ŠTA AKO SRBIJA NE POSTANE KANDIDAT ZA EU U DECEMBRU

     Ako je posle svih zbivanja na Kosovu i Metohiji, a naročito posle posete nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu, svima postalo jasno da od dobijanja datuma za početak pregovora sa EU ove godine nema ništa, pravo iznenađenje javnosti priredio je šef države Boris Tadić izjavom da postoji mogućnost da Srbija ne dobije ni status kandidata koji se činio tako izvesnim od hapšenja poslednjih haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Potpredsednik vlade Božidar Đelić je nešto optimističniji – on veruje da će u decembru Srbija dobiti status kandidata. A ako se to ipak ne dogodi – podneće ostavku.


     Ostavka će prema mišljenju političkog analitičara Milana Nikolića biti i najmanje značajna posledica takvog ishoda trenutne krize u odnosima Srbije i Evropske unije. Čak i ako Srbija dobije kandidaturu u decembru, a to je ono što sagovornici ''Politike'' očekuju da će se ipak dogoditi, u ovakvim okolnostima to svakako neće značiti i širom otvorena vrata EU.


     ''Ako dobijemo kandidaturu, najverovatnije nećemo dobiti datum započinjanja pregovora, jer to niko sada u Evropi nije spreman da da. To je na dugom štapu i ne bih rekao da će biti i sledeće godine, ali ako ova koalicija ostane, ako se nastave reforme, uspostavi dijalog sa Kosovom, ako se reši niz praktičnih problema koji su stalno akutni, onda ima neke šanse da možda dobijemo datum krajem sledeće godine'', ocenjuje Nikolić dodajući da će to mnogo zavisiti i od sledećeg talasa ekonomske krize u Evropi.


     Podsetivši i da je EU naš najveći ekonomski partner, pa da onda slede SAD, a vrlo malo je to Rusija i Kina, Nikolić ističe da će verovatno novac iz kandidatskih fondova početi ozbiljnije da pristiže (pre svega za oblasti zapošljavanja, infrastrukture...).


     ''Najvažnija posledica kandidature je što bi ova koalicija ostala na vlasti, a ako je ipak ne dobijemo, može da se desi da vladu formira koalicija okupljena oko naprednjaka. Onda će Evropa na njih da izvrši još veći pritisak i za godinu dana oni će morati da priznaju Kosovo'', zaključuje Milan Nikolić.


     Navodeći da je relativno izvesno da ćemo kandidaturu ipak dobiti, ali da se prava bitka vodi oko datuma početka pregovora, urednik ''Nove srpske političke misli'' Đorđe Vukadinović ocenjuje da je pitanje EU i kandidature za EU precenjeno u srpskoj političkoj javnosti i da se, kada je reč o životu i položaju države Srbije i životu građana, neće ništa bitno promeniti ni ako je dobijemo niti ako je ne dobijemo.


     ''Građani sa sve manje entuzijazma prate čitavu tu famu i dramu oko kandidature. U suštini, ’beli šengen’ je sve od evropske agende što su oni videli i što će još videti u doglednoj budućnosti bez obzira dobijemo li kandidaturu ili ne (sve drugo je maglovito, nejasno, neopipljivo)”, ističe Vukadinović.


     Prema njegovim rečima, izostanak kandidature bi vladajuću koaliciju doveo u nezgodan položaj jer je to bio deo predizbornih obećanja ZES-a, ali i postizborno obećanje koje je okupilo ovu vladu u ovom sastavu. U tom slučaju, imaće problem da objasne to svojim biračima, koji ih, naravno, neće kazniti zbog same kandidature koliko zato što su inače ljuti zbog drugih neispunjenih obećanja koja se odnose na standard i zapošljavanje.


     Biće to, navodi Vukadinović, predizborni poen u rukama pre svega SNS-a, ali i LDP-a. A ako kandidature ipak bude (bez datuma pregovora, naravno), vladajuća koalicija će to predstaviti kao relativan uspeh i neće imati nikakve štete na izborima kada je o ovoj temi reč, iako će to naprednjaci i LDP verovatno kritikovati kao neuspeh.


     Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka, primećuje da bi možda najbolji odgovor vladajuće koalicije na sve ovo što se sada desilo između Srbije i EU bio da su odmah posle poruka Angele Merkel sazvali opoziciju i raspisali izbore. Na taj način bi Tadić i vladajuća koalicija prebacili loptu u evropsko dvorište – EU bi morala da razmišlja kako bi svojim postupanjem uticala na rezultate izbora u Srbiji.


     Postoji mogućnost da dobijemo kandidaturu ''na mišiće'', uz hladan i rezervisan stav nekih država poput Nemačke.


     ''To bi značilo da ćemo teško posle toga da dobijemo datum za pregovore, što je suštinska stvar koja nas približava EU čime nam se u ekonomskom pogledu otvara put dodatnim pristupnim fondovima EU'', naglašava Cvetićanin.


     Nedobijanje kandidature bi po Cvetićaninu značilo, uz konkretnu blokadu puta u EU, i to da je Srbiji udarena otvorena diplomatska packa i da su odnosi Srbije i EU na veoma niskom nivou. Tada, ne samo da neće biti povlačenja sredstava iz novih fondova, nego će polako krenuti zatvaranje nekih evropskih fondova koji su otvoreni za Srbiju u ovom momentu. Postoji i verovatnoća da bi ovaj scenario mogao da izazove prevremene izbore makar za koji mesec ranije.


     Dva scenarija:


     Ako dobijemo status kandidata


     - Ne znači da ćemo uskoro dobiti i datum za otpočinjanje pregovora sa EU, 
     - Moguć veći priliv sredstava iz pristupnih fondova EU,
     - Aktuelna vlast bi imala šanse da opstane i posle sledećih izbora.


     Ako ne dobijemo status kandidata


     - Božidar Đelić podnosi ostavku,
     - Mogućnost prevremenih izbora,
     - Veća šansa za SNS da pobedi na izborima,
     - Ukoliko naprednjaci formiraju vlast povećaće se pritisak na Srbiju da prizna Kosovo,
     - Zatvaranje nekih pretpristupnih fondova EU.