''UMETNIČKO POMIRENJE'' JE NEMINOVNO

DUŠAN KOVAČEVIĆ

     Kultura u regionu neće priznavati granice, niti se umetnost granicama bavi, suština je gledišta umetnika koji su u u intervjuu, u susret regionalnom samitu UNESCO-a u Viminacijumu, odgovarali na pitanje može li umetnost da doprinese pomirenju.


     ''To će se desiti, hteli mi to ili ne", uveren je akademik i dramski pisac Dušan Kovačević. On takođe smatra da umetnost može i mora da bavi pomirenjem i da joj je to zadatak. "Mi smo danas toliko usitnjeni i film i pozorište i književnost će želeti da prošire vidokrug i polje interesovanja. Dva su razloga tome - čisto umetnički, da se vidi šta ste uradili. Drugi je materijalan", rekao je Kovačević i podsetio da se publika sa nekadašnjih 20 miliona gledalaca iz bivše Jugoslavije smanjila na nekoliko miliona, a da dve trećine ljudi u bivšim jugoslovenskim republikama govori istim jezikom. 


     "Mislim i imam dobro osećanje da će kulturni prostor zaživeti i ukloniti administrativne granice. Kad se politika ne bi mešala u sve to i oni ostaci mraka, ta komunikacija bi postala potpuno normalna i prirodna", smatra Kovačević. 

MIRJANA KARANOVIĆ

     Glumica Mirjana Karanović, međutim, ukazuje da je "umetnost nemoćna ako svi ostali delovi društva ne učestvuju u tom procesu (pomirenja)". Prema njenim rečima, još ne postoji dobra volja da se stvari promene i da dođe do pomirenja. 


     "Uglavnom se loše stvari favorizuju, a saradnja je nešto o čemu se uopšte ne govori i u takvoj atmosferi pomirenje nije cilj nikome ili jeste pojedincima i užasno malom broju ljudi koje u odnosu na celo društvo nije vredno pomenuti", ocenila je ona.

GORAN MARKOVIĆ

     Reditelj Goran Marković smatra i da političari greše što ne vide ili ne uvažavaju dovoljno značaj kulture u procesu pomirenja i procesu normalizacije među ljudima. "Umetnost buši tamo gde burgija neće. Svedoci smo koliko teško idu diplomatske i državne veze, koliko je sve to usiljeno i često nemoguće", dodao je Marković. 


     Prema njegovim rečima, ''umetnost zapravo prednjači u kontaktima između naroda, pogotovo onih koji su nekada živeli u istoj državi i koji imaju sličan jezik i sličnu kulturnu prošlost". On je rekao da je "danas sasvim normalno da ovde dođu zagrebačka, ljubljanska ili sarajevska pozorišta i da naša pozorišta idu tamo. Normalno je da se u filmovima prave mešovite ekipe, da se služa muzika koju voliš, a pripada drugom narodu". ''Sve je to sasvim normalno. Jedino nije normalno kad to treba da ima jedan državni, administrativni paket. Onda nastaju užasni problemi i nesporazumi", primetio je Marković. 


     "'Mislim da političari često nisu dorasli. Treba da puste ljude da se povežu, ne samo iz kulture, ljude koji su neukaljani, koji su čisti, koji nemaju veze sa ovim užasnim ratom koji je protutnjao, da ponovo stupe u kontakt a onda da se radi dalje". "Nije prvo politika pa ljudi, nego ljudi pa politika, to je redosled stvari po meni", zaključio je Marković.

DEJAN ZEČEVIĆ

     Njegov kolega Dejan Zečević smatra da je saradnja u regionu izvesna i na neki način prirodna, ali da je iluzorno očekivati od kulture da razreši dileme koje ne mogu uvek ni političari. "Ne mislim da kultura može da pomogne u regulisanju odnosa u regionu, ali može da pomogne u toj nekoj normalizaciji, opuštenijem odnosu prema sadržajima iz druge zemlje", rekao je on i dodao: "Mislim da je to sasvim dovoljno, da razrešava dileme a to je stvar koju ni politika često ne može da uradi, a političari primaju platu za to". Prema njegovim rečima, može se napraviti korak, dva napred u uspostavljanju odnosa, ali da ne postoji nešto što će apsolutno otvoriti vrata. 


     Dramski pisac i scenarista Nebojša Romčević smatra da kultura ima moć da prevaziđe prošlost, ali da se saradnja u regionu u toj oblasti uglavnom zasniva na "presipanju nemaštine". Umetnost pokušava da doprinese pomirenju u regionu od kako je počeo da se razilazi dim na ratnim bojištima, ali umetnici su ljudi koji već pripadaju jednom sistemu vrednosti, ma koliko se trudili da nadiđu sopstvenu naciju i politička ubeđenja tako da su putevi pomirenja, smatra on, "putevi prećutkivanja". 


     "To je neka vrsta političke korektnosti - ja neću da pričam o tome, a ti nemoj o tome pa ćemo se naći na onim bazičnim, opšteljudskim vrednostima - ljubav, nada i tako dalje, što je dobar put", rekao je Romčević. "Često se govori da samo istina donosi pomirenje. Mislim da je istina jako precenjena i da je pomirenje emocionalni proces, a ne proces utvrđivanja jedne objektivne istine", rekao je on.


     Za reditelja i umetničkog direktora Jugoslovenskog dramskog pozorišta Gorčina Stojanovića pitanje odnosa savremene umetnosti i pomirenja u regionu predstavlja "završenu temu". "Nisu se svađali umetnici. Zna se ko se svađao. Pa taj nek se miri", rekao je Stojanović. On je dodao da JDP od 2001. redovno gostuje i ugošćava najznačajnija pozorištga iz Slovenije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore i Makedonije. "Za nas je to završena tema", rekao je on i dodao da je pomirenje "kategorija koja uopšte ne pripada svetu umetnosti", jer je u filozofskom smislu "suština umetnosti u konfrontacijama, a ne u pomirenju". 

BALŠA BRKOVIĆ

     Crnogorski pisac, pozorišni i književni kritičar Balša Brković ocenio je, da kulturni stvaraoci imaju veliku ulogu u pomirenju u regionu. "Verujem da je potrebno da pisci što više objavljuju u drugim državama regiona, da se filmovi snimaju kao regionalne koprodukcije, da se prave zanimljive izložbe koje će osvetliti najzanimljivije procese i kreativnu energiju celoga regiona", istakao je Brković. 


     Prema njegovim rečima, nakon godina i godina takvog delovanja, stvari će postati normalne, odnosno saradnja u regionu biće prirodna priča. "Kada, kao pisac, razmišljam o svojoj čitalačkoj publici, uvek razmišljam o prostoru regiona. Verovatno je i to važno - da sami stvaraoci moraju biti svesni kojem prostoru žele da se obrate", kazao je Brković. On smatra da lokalne "klanove patriota u kulturi" treba ostaviti da i dalje funkcionišu kao miljenici političkih elita. "Jer to, naprosto, neće moći večno. Pre ili kasnije ukazaće se sva banalnost i beda takvog pristupa', naveo je Brković.

VEDRANA RUDAN

     Književnica Vedrana Rudan kaže da se umetnici na prostoru bivše Jugoslavije "nikad nisu ni svađali, ni razdvojili", ali da je protiv akcija pomirenja po svaku cenu. "Mi umetnici se nismo nikad ni svađali, ni razdvojili. Ja sam razumela srpske slikare i pre rata i danas. Granice umetnosti nisu postojale, niti hoće", rekla je Rudan. 


     Ona ističe da umetnost nikad u istoriji nije poznavala granice. "Političari su ti koji su nam diktirali granice i limite, ali su se umetnici uvek mešali, jer politika ne može mnogo učiniti oko toga da, na primer srpski gledaoci, ne gledaju hrvatske filmove. Ako ih ne gledaju u Beogradu, gledaće ih u Parizu", rekla je Rudan. "Kao što je politika razorila Jugoslaviju, jer to nije bio glas naroda i volja Srba i Hrvata da se rastavimo, nego volja i organizovani zločin svetske politike, tako je i volja svetske politike da se mi pomirimo", smatra Rudan. 

VINKO BREŠAN

     Poznati režiser i direktor "Zagreb filma" Vinko Brešan ističe da cilj umetnosti ne može biti pomirenje, ali se ona može baviti nerešenim pitanjima i problemima u svojim sredinama i tako tako indirektno služiti pomirenju. "Umetnost proizlazi iz autorovog pogleda na svet i na ono što je bitno su pre svega problemi koji se odnose na sredine u kojima rade. Kad su ti problemi vezani za rat, potrebno je otvaranje nekih pitanja koja su bila zataškavana i o kojima se nije govorilo. Razmišlajnje o problemima i mračnim stranama je jedan od oblika kojim se može krenuti prema pomirenju, ali pomirenje ne može cilj umetnosti jer nijedno delo kao takvo nije nikog pomirilo", kaže Brešan.


     On naglašava da doprinos umetnika postoji, što se ogleda i u povećanoj kulturnoj saradnji i zajedničkim projektima, ali je, kako kaže, umetnost tek mali deo procesa. Što se tiče kulturnog prostora, Brešan ističe i da su Srbija, Hrvatska, BiH i Crna Gora vezane zajedničkim jezikom i da tu ne postoje zapreke u zajedničkom radu, komuniciranju i prezentaciji umetničkih dela, "naročito kad govorimo o filmu, tu ne vidim nikakve limite". 


     Svoje viđenje umetnosti i pomirenja ima i Borivoj Dovniković Bordo, poznati autor animiranih filmova (nekadašnja Zagrebačka škola crtanog filma), crtač stripova i karikaturista. "Nakon različitih međusobnih sukoba, od verbalnih do tragičnih ratnih, ostaju male ili velike brazgotine, od pokidanih prijateljstava do mnoštva grobalja i kulminacije u Hagu. Ispada da nijedno izvinjenje nije dovoljno. Ali zato postoje obični ljudi koji žele mir, međusobno razumevanje, sa poštovanjem razlika koje nas trebaju zbližavati, a ne razdvajati. Tim ljudima je dosta beskonačne mržnje, često neobjašnjive, bazirane na deformisanoj prošlosti", kaže Dovniković. 


     "Mi u svojim državama živimo na nekad zajedničkom području i nastojmo to iskoristiti u pozitivnom smislu, jer imamo jezik koji nas zbližava. Ne verujte onima koji nas uporno uveravaju da su to različiti jezici koji, maltene, zahtevaju međusobno prevođenje", dodaje on i ističe da "zajednički jezik, kao i povezani autoputevi, pruža neizmerne prednosti, naročito u kulturi". "Sanjajmo da naše knjige i novinska izdanja opet pokrivaju teritoriju od Slovenije do Makedonije, bez ograničenja koja su se veštački stvarala poslednjih 20 godina. Kulture se ne mogu razvijati zatvorene u svojim zabranima, niti se ogradama smeju čuvati od susednih uticaja; te ljudske vrednosti moraju biti otvorene", ističe Dovniković.


     "Umetnici aktivno reaguju na anomalije savremenog društva pa se često bave temama rasne, nacionalne, verske, polne i svake druge nesnošljivosti", kaže Nataša Ivančević, pomoćnica direktorke Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu koji je nosilac nekih zajedničkih regionalnih projekata u kulturi. Ističući da je nakon dugogodišnje kulturne, ekonomske i političke izolacije zemalja u regionu, započeo proces razmene i saradnje, ona je izrazila očekivanje da će se taj pozitivni zamah nastaviti. 


     "Uz angažman umetnika i finansijsku podršku države, moguće je ostvariti velike pomake u regionalnoj saradnji, pa tako i pomirenju", rekla je i naglasila potrebu veće mobilnost umetnika i kulturnih poslenika, kao i intenziviranje organizacije zajedničkih projekata. Ivančević poseća da je MSU nosilac projekta Digitalizacija ideja: arhivi neoavangardnih i konceptualnih umetničkih praksi, a partneri su mu Moderna galerija iz Ljubljane, Muzej savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Muzej moderne umetnosti iz Varšave. Sredstva je dodelila Evropska komisija iz programa Kultura 2007–2013.godine. 


     "Pored održavanja kontakata sa umetnicima i kolegama iz susednih zemalja i razmeni programa sa slovenačkim muzejima, MSU neguje saradnju i sa institucijama iz Srbije. U beogradskom Muzeju istorije Jugoslavije, priređena je izložba 'Drugarica la mode', koju je organizovao MSU, pa je to početak saradnje koji ove dve muzejske ustanove planiraju nastaviti", rekla je Ivančević.