Iznenađenje je uvek na sledećoj strani
Moreno Buratini i Joevito Nučio |
Buratini i Nučio su prvi put u Srbiji, a u Kragujevcu su naišli na topao doček, kažu isti onakav kakav su imali i njihovi prethodnici, starije kolege Galijano Feri i Mauro Loređi.
– U svetu postoji nekoliko velikih strip festivala, u Francuskoj, Italiji i SAD su najznačajniji. Srećni smo što i ovde zatičemo veliku zainteresovanost posetilaca i medija. To govori da je strip u Srbiji cenjen. Posebno je važno što imamo priliku da kažemo da strip nije samo šala i komika, da nije samo za decu, već da može da tretira i ozbiljne stvari, kao što je streljanje đaka u Šumaricama. Kada bismo hteli da ga uporedimo sa filmom, koji je takođe vizuelna umetnost, odmah mi na pamet pada "Šindlerova lista" – objašnjava Buratini.
Kažete da strip nije samo za decu, da je to umetnost koja može da se bavi i ozbiljnim temama. Šta je, zapravo, za Vas strip?
Buratini: Strip je medij, način komunikacije autora sa publikom. Režiser režira filmove, muzičar svira, pesnik piše pesme, a ja stripove.
Nučio: Buratini koristi reči kako bi održao pažnju čitaoca do kraja, a ja crtež, sliku.
Pre nekoliko decenija, strip je bio izuzetno popularan. Danas je tu internet. Kakva je budućnost stripa "u sukobu" sa tom globalnom mrežom?
Buratini: Kada čitalac kupi strip u knjižari, on je samo jedan, a na internetu postoje sajtovi i forumi na kojima milioni ljudi prenose informacije i svoja iskustva. Samo kroz nekoliko znakova u stripu vi možete da izrazite daleko jaču emociju nego što to izgleda na prvi pogled, a te emocije se brže šire pomoću interneta. U našoj kući "Serđo Boneli editore" ozbiljno se razmišlja o internetu, pratimo tržište, mada još nismo doneli definitivnu odluku o načinu kako da strip promovišemo na toj globalnoj mreži.
Na ovom skupu proslavljen je 50. rođendan Zagora Te-nej. Kako je nastao taj strip junak?
Buratini: "Zagor" je produkt susreta dvojice ljudi, Serđa Bonelija, scenariste, i Galijana Ferija, crtača. Obojica su na papir preneli svoje dečačke snove. Boneli je kao mali gledao horor-filmove, a Feri je voleo da crta maskirane junake, poput Fantoma. Feri nije bio poznat u Italiji, bio je deo francuske škole stripa, ali kada ga je Boneli upoznao, rekao je: "Ne smem da pustim ovakvog crtača". Sve je, zapravo, počelo posle Drugog svetskog rata, kada je Bonelijev otac Đan-Luiđi Boneli rekao da mora da napusti teške teme i napravi strip koji je više za decu, kao što su "Blek Stena" i "Kapetan Miki". "Zagor" je tako nastao, ali sada, posle pedeset godina, mi vidimo da taj strip nije baš samo za decu.
Neke epizode „Zagora“ imaju elemente naučne fantastike. Gde nalazite inspiraciju?
Buratini: Pre nekoliko godina, kada je veliki požar zahvatio Kaliforniju, meni je palo na pamet šta bi bilo da se sličan požar desi u Darkvudskoj šumi! Kada sam gledao serijal krimi-filmova „Milenijum“, radnja jednog dela bila je zasnovana na ocu koji maltretira ćerku, a ja sam razmišljao da napravim epizodu o Zagorovom dedi koji je zao prema svojoj ćerki, Zagorovoj majci. Uvek, zapravo, imam u vidu kakvu bih ja priču o Zagoru voleo da pročitam. Tu je, naravno, i moj pripovedački dar. Nisam dobar u pletenju i menjanju sijalica, ali zato sam ubeđen da bih mogao da vam ispričam sjajnu priču o događaju koji se desio juče. Ubedio bih vas da je sve što sam vam rekao sušta istina.
Strip pravite zajedno, da li se uvek slažete ili, možda, ponekad imate različite stavove, sukob koncepcija?
Buratini: Kada celu priču imam u glavi, onda razmišljam o scenama. Scena ne sme biti ni duga, ni kratka, ali često radimo u hodu.
Nučio: Naravno da se raspravljamo, ali se u jednom uvek slažemo – iznenađenje po pravilu ostavljamo za narednu stranu. Prethodna je samo najava onoga što će se desiti. Mi smo odlična kombinacija različitih temperamenata. Gospodin Buratini živi u Milanu, a ja u seoskom ambijentu juga Italije, na Siciliji, kod Palerma. Eto, na to sam mislio kada sam rekao da iznenađenje tek sledi.
(Brane Kartalović)
Нема коментара:
Постави коментар