri luke trenutno planiraju rekonstrukciju i modernizaciju. Verujem da će u njihovim planovima biti i izgradnja propisnih terminala za brodski otpad – navodi Pavle Galić, pomoćnik ministra infrastrukture za vodni saobraćaj.
Osim u lukama, što na dušu pada njihovim vlasnicima, terminali za otpad sa plovila morali bi da postoje i na nekoliko mesta duž vodotokova, što je već odgovornost države. Planirane su bile dve lokacije na Savi, četiri na Dunavu i jedna na Tisi. Ili je nešto zapelo u koordinaciji tri ministarstva nadležna za njihovo postavljanje ili i dalje nema para – u svakom slučaju, terminali još nisu na vidiku, a Galić ne može da kaže kada će se to promeniti.
Drugim rečima, Dunav će oko Kladova, zahvaljujući novootvorenom pogonu u postrojenju, ubuduće možda biti nešto čistiji. Ostatak njegovog srpskog toka neće biti zagađivan ništa manje nego dosad. A neizvesno je i koliko će "Delta Kladovo" uspeti da poboljša nevolje sa drugim otpadom koji može da prerađuje a on dobrim delom, mada zaobilaznim putem, takođe završava u rekama. To su mineralna ulja uopšte, koja posle raubovanja najčešće završavaju u auto-servisima. I te radnje, međutim, za sada su slabo pokrivene mrežom sakupljanja. Pre nekoliko godina je samo u Beogradu pokrenut pilot-projekat koji je trebalo da preokrene stvari. Servisi su popisani, ali svega desetak njih je pristalo da pošalje svoje mehaničare na obuku za bezbedno odvajanje i skladištenje ulja i primilo kontejnere u kojima će ta otrovna tečnost da sačeka kamion firme za sakupljanje opasnog otpada. Preduzeća sa takvom licencom još su retka u Srbiji i ona tek pokušavaju da potpišu ugovore sa što više servisa u zemlji.
– Najlakše je sa velikim kućama, poput javnih preduzeća, kakvi su EPS ili rudnici. Oni su pod strogom kontrolom i ne smeju sebi da dozvole da otpadna ulja bacaju okolo. Sa nekim od njih i "Delta Kladovo" ima ugovor za sakupljanje. Problem su male firme, pre svega auto-servisi. Njih ima mnogo, inspekcija ne može stići da ih sve obiđe i zato tri četvrtine godišnje količine otpadnog ulja u Srbiji završava u kanalizaciji, rekama, na livadama – kaže Genčić.
(Vladimir Vukasović, 23.09.2011.)
Нема коментара:
Постави коментар