ŽITELJI PODGRAĐA: ZDANJE PREDAKA IMA CENU

    Stanovnici Podgrađa neće pristati da se po uslovima gradske vlasti presele u novogradnju. Kvadrat kuće stare stotinu godina nije isto što i novogradnja - poručuju


     Neće svi žitelji Podgrađa na Petrovaradinu prihvatiti ponudu vlasti u Novom Sadu da zamene kvadrate starih porodičnih kuća za nove stanove, koji bi trebalo da se izgrade do kraja sledeće godine na uglu Stražilovske i Ulice Maksima Gorkog. Razlog je potcenjena vrednost njihovih salonskih kuća, izgrađenih pre stotinu i više godina, a koje predstavljaju deo gradske kulturne baštine.

Aleksandra Carin / Leo Polak

     ''Kvadrat moje kuće, koju su preci izgradili, ne može da se poredi sa novogradnjom!'' uvređena je ponuđenom zamenom Aleksandra Carin, vlasnica kuće od preko 300 kvadrata u Ulici Lisinskog. ''Očuvali smo starinski dvorski duh kuće, sa austrougarskim nameštajem u salonima. Jedan deo kuće je izdat, a pet lokala u prizemlju, oduzetih 1945. godine, čekamo da nam država vrati.''


     Leo Polak kaže da 50 godina sluša o iseljavanju Podgrađa radi izgradnje turističke zone. Ali osim priče, ništa drugo nije urađeno. On stanuje u kući sa vrtom u glavnoj, Beogradskoj ulici sa još osam vlasnika. Mišljenja su da nijedan stan u novogradnji ne može da zameni pogodnosti koje sada imaju: ne plaćaju porez na imovinu, greju se na drva, a za komunalije plaćaju svega 1.200 dinara. Ti troškovi bi se u novogradnji uvećali pet puta.


     ''Sama sam sa svojih 10 prstiju adaptirala celu kuću i neću da se selim iz nje!'' razočarana je ponudom za iseljenje Jelena Stijaković, koja 30 godina živi u porodičnoj kući u Štrosmajerovoj. ''Ništa ne ulažu u ovaj deo grada: sva infrastruktura je propala, ne peru nam ulice, a nemamo ni postavljene kante za smeće.''


     U tom, najstarijem delu grada, sa kamenim ulicama, ajnfort kapijama, prelepim zdanjima koje je gradila kraljica Marija Terezija, samo je deset porodica starosedelaca, za koje bi preseljenje značilo - odricanje od porodične tradicije. Neki od njih, koji stanuju na spratu, pristali bi samo na zamenu prizemlja za lokal u novogradnji.


     ''Većina žitelja su podstanari u izdeljenim stanovima ili zakupci lokala u prizemlju. Mnogi ni ne plaćaju dažbine, neki imaju samo stanarska prava, a ima i onih koji stanuju bespravno'' uverena je Aleksandra. ''Na žalost, polovina njih je na ivici egzistencije i oduševljeno će pristati na preseljenje.''


     Grad je, inače, planirao da naredne jeseni izgradi dve zgrade, u čijem prizemlju bi bili lokali, na atraktivnoj lokaciji blizu Dunava, gde bi uselio sve stanare Podgrađa.


     Novosadski gradonačelnik Igor Pavličić najavio je da bi stanovi trebalo da budu završeni i useljeni do kraja naredne godine. Po završetku Žeželjevog mosta izmestiće se saobraćaj iz Podgrađa, koje će, sa galerijama, hotelima, restoranima i rekonstruisanom infrastrukturom, u budućnosti biti - elitna turistička zona.


     Uslov za zaštitu 


     Obnova Gradića, nekadašnjeg čuvenog zanatskog podnožja Petrovaradinske tvrđave, a u novije vreme nazvanog Podgrađe, i njegovo pretvaranje u turističko naselje, preduslovi su za zaštitu celog tog kompleksa, koji bi bio pod patronatom organizacije UNESKO. Plan za iseljavanje žitelja napravljen je još 1972. godine.

(M. Ravić, 22.08.2011.)

     Seoba iz Gradića počinje krajem 2012.

     Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić najavio je da će već tokom ove godine započeti gradnja stanova namenjenih stanovnicima Podgrađa, čije se preseljenje planira već dugo.

     Pavličić je za ''Dnevnik'' rekao da bi, ukoliko sve bude teklo po planu, stanovnici ovog dela grada koji žele mogli naredne godine da se presele u jednu od dve zgrade, planirane za ovu namenu u Stražilovskoj ulici. Plan gradskih vlasti je da se iseljenjem stanovništva iz podnožja Petrovaradinske tvrđave stvore uslovi da se Podgrađe pretvori u elitni turistički kompleks, koji će upotpuniti sadržaj na tvrđavi. 

     ''Projekat zgrade koja će se nalaziti na uglu Stražilovske i Ulice Maksima Gorkog je završen, očekuje se izbor izvođača radova i prema procenama krajem 2012. godine ta zgrada će primiti prve stanare. Kako bi stanovnicima Podgrađa koji se bave nekim poslom i imaju lokale u svojim kućama nadomestili gubitak takvih poslova, u novoj zgradi su predviđeni i poslovni prostori koji će im pripasti. Akcenat je svakako na stambenom prostoru da bi se obezbedili novi stanovi za što veći broj porodica iz Podgrađa'' kaže Pavličić.

     Nosilac projekta gradnje novih stanova je JP ''Poslovni prostor'' i po prvim razgovorima sa građanima Podgrađa, zamena će se izvršiti po principu ''kvadrat za kvadrat''. Prema rečima Pavličića, ideja o preseljenju stanovnika Podgrađa postoji već duže vreme, ali do sada nije bila na raspolaganju lokacija koja bi odgovarala stanovnicima ovog dela grada. 

     ''Oni su uvek insistirali da novi stanovi ne budu daleko od mesta gde sada žive i mislim da smo to postigli sa ove dve lokacije u Stražilovskoj ulici, gde će građani Podgrađa opet imati iste komšije'' rekao je Pavličić.

     Raseljavanje stanovnika iz podnožja Petrovaradinske tvrđave, kako kaže, sigurno će potrajati nekoliko godina, a kada se realizuje radiće se na detaljnoj rekonstrukciji ovog prostora.

     U planu je da se u Podgrađu izgrade pre svega turistički objekti poput restorana i hotela, a dosta pažnje biće posvećeno i kulturno-zabavnim sadržajima kojima će se oplemeniti cela tvrđava kao najveći turistički potencijal grada. Jedan broj stanova verovatno će ostati na ovom mestu, ali će biti zanemarljiv u odnosu na trenutno stanje. Iseljavanje Podgrađa jedan je od uslova da kompletna Petrovaradinska tvrđava uđe u program zaštite UNESCO-a, a planovi o preseljenju stanovništva postoje već četrdesetak godina. 

(N. Perković, 22.08.2011.)