ČETIRI ZEMLJE IMAJU PRIVREDNI RAST I U KRIZI

     Indija i Kina vuku svetsku ekonomiju napred


     Razvoj ekonomija Brazila, Rusije, Indije i Kine - država u brzom usponu poznatih po zajedničkoj skraćenici BRIK - činiće ove godine 40 odsto ukupnog privrednog razvoja u svetu, u vreme dok novom krizom opterećenim državama evrozone preti usporavanje privrednog rasta. U okviru BRIK-a trenutno najveću perspektivu za rast zaposlenosti ima Indija, u kojoj će, prema predviđanjima, lokalni milioneri do 2020. uvećati bogatstvo za čak 405 odsto.


     Najrazvijenije svetske ekonomije okupljene u grupi G7 doprineće sa svega 34 odsto globalnom razvoju ove godine, iako su ukupno tri puta veće od ekonomija BRIK-a. "Prajs voterhaus Kupers" (PwC), jedna od najuglednijih revizorskih kompanija u svetu, navodi u novom izveštaju za avgust da će se isti trend nastaviti i u 2012. godini.


     "Brzorastuće ekonomije BRIK-a činile su svega 17 odsto globalnog BDP-a u 2010, ali se od njih očekuje da doprinesu sa 40 odsto rastu svetskog BDP-a tokom 2011. i 2012. godine", piše u izveštaju revizorske kompanije. Tržišne ekonomije u brzom razvoju neće, prema analizi PwC, u ove dve godine presudno uticati samo na nivo proizvodnje u svetu.


     "Potrošači i firme iz ovih ekonomija sve više će uticati na globalnu potražnju", smatraju stručnjaci PwC. Ričard Snuk, konsultant u makroekonomskom timu PwC-a, tvrdi da će svetska ekonomija u celini usporiti ove godine. "Mi očekujemo da će privredni rast opasti na 3,2 odsto, nakon četiri odsto iz 2010." kaže Snuk.

     Zanimljivo je i da je Ugo Čaves, predsednik Venecuele, objavio da će 6,3 milijarde dolara likvidnih deviznih rezervi zemlje (deo od ukupno 29,1 milijarde dolara) koje su se do sada nalazile u zapadnim bankama poput "Barkliza", "Džej Pi Morgana", "Be-En-Pe Pariba" i Dojče banke ubuduće biti deponovane u bankama Kine, Rusije i Brazila. Uz to, Čaves će iz zapadnih banaka povući i zlato u vrednosti od 11 milijardi dolara.


     Države BRIK-a relativno su lako podnele svetsku ekonomsku krizu, koja je počela 2008, a koja se kod njih, pre svega, manifestovala oštrim padom stranih direktnih investicija naredne godine, uz ublažavanje tog efekta već u prvoj polovini 2010. U zemlje BRIK-a sliva se inače više od polovine stranih direktnih investicija na globalnom nivou. U periodu između 1998. i 2009. Rusija i Brazil su više nego udvostručile nivo svog BDP-a, dok je kineski i indijski u istom periodu utrostručen.


     Jingjing Su, ekonomista organizacije MAPI, koja okuplja srednje i velike svetske kompanije, ipak navodi da svaka od četiri države iz ove grupacije tek treba da se izbori sA ključnim izazovima kako bi ostvarila održivi razvoj.


     Brazil, Rusija, Indija i Kina potencijalne lokomotive svetske privrede

 GRAĐEVINA U KINI U USPONU

     Brazil, Rusija, Indija i Kina, takozvane zemlje BRIK-a, mogle bi da postanu lokomotiva svetske privrede, prognoziraju ekonomisti Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW). Za svetsku ekonomiju su nastupila teška vremena, potresi na berzama su svakodnevni, a SAD i evropske zemlje su pod teškim teretom državnog duga i postavlja se pitanje da li svetu preti nova recesija, piše nemačka medijska kuća Dojče Vele.


     Direktor DIW Mihael Huter smatra da takav razvoj događaja u velikoj meri zavisi od zemalja sa prelaznom ekonomijom, pre svega Brazila, Rusije, Indije i Kine. On je uveren da će zemlje grupe BRIK, ukoliko uspešno izbegnu ekonomske potrese, dobiti realnu šansu da u skoroj budućnosti postanu lokomotiva svetske ekonomije.


     Nemačka, najsnažnija članica EU i lokomotiva evropske ekonomije, već danas zavisi od ekonomskog rasta zemalja BRIK. Istaknuti nemački ekonomista Kristof Romer precizira da je u ove četiri zemlje Nemačka 2010. godine plasirala deset odsto svog izvoza. Tržište zemalja BRIK već danas premašuje američko, a eksperti prognoziraju da će Brazil, Rusija, Indija i Kina 2015. godine obezbediti 30 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

     "Udeo evrozone biće tek 13 procenata, s tim što je 20 odsto obezbeđivala pre 16 godina", ističe direktor DIW. Ekonomisti su uvereni u veliki potencijal zemalja sa tržištem u usponu, koje pored privlačnosti kao prodajna tržišta, aktivno investiraju u razvoj sopstvene infrastrukture. Nivo investicija u infrastrukturu zemalja u tranziciji će se izjednačiti već 2012. godine sa visokorazvijenim industrijskim zemljama, koje su još pre samo deset godina ulagale četiri puta više. Visoka investiciona aktivnost u BRIK ide na ruku Nemačkoj, sa izvozno orjentisanom ekonomijom.

Brazilski predsednik Luiš Injasio Lula sa Silva,
kineski predsednik Hu Đintao,
ruski šef države Dmitrij Medvedev
i indijski premijer Manmonah Sing
na prošlogodišnjem sastanku zemalja BRIK-a

     Zavisnost nemačkog izvoza od rasta u zemaljama u tranziciji je sve veća. Izvoz Nemačke od 2005. do 2010. godine je u celini porastao za 21 procenat, dok je tempo rasta eksporta u Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu premašio 100 odsto. Bezmalo 30 odsto nemačkih isporuka u te zemlje je iz sektora mašinogradnje, 22 odsto automobilske industrije, 17 odsto elektrotehničke i 15 procenata hemijske industrije" precizira direktor nemačkog instituta za ekonomska istraživanja.


     Nemačke kompanije su 2010. godine u zemlje BRIK prodale robu i usluge za 100 milijardi evra, za trećinu više nego u SAD, i na tome se neće zadržati. Pored prodajnih tržišta zemalja u tranziciji za njih su veoma privlačni i investicioni projekti. Rezultati poslednje ankete koju je Nemački institut za ekonomska istrživanja sproveo proletos, četvrtina planiranih investicija u inostranstvu do 2015. godine nemačke kompanije će usmeriti u BRIK.