INTERVJU: JASMINA NIKČEVIĆ - ''POMOĆI GRAĐANIMA DA PRIĐU INSTITUCIJAMA''

     Kandidatkinja za odbornicu LSV NS Jasmina Nikčević od svoje treće godine, od kad se doselila iz Vršca, živi u Novom Sadu, i do danas je kao prava "Detelinarka'' spoznala Novi Sad u svim njegovim dobrim i lošim fazama.



     Kako ističe, skladan život, dostojan svakog čoveka, u jednoj lokalnoj zajednici može se postići ukoliko zajednicu vode sposobni, mudri i pošteni ljudi, koji će odgovorno sarađivati sa svim sugrađanima. Kroz razgovor koji smo vodili sa njom ispričala nam je kakav je Novi Sad njenog detinjstva i šta sve treba zajedno da uradimo da bi grad opet bio takav.


     Kakav je bio Novi Sad u momentu kada ste se dosedili, a kakav je sad? Šta se u međuvremenu promenilo, i kako?
     Rođena sam 1956. godine u Vršcu. Do svoje 3. godine živela sam u zgradi DTD gde smo imali stan i gde su radili moji roditelji. Tada sam se doselila na Detelinaru gde i danas živim. Doselili smo se u  "Pobedine kule", kako su se zvala moja i zgrada preko puta. ''Detoš'' je bio raj za decu. Tu su bile prizemne kuće sa baštama i voćnjacima oko kojih smo se igrali, a zimi smo imali brežuljak na kom smo pravili tociljarke. U tom periodu grad je imao svoju ekspanziju u svim sferama razvoja. Detelinara je imala bioskop, igralište na Radničkom koje je posle postalo fudbalski klub sa stadionom, Mesna zajednica je građena kao Skadar na Bojani, ali je u to vreme dobila i lepu salu za različite namene. Do centra smo išli autobusima GSP-a koji su išli kroz zelenu oazu dudova, jablanova... Završila sam staru ''Tozinu'' osnovnu školu. Bila sam zadnja generacija petogodišnje škole za vaspitače u Novom Sadu, a posle sam završila i Pedagošku akademiju za vaspitače u NS. Radim u PU ''Radosno detinjstvo''. Moja generacija je imala mnogo veći izbor škola, samim tim i veći izbor za zaposlenje. Ceo grad je izlazio na novosadsku čuvenu "štraftu", Kafe i još čuveniju "Mrcu". Svi smo se znali, družli i gradili prijateljstva koja i danas traju.

     Šta je Novi Sad devedesetih, pa i posle izgubio, što mu hitno treba vratiti?
     Desilo se događanje naroda, antibirokratska revolucija, ukinuta autonomija Vojvodine. Grad i cela država je doživela sunovrat. Polako su počeli da se gase Jugoalat, Pobeda, mnoge velike firme u gradu. Ljudi ostaju bez posla. Počinje rat i sveopšte ludilo. Ništa se nije ulagalo u grad, u infrastrukturu i to je ostavilo velike posledice do danas. Od sulude politike pretrpeli smo bombardovanje u kom su nam srušili mostove, televiziju. To su godine kojih ne želim ni da se sećam. Proteralli su nas iz sopstvenih života. Sada treba vratiti autonomiju Vojvodine, a tako i naše normalne živote.


     Koji su gorući problemi u gradu?
     Problem je neravnomerna izgradnja, veliki priliv stanovništva. Preko noći su nicale zgrade, prodavali se stanovi, pojedinci se bogatili, a da se nije vodilo računa o parkiranju, zelenim površinama, dečjim igralištima. Veliki problem je taj što tu ekspanziju u nekontrolisanoj izgradnji nisu pratila javna komunalna preduzeća poput Vodovoda i kanalizacije, Toplane, kao ni planska izgradnja puteva i saobraćajnica, ozelenjavanje ulica, izgradnja vrtića. Pod hitno se mora izgraditi saobraćajna zaobilaznica oko grada da bi se smanjio saobraćajni kolaps. Takođe se izmestiti teretni saobraćaj iz grada zbog velike zagađenosti.
   
     Koji su načini da se ti problemi efikasno reše?
     Problemi se mogu rešavati dovođenjem stranih investitora, strateških partnera, planskom izgradnjom grada, a ne izgradnjom Bulevara Evropa za koji ne znamo ni gde ni kuda ide. Važno je takođe napomenuti da je veliki broj nezaposlenih sugrađana i da bi se taj problem rešio moraju se dovoditi ljudi koji su spremni da otvaraju mala i velika preduzeća i da zapošljavaju ljude. Moraju se iznalaziti mogućnosti za korišćenje pristupnih evropskih fondova. Svi problemi se mogu rešavati ako ovaj grad budu vodili pametni, sposobni, vredni, mudri  i pošteni ljudi.


     Koje su dobre, a koje loše strane učestvovanja u radu lokalnog parlamenta?
     Dobro je što LSV učestvuje u vlasti i može da prati šta se dešava gradu i da učestvuje u radu lokalne samouprave. Loše je to što na mnoge odluke koalicionih partnera nismo mogli da utičemo jer smo u manjini. Ovo govorim zato što sam trenutno odbornica u Skupštini grada. Bez obzira na sve to uspeli smo da izguramo da se otvori Policijska stanica na Satelitu, punu platu za trudnice, renovirali i otvorili pijacu u Petrovaradinu. Uz sav trud i rad mislim da smo prepoznatljivi u gradu i da građani polako shvataju da je NOVI SAD NAŠA KUĆA.


     Zašto ste se kandidovali za odbornicu i kako planirate da iskoristite svoju poziciju odbornice u Skupštini grada, a za dobrobit svojih sugrađana?
     Moj motiv je da kroz svoj angažman pomognem sebi, svojoj porodici i svojim sugrađanima da kvalitetnije žive na Detelinari, a i drugim delovima grada. Kroz ulične akcije, od vrata do vrata kontaktiram i kontaktiraću sugrađane. Cilj svega toga je da ih upoznam sa onim šta radimo, što smo uradili, da saslušam koji su njihovi problemi i da ih uputim i posavetujem kome da se obrate za pomoć. Mislim da ljudi prepoznaju iskrenost i da demagoške priče nisu prihvatljive. Mislim da je jako važno da sugrađani shvate kako lokalma samouprava treba da bude u službi građana, da im rešava komunalne probleme, a mi smo tu da im pomognemo. Kroz svakodnevne kontakte pokušavam da ih edukujem da samo kroz institucije sistema mogu da rešavaju svoje probleme.