ALEKSANDRA JERKOV - RTV 1 SUČELJAVANJE, 29.03.2012.

     Aleksandra Jerkov je istakla i da se u Vojvodini danas živi lošije nego kada je imala autonomiju, navodeći da  istovremeno u Beogradu danas postoji 15 magnetnih rezonanci, a u Vojvodini dve, te da Beograd ima 27 odsto veći budžet nego cela Vojvodina. 


     – Činjenica jeste da je u vreme kada je Vojvodina imala svoju autonomiju, ona raspolagala sa 90 odsto novca koji se u njoj zaradi, a danas se vraća sedam odsto, što je praktično svaki šesti dinar koji se zaradi u Vojvodini. E, to je nešto na šta mi nećemo da pristanemo. Da li nas to čini separatistima? Ne, ne čini nas separatistima – kazala je Jerkova. Dodala je da su Vojvođani dokazali da su vrlo lojalni Republici Srbije, između ostalog i time što su najbolje platiše računa u državi. Problem je, rekla je Jerkova, malo nadležnosti koje vlast u Vojvodini ima zahvaljujući Ustavu Republike Srbije koji je loš i koji, navodi ona, čak ni ne kaže ko je dužan da obezbedi ustavom određenih sedam odsto za Vojvodinu.

LSV POTPISALA INICIJATIVU BLICA ZA DEPARTIZACIJU

     NOVI SAD - List Blic danas je objavio da je Liga socijaldemokrata Vojvodine juče potpisala inicijativu tog lista o departizaciji državnih i javnih preduzeća i državne uprave. Kako se navodi, inicijativu je u ime LSV potpisao zamenik predsednika stranke Bojan Kostreš. 

     Kostreš je za Blic izjavio da je potpisao inicijativu zato što "zaustavljanje stranačkog zapošljavanja nije deo političkog marketinga Lige socijaldemokrata Vojvodine, nego politike stranke".
- To, između ostalog, dokazuje naša podrška Tihomiru Simiću, koji nije kadar LSV, za izbor na čelo "Elektrovojvodine" – rekao je Kostreš.

(BILSV, 31.03.2012.)

MIRKO ĐORĐEVIĆ: ĆOSIĆEV DE BELLO BOSNIACO

     Ratovođe su završile na robiji, a neki čekaju presude, no Ćosić nastavlja svoju story. Ko sve nije opominjao Ćosića kao šefa države da će se i ta avantura završiti kobno – najupornija je bila Rusija sa njenim diplomatama koje Ćosić u svojoj knjizi proklinje.

     Ako ćemo o naslovu – a Ćosić voli zvučne – ovako bi se u stilu J. Flavija zvalo ovo njegovo delo – iskrena saga o bosanskoj ratnoj avanturi.


     To je iskrena knjiga kakve u Ćosićevoj publicistici nije odavno bilo i to je naravno već po sebi vrlina. O našoj srpskoj ratnoj avanturi u BiH početkom devedesetih – i u Hrvatskoj naravno – sve je ispričano, čak i ono što pisac nije hteo da kaže. I što retko govori. Novembarski dani u Ženevi 1992. godine su bili važni – složili su se Ćosić i F. Tuđman da je Bosna "nakazna – država i da nje nema" i da je treba podeliti između Srba i Hrvata. Dogovoreno je i "humano preseljenje naroda", ali je sve krenulo naopačke – kazuje Ćosić – jer se R. Karadžić i M. Boban nisu dogovorili. Buknuo je krvavi bosanski rat, gorelo je Sarajevo i ubijano više od hiljadu dana i noći. I tako dalje. Šefu države SRJ bilo je najvažnije da se "stvara srpska država preko Drine" i u decembru je rat buktao. Sve to Ćosić beleži iz dana u dan. Celi svet se okrenuo protiv toga, izdala ga je i "slovenska pravoslavna Rusija koja je bila naša jedina nada" – tako kazuje Ćosić i sve potkrepljuje dokumentima. 


     Vojvoda Šešelj i Arkan divljački ruše Bosnu i nije jasno da li su oni glavni ili generali dične JNA – o svemu Ćosić govori i sve je jasno. Mi smo, kazuje Ćosić kao šef države "prirodno vezali sudbinu SRJ sa sudbinom srpskog naroda u BiH i od toga ne odustajemo". Nema potrebe citirati, jer čitavo Ćosićevo kazivanje u knjizi je pregnantno jasno – danas sve znamo i iz drugih izvora.
Knjiga je objavljena ove 2012. godine i nema ni napomene da Ćosić danas drugačije misli, no i to je iskrenost koju valja ceniti.


     Posebno je važno što je Ćosić ovde u celini naveo čuvenu polemiku sa francuskim filozofom i antropologom Edgarom Morenom iz januara 2003. godine. Cela se Evropa bila okrenula protiv Ćosićeve bosanske avanture i ne samo njegove – ratovođa je bilo mnogo na svim stranama. I Rusija se okrenula protiv politike razaranja Bosne i njenog divljačkog komadanja u suludoj nameri da od bosanskih muslimana načini neku enklavu izgubljenu u evropskom prostoru. Ćosić i njegove ratovođe su plutali u magli mitova i ratnog ludila. Iza svih je stajao S. Milošević se svojom moćnom armijom. "Požar koji preti da se proširi izvan Balkana – vapio je E. Moren u Parizu u Le Monde-u u nameri da obuzda Ćosića – već je doveo u pitanje evropsku građevinu. Ta Evropa koja želi da se gradi jeste Evropa koja otvara granice između naroda – to je Evropa koja bi se stvarala po uzoru na Bosnu i Hercegovinu koju ste uništili" – "Hoćete li da vas istorija pamti kao predsednika osvajača životnog prostora i etničkog čišćenja?" – pitao je Ćosića javno E. Moren.


     Nema potrebe dalje navoditi, jer je avantura bila grozna i među drugima srpski narod je platio groznu cenu – i danas je plaća.


     Ratovođe su završile na robiji, a neki čekaju presude, no Ćosić nastavlja svoju story. Ko sve nije opominjao Ćosića kao šefa države da će se i ta avantura završiti kobno – najupornija je bila Rusija sa njenim diplomatama koje Ćosić ovde proklinje. Na vidovdan su Karadžićevi artiljerci gađali i avion francuskog predsednika F. Miterana – tu su i Markale i Štrpci i Srebrenica i svi akteri – a došao je bio i visoki zvaničnik Evropskog saveta Oto Habsburški. Za Ćosića je on "arheološki ostatak bivše Monarhije". Srebrenica je "manipulacija" ponavlja Ćosić sve do danas kada se knjiga i pojavila. Ćosić je opsednut istorijom, ali njen smiso ne uspeva da shvati. Neke njegove reminiscencije deluju neverovatno. "Drugo zasedanje AVNOJ-a je održano u Jajcu, a ne u Kragujevcu", glasi jedna nebuloza. A toga ovde ima na pretek. Uporno ponavlja da Srbi konačno treba da nađu ne pitajući za cenu “zajednički državni krov pod kojim će živeti” – a to je mislio i F. Tuđman. "Vi ste odgovorni za rat u Bosni – kaže mu danski diplomata Jensen sa drugima – i sve njegove nesreće – čeka vas mračna budućnost". Bilo je uzalud, jer je Ćosić nastavljao svoj posao sa ratovođama – i on o tome sam podrobno priča i dokumentuje. Retka i čudna iskrenost. Oni koji su u Beogradu ili Novom Sadu dizali glas protiv te ratne politike za Ćosića su "Soroš – inteligencija". Običan "politički ološ i šljam" koji se okuplja plaćen od Zapada u NVO. Ima i ličnih detalja u ovoj ispovesti bivšeg šefa SRJ – on sve vreme sedi sa Tasom i Vojom i obaveznim Acom. Imena govore za sebe i nema potrebe dešifrovati ih, u istom su kolu bili JNA i SANU i UKS uz SPC u kojoj je nešto pokušavao da uradi patrijarh Pavle – i naravno nije učinio ništa ni sa svojim legendarnim kišobranom pod koji su se okupljali i to jednako mnogi. Teza Ćosićeva je jasna – zlo su bili Milošević i Arkan i mnogi, ali ih on ne kune zbog toga što su vodili bosanski rat, već zbog toga što ga nisu doveli do "konačne pobede".


     I tako dalje…


     Knjigu obavezno treba pročitati i to veoma pažljivo, a lako se čita jer je Ćosić sve jasno kazao i o sebi i o svima nama. Sapienti sat.

(Autonomija)

GRČKA: NEONACISTI U PARLAMENTU?

     Grčki ministar kulture Pavlos Gerulanos upozorio je na mogućnost da neonacistička grupa "Zlatna zora" uđe u parlament Grčke posle izbora u maju.

     Gerulanos je to izjavio pozivajući se na rezultate nedavno sprovedenih anketa, a kao glavni uzrok naveo je "gnev" Grka zbog duboke ekonomske krize koja potresa Grčku.


     "Da li želimo da vidimo parlament u kojem se poslanici zaklinju nacističkim pozdravom (...) ako se na vreme ne probudimo ... biće velike štete", rekao je juče Gerulanos gostujući na jednom grčkom radiju.


     Prema rezultatima istraživanja, pokret "Zlatna zora" ima velike šanse da na predstojećim parlamentarnim izborima osvoji tri odsto glasova, koliko je dovoljno za ulazak u parlament. 


     "Zlatna zora" poznata je po otvoreno ksenfobnim i antisemitskim stavovima. Pretpostavlja se da stoji iza brojnih napada na imigrante u Grčkoj, za šta do sada niko nije kažnjen, zbog nemarnosti grčke policije i pravosuđa, navodi agencija Frans pres.

VEBSTER TARPLI: "PRIJATELJI SIRIJE" POKUŠAĆE NADUVATI BROJ MRTVIH DA BI UVUKLI TURSKU U RAT

     U emisiji iranske tv stanice Press TV gostovao je dr. Vebster Tarpli - poznati autor na polju geo-politike i poznavalac situacije na Bliskom istoku. Tarpli tvrdi kako bi uvođenje tzv. "humanitarnog koridora" u Siriju od strane Turske ustvari značilo da je Turska na neki način krenula u rat protiv Sirije. Turski koridor nedopustiv je, tvrdi Tarpli, jer bi se njim služili primarno strani plaćenici i NATO operativci koji bi prostor koristili za nove napade protiv sirijske vojske. Kada bi sirijska vojska uzvratila, doslovno bi morali pucati po turskoj teritoriji unutar vlastite zemlje, tvrdi Tarpli.

     Tarpli veruje da Obama i ostale zapadne sile žele da iskoriste Tursku za svoje planove. Pošto je pokušaj NATO intervencije neslavno propao, sada nastoje nagovoriti Tursku da odradi taj prljavi posao umesto njih. Tarpli smatra da bi takav potez bio jako loš po Tursku koja već i sada ima velikih problema sa kurdskim manjinama. Tarpli se posebno osvrnuo na novi sastanak "prijatelji Sirije" koji će se za nekoliko dana održati u Istanbulu - Tarpli samit naziva "neprijatelji Sirije" - tvrdi da će anti-Asad koalicija još žešće upirati da se stvore uslovi za neku vrstu vojne intervencije. Tarpli previđa da će se masovno manipulisati brojkama ubijenih u Siriji da bi se stvorila "svetska histerija".

(Press TV | tarpley.net)

SAMIT NAJBRŽE RASTUĆIH EKONOMIJA SVETA BRICS-A: DOSTA JE VOJNIH I NASILNIH PRETNJI PROTIV IRANA I SIRIJE

     Vođe pet najbrže rastućih svetskih ekonomija sastali su se u Nju Delhiju na samitu BRICS država (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Poruka koju su poslali sa sastanka je jasna - dosta je militarističke retorike protiv Irana i Sirije, prenosi Washington Post.

     "Moramo izbeći političke korake koji bi stvorili dodatnu krizu na svetskom tržištu energenata", rekao je indijski premijer Manmohan Sing po pitanju uvođenja sankcija Iranu. "Dogovorili smo se da je jedino trajno rešenje za probleme po pitanju Sirije i Irana - dijalog", zaključio je Sing.


     "Ne podržavamo politiku embarga i eskalaciju pro-nasilničke retorike", rekla je brazilska predsednica Dilma Rusef. "Moramo otvoriti prostor za rešenje na osnovu kompromisa", rekla je Rusefova komentarišući iransku krizu.


     "Grupa BRICS država javno je progovorila protiv svakog pokušaja vojne intervencije na Siriju i dogovorile su se o podsticanju konstruktivnog unutarpolitičkog dijaloga između međusobno sukobljenih strana", rekao je za vreme samita ruski predsednik Dmitri Medvedev, prenosi Voice of Russia.


     Ruski predsednik takođe je dodao da su BRICS zemlje spremne na dostavljanje humanitarne pomoći Siriji i pritom istakao da je Rusija već dostavila humanitarnu pomoć ovih dana.


     "Grupa BRICS nastoji da se poveže za vreme velike ekonomske globalne krize. Nastoje da što bolje promovišu zajedničke ekonomske interese i stvaraju rezervni plan u slučaju da se globalna ekonomija, koja je još uvek dominirana američkim dolarom, raspadne u bliskoj budućnosti", rekao je predstavnik ministarstva ekonomije Indije, Radživ Kumar, za Washington Post.


     Grupa je danas pokrenula važne korake prema kreiranju banke za razvoj - po uzoru na Svetsku Banku i MMF - ali ova banka bi finansirala razvojne projekte i infrastrukturu samo unutar zemalja članica.

(Washington Post | Voice of Russia | RT)

EVROPSKI DAN AKCIJE PROTIV KAPITALIZMA 31. MART - SOLIDARNO PROTIV KAPITALIZMA

     Pre tri i po godine počela je globalna ekonomska kriza. Posle decenija nezapamćenih profita i nezamislivih bonusa finansijski sistem se našao pred kolapsom. Došlo je do pucanja dužničkog mehura na kojem se zasnivao razvoj kapitalizma, a posledice tog kraha pale su na leđa običnih ljudi koji nisu mogli uticati na smer razvoja ekonomskog modela.

     Spas banaka stvorio je krizu javnog duga u kojoj neoliberalna dogma međunarodnih institucija tera zadužene zemlje na mere štednje, ukidanje radnih mesta, privatizaciju javnih usluga i ukidanje socijalnih prava. Kriza postaje mehanizam koji produbljuje socijalne razlike, smanjuje prava radnika i otvara novi ciklus bogaćenja komercijalizacijom zdravstva, školstva, energetike, vodoprivrede i drugih nužnih preduslova za egzistenciju.


     Doduše, to nije prvi put u istoriji kapitalizma da se kriza koristi kao izgovor kako bi se zatirala radnička prava, povećavala eksploatacija radnika i ugrožavala egzistencija građana. Na velikom broju samita Evropske unije predstavljene su i uvedene hitne mere koje bi trebale spasiti kapitalizam. Politička oligarhija, krupni kapitalisti i mediji koji im služe uveravaju nas da će, ukoliko te mere ne daju pozitivan učinak, nastati recesija, kolaps i masovno siromaštvo kao da se to već ne događa. Naravno, mere štednje imaju za cilj prebacivanje svog tereta na leđa običnih ljudi. 


     Tu se jasno vidi da je neoliberalna dogma "slobodnog tržišta" samo floskula i da vredi samo u slučajevima kada se ne smanjuje profit onih koji sede na mestima odakle se upravlja ekonomskim i političkim sistemom.


     Ovi interesi su, potpuno prirodno, bili povezani sa interesima "međunarodnih faktora" koji su na "tranziciono" područje gledali prvenstveno kao na mogućnost proširenja "slobodnog tržišta" roba, kapitala i radne snage, pa su delovali u pravcu njegovog političkog i ekonomskog potčinjavanja.


     Na delu je sistem koji su svetski i lokalni politički i ekonomski oligarsi izgradili da bi oteli društveno bogatstvo koje su radom i izdvajanjima stvorili radnici i zatim ga pretvorili u svoje vlasništvo i vlasništvo istih onih globalnih finansijskih institucija koje su proizvele aktualnu "krizu kapitalizma".


     Na delu je sistem u kome radnike i građane uopšteno tretira kao strance u svojoj zemlji ili kao "niža bića", odnosno kao "topovsko meso" privatnih interesa kapitalista i institucija koje rade za njih. Zato je potpuno pogrešno smatrati da su glavni problem korupcija i drugi oblici kriminala određenih pojedinaca i interesnih grupa. Taj malverzacijsko-koruptivni element je urođen kapitalističkom sistemu. 


     Zašto je gotova svaka uspešna firma prodana ili bačena u dugove? Zašto su radnici ostali bez radnih mesta? Zašto radnici moraju štrajkovati glađu da bi se izborili za svoja prava? Zašto radnici moraju poduzimati očajničke poteze da bi zaštitili svoja prava i izborili se za ono što im pripada? Zašto podsticaji završavaju kod najvećih uvoznika i najbogatijih? Zašto ljudi završavaju na ulici, a da niko od nadležnih institucija i pojedinaca u tome ne vidi problem? Zašto oni koji su "na vrhu" imaju građanska prava, a mi koji smo "na dnu" ih nemamo ili na njihovo ostvarenje čekamo godinama? Zašto se na sankcionisanje kriminala "elite" mora čekati beskonačno dugo, a kršenje zakona od strane običnih građana se rešava po hitnom postupku? Zašto se rasprodaju prirodni resursi i javna dobra o kojima zavisi život građana ove zemlje? Zašto se prenošenjem proizvodnja prebacuje u ruke krupnih kapitalista koji su ustvari krivi za stanje u kojem se nalazimo? Zašto se penzioneri, koji su čitav život ulagali u napredak zajednice i sigurnu starost, tretiraju kao višak i teret? Zašto je nezaposlenost sve veća, trenutno oko 20%, a među mladima oko 40%? Zašto se ugrožava sadašnjost i budućnost mladih, onemogućuje im se besplatno školovanje i osnivanje porodica, a omogućuje jedino nesigurnost, bezperspektivnost i apatija?


     Odgovor na sva ova pitanja je samo jedan: ZBOG KAPITALIZMA! Kapitalizam je sistem u kome je moć, iskazana kroz profit, izdignuta iznad ljudskih vrednosti i osnovnih ljudskih potreba.


     Kao uzroci krize navode se "sitna korupcija" među običnim ljudima i nelikvidnost malih preduzetnika i seljaka, što je potpuno suludo, jer temeljna pretpostavka kapitalizma je konkurencija, i to bespoštedna i neravnopravna. Prema toj pretpostavci, sasvim je logično ovakvo stanje u svetu. Posledica je nepostojanje slobodnog tržišta i monopol. Kapital, ekonomska i politička moć prelazi u ruke male grupe ljudi, kojima je cilj izvlačenje profita iz svakog aspekta ljudskog života.


     Ne možemo samo govoriti o "krizi kapitalizma", nego je sam kapitalizam kriza. Ne radi se samo o "problemima kapitalizma", nego je sam kapitalizam problem. Dok jedni uvećavaju svoj kapital i političku moć, život drugih postaje sve nesigurniji, siromaštvo raste, a društvene podele su sve veće. Destruktivna logika kapitalizma biće reprodukovana dokle god joj se ne odupremo. 
Međunarodni dan akcije protiv kapitalizma, 31. marta 2012. godine, može biti prvi korak u tom pravcu. Protesti u brojnim evropskim gradovima više su od akcija solidarnosti. To su akcije kojima je svrha ujediniti ljude u borbi za zajednički cilj, u borbu protiv kapitalizma. Naš cilj nije poboljšati kapitalizam, nego ga nadvladati!


     Ujedinimo se u borbi za slobodu i pravedno društvo!

PROTESTI U SAUDIJSKOJ ARABIJI I ZAŠTO O NJIMA NE SMEMO ZNATI PREVIŠE

     Izbili su novi protesti u istočnoj provinciji Saudijske Arabije, demonstranti uzvikuju slogane protiv princa Najef bin Abdul-Aziza, prenosi Press TV. Protesti su počeli juče pored stroge zabrane Rijada za održavanje bilo kakvih anti-vladinih okupljanja ili javnih iskazivanja disidentizma širom zemlje.

     Kako prenosi Press TV, protesti na istoku zemlje traju još od 11. meseca prošle godina kada su snage bezbednosti ubile 5 demonstranata, a veći broj je ranjeno. Od početka 2012 Rijad je zauzeo još čvršći stav prema demonstrantima.


     Organizacije kao što su Amnesty International i Human Rights Watch optužile su vladajuće autoritete da privode mirne demonstrante i nasilno krše osnovna ljudska prava. Prema rečima aktivista, koji su citirani u izveštajima navedenih organizacija za ljudska prava, stotine osoba se nalaze u zatvorima bez optužnice ili suđenja.


     Sredinom meseca izbila je pobuna na univerzitetu za žene, Kaled - studentkinje su protestovale protiv loših uslova i tražile reforme. Autoriteti su odmah odgovorili silom - jedna studentkinja je ubijena, a 54 su povređene. Demonstracija sile izazvala je revolt studenata širom monarhije - protesti su izbili u gradovima Rijad, al-Namas, Arar, Katif i al-Rabija.


     List Counter Fire prenosi kako su zapadne vlade jednostavno odlučile da prećute sva ova događanja. Potpuni nedostatak demokratije i kršenje ljudskih prava nikoga previše ne zabrinjava na zapadu, pre svega zbog činjenica da se radi o velikom političkom i ekonomskom partneru na prostoru Bliskog istoka. SAD je najveći uvoznik saudijske nafte i Saudijska Arabija će igrati ključnu ulogu u izolaciji Irana. Nedavno je vrh MMF-a pohvalio Saudijsku Arabiju zbog igranja "važne uloge u stabilizaciji svetske ekonomije".


     Da li treba zauzeti stav da su protesti u Saudijskoj Arabiji unutrašnje pitanje te zemlje? Naravno, jer jesu - tu nema ništa sporno. Činjenica je da se radi o možda najreakcionarnijem režimu na svetu, koga su mnogi autori čak nazvali "srednjevekovnim" - ali, stanovnici te zemlje, naročito studenti, očito su svesni da je došlo vreme za reforme. Ipak, samo oni, svojom masovnošću, mogu iznutra menjati sistem ukoliko smatraju da je to potrebno.


     Pored toga, ono što možemo istaći je očigledna primena dvostrukih standarda kada je reč o zapadnim silama. Velike sile zapada, u prvom redu SAD, poslednjih godina uveravaju široke narodne mase da je njihovo uplitanje u prostor Bliskog istoka isključivo vođeno težnjom da narodima podare "demokratiju". Prava istina - koja bi do sada trebala biti jasna svima - je da se radi striktno o geo-politici i pokušajima političko-ekonomske dominacije bogatom regijom. 


     Pre nekoliko godina u Iranu su buknuli veliki anti-vladini protesti - tada je smrtno stradala učesnica po imenu Neda i njena slika je obišla svet. Njena smrt je prema nekim izvorima "najgledanija smrt u ljudskoj istoriji" jer vest nedeljama nije silazila sa prostora udarnih vesti. Ali, šta je sa studentkinjom koja je pre nekoliko dana ubijena na prostoru fakulteta Kaled u Saudijskoj Arabiji? Gotovo je sasvim sigurno da joj nikada nećemo videti ni sliku niti saznati ime.


     Takva hiper primena dvostrukih pravila u potpunosti razotkriva sve interese zapadnih medija po pitanju izveštavanja o događajima na Bliskom istoku. Štaviše, takav pristup - možemo primetiti - katastrofalno je netaktičan, bar sa stajališta njihovih interesa. Ovim forsiranjem pristranosti sami sebi ruše autoritet i sve veći broj ljudi to uviđa. 


     Važno je naglasiti još jedan element u ovoj situaciji - najveći mediji nisu toliko naivni da proglase apsolutni "medijski mrak" po pitanju pojedinih događanja, jer znaju da bi ih takav postupak brzo koštao svakog kredibiliteta. Tako niko ne može javno konstatovati da je, na primer, britanski BBC odlučio da sakrije vest o pobuni na univerzitetu Kalid - vest je objavljena 8.3.2012. pod naslovom "Žene 'ozleđene' za vreme protesta na saudijskom univerzitetu". Ali, nigde u tekstu se ne pominje da je jedna studentkinja ubijena i ceo tekst je poprilično pristrasan pa se tako piše da su "navodno studentkinje napale zaposlene" ili "prema navodima žene su ozleđene od strane snaga bezbednosti ili su zdrobljene vlastitim telima u gužvi". Drugim rečima, podsvesna poruka je ova - "ozledile su se same".


     Dalje, ovakve vesti BBC ne objavljuje na samoj naslovnoj strani, već ih se doslovno treba "iskopati" u arhivima, kategorijama itd. Ono što je daleko važnije - ovakvi incidenti nikada neće postati deo službenih obraćanja ključnih osoba na zapadu. Otvorimo na trenutak hipotetičku situaciju - da je ovih dana kojim slučajem stradala studentkinja na nekom od univerziteta u Iranu, može se pretpostaviti šta bi o toj tragediji imali reći i predsednik Obama, državna sekretarka Klinton, ali vrlo verovatno i britanski premijer Kameron kao i drugi članovi ove asocijacije koji zbog nekog razloga i dalje smatraju da čine celu "međunarodnu zajednicu".


     Vratimo se na osnovno pitanje - zašto ne smemo znati previše o protestima u Saudijskoj Arabiji? To pitanje spada u grupu onih pitanja gde se nalazi i "zašto ne smemo znati previše o izraelskom nuklearnom programu?" - o tim temama ne smemo previše znati, ali zato znamo zašto - sve se svodi na sirove interese u regiji i gotovo svi medijski izveštaji krojeni su da bi zastupali te interese. Još godinama ćemo slušati o "demokratiji i ljudskim pravima" - to je propaganda koja je usavršena do najsitnijih detalja i nema govora da bi se sa njom sada naglo prestalo, pre svega zbog činjenice da se još uvek sa lakoćom prodaje. Ipak, nju treba pravovremeno prepoznati, jer to je možda i jedini način za okvirno shvatanje pravog stanja na prostoru Bliskog istoka.


Izvori/reference:
Saudis in Eastern Province hold fresh protest rallies
http://www.presstv.ir/detail/233889.html
Saudi police break up protest at women’s campus: report
http://www.rawstory.com/rs/2012/03/09/saudi-police-break-up-protest-at-womens-campus-report/
Saudis Shia in Eastern Province hold fresh protest rallies
http://abna.ir/data.asp?lang=3&id=305497
Saudi Arabia and the Spectre of Protest
http://www.lapidomedia.com/node/873
Statement by IMF Managing Director Christine Lagarde at the Conclusion of her Visit to Saudi Arabia
http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2012/pr1236.htm
Saudi Arabia: Stop Arbitrary Arrests, Travel Bans on Opposition
http://www.hrw.org/news/2012/03/28/saudi-arabia-stop-arbitrary-arrests-travel-bans-opposition
Saudi Arabia: Protesters and reformists targeted in name of security
http://www.amnesty.org/en/news/saudi-arabia-protesters-and-reformists-targeted-name-security-2011-12-01
Saudi Arabia: protests in the centre of counter revolution
http://www.counterfire.org/index.php/articles/international/15650-saudi-arabia-protests-in-the-centre-of-counter-revolution
Women's voting rights in Saudi Arabia: a blow to medieval brands of Islam
http://www.csmonitor.com/Commentary/the-monitors-view/2011/0926/Women-s-voting-rights-in-Saudi-Arabia-a-blow-to-medieval-brands-of-Islam
Women 'injured' in Saudi university protest
http://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-17304960

(Antun Roša)

NA DANAŠNJI DAN, 31. MART

FRANCUSKI FILOZOF,
MATEMATIČAR I FIZIČAR
RENE DEKART

1282. U pobuni Sicilijanaca protiv francuske vlasti pobijeni su svi Francuzi koji su se nalazili na ostrvu. Ustanak poznat pod nazivom "Sicilijanska večernja", organizovan je pod geslom "Morte alla Francia Italia anela!" (Smrt Francuskoj od Italije). Prema legendi, od početnih slova tog gesla nastao je kasnije naziv "mafija". 



1492. Kralj Fernando V Katolički dao je Jevrejima rok od tri meseca da pređu u rimokatoličku veru ili da napuste Španiju.


1496. Papa Aleksandar VI formirao je sa Svetim Rimskim Carstvom, Španijom, Venecijom i Milanom Svetu ligu za borbu protiv Turaka. 


1547. Umro je francuski kralj Fransoa I koji je Bolonjskim konkordatom 1516. osigurao prevlast krune nad rimokatoličkom crkvom u Francuskoj. Od dolaska na presto 1515. nastojao je da postane rimsko-nemački car, što je 1519. uspeo njegov rival Karlo V, protiv kojeg je potom vodio četiri rata. 


1596. Rođen je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, čije je delo označilo raskid sa skolastikom i začetak moderne filozofije racionalizma. Svoje učenje objavio je u delima "Rasprava o metodi" (1637) i "Meditacije" (1641), a delom "Geometrija" otvorio je novu epohu u matematici. 


1732. Rođen je austrijski kompozitor Franc Jozef Hajdn, autor više od 100 simfonija i brojnih kamernih i vokalnih dela, kao i austrijske i nemačke himne. Za života je stekao međunarodnu slavu, a njegove kompozicije izvođene su u svim evropskim gradovima. 


1854. Japan je sa SAD potpisao ugovor o otvaranju luka Šimoda i Hakodate za američke trgovce. To je bio prvi sporazum o otvranju japanskih luka za trgovinu sa inostranstvom. 


1889. Otvorena je Ajfelova kula, tada najviša građevina u svetu. Čelična konstrukcija visoka 300 metara postala je jedno od glavnih znamenitosti Pariza. Kulu, sagrađenu povodom Svetske izložbe u Parizu, konstruisao je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel. 


1892. Srbija je, kao jedna od prvih evropskih zemalja, donela zakon o pomaganju sporta izvan škola. Gimnastika kao obavezan predmet u školama u Srbiji, uvedena je zakonom iz 1883. 


1917. SAD su od Danske preuzele Zapadnoindijska ostrva u Karipskom moru i nazvale ih Devičanska ostrva. Sporazum o kupovini tih ostrva za 25 miliona dolara sklopljen je u avgustu 1916. 


1948. Kongres SAD usvojio je Maršalov plan. Tim planom, nazvanim po njegovom tvorcu američkom državnom sekretaru Džordžu Maršalu dodeljena je pomoć od 15 milijardi dolara evropskim zemljama za obnovu posle Drugog svetskog rata. 


1959. Nakon neuspešne protivkineske pobune u Lasi, dalaj lama je pobegao u Indiju gde je dobio politički azil. 


1971. Američki poručnik Vilijam Keli osuđen je na doživotni zatvor zbog masakra civila tokom Vijetnamskog rata u selu Mi Laj u martu 1968. Kazna mu je kasnje smanjena na 20 godina zatvora. 


1979. Britanski razarač "London" isplovio je iz luke u Valeti, čime su okončane vojne veze između Velike Britanije i Malte uspostavljene pre 181 godine. 


1980. Umro je američki atletičar Džesi Ovens jedan od najvećih sportista 20. veka, koji je osvojio četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Prilikom dodeljivanja medalja Adolf Hitler je napustio ložu da bi izbegao da se rukuje sa pobednikom crncem. 


1983. U zemljotresu koji je razorio kolumbijski grad Popajan poginulo je najmanje 500 ljudi, a 3.000 je osalo bez domova. 


1986. Meksički avion "boing 727", na liniji Meksiko Siti-Los Anđeles, srušio se u planinama centralnog Meksika. Poginulo je svih 166 putnika i članova posade. 


1991. Na Plitvicama u Hrvatskoj izbio je prvi sukob između hrvatske policije i naoružanih Srba. Dvoje ljudi je poginulo, a 20 je ranjeno. Na poziv Predsedništva SFR Jugoslavije hrvatske snage su se povukle, a kontrolu su preuzele jedinice JNA. Narednih dana oružani sukobi izbili su u okolini Vinkovaca i Vukovara. 


1991. Prve višepartijske izbore u Albaniji dobili su komunisti, ali je opozicija pobedila u Tirani i ostalim većim gradovima. 


1992. Posetom izraelskog predsednika Hercoga španskom kralju Huanu Karlosu (Juan Carlos) obeležena je 500. godišnjica progona Jevreja iz Španije. 


1993. Savet bezbednosti UN doneo je, prvi put od početka bosanskog rata, odluku kojom je ovlastio NATO da upotrebi vojnu silu protiv prekršilaca u zoni zabranjenih letova nad Bosnom. 


1994. Izrael i PLO su potpisali sporazum o međunarodnim posmatračima u gradu Hebronu na Zapadnoj obali, čime je Izrael prvi put pristao na međunarodno prisustvo na okupiranim teritorijama otkad ih je zauzeo u ratu 1967. 


2001. U Holandiji, četiri para homoseksualaca sklopili su brak na osnovu zakona koji je donela holandska vlada. 


2002. U restoranu u lučkom gradu na severu Izraela - Haifi, u napadu bombaša samoubice poginulo je više od 15 osoba a 44 su ranjene. 


2003. Haški tribunal osudio je Mladena Naletilića Tutu i Vinka Martinovića Štelu na 20, odnono 18 godina zatvora zbog progona muslimanskog stanovništva u Mostaru 1993. godine. 


2003. U blizini Potočara u Republici Srpskoj (BiH) sahranjeno je prvih 600 žrtava srebreničkog masakra koji se dogodio 1995. godine. Sahrani je prisustvovalo oko 10.000 bosanskih Muslimana. To su prve identifikovane žrtve od preko 7.000 Muslimana koje su ubile srpske snage u toj enklavi. 


2004. Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Darka Mrđu, koji je ranije priznao krivicu, na 17 godina zatvora zbog ubistva oko 200 muslimanskih zarobljenika na planini Vlašić u avgustu 1992. 


2004. SAD su odlučile da zamrznu finansijsku pomoć Srbiji zbog nedovoljne saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.

PETROVARADIN: OSLOBODIMO ULICE OD TERORA KAMIONA!

STANOVNICI ULICA RELJKOVIĆEVE, PRERADOVIĆEVE I RAČKOG ŽIVE U NESNOSNOJ BUCI ZBOG NEPRESTANOG PROLASKA TERETNJAKA, PUCAJU ZIDOVI KUĆA I UGROŽENA JE NJIHOVA BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU. PORED STANOVNIKA OVIH ULICA UGROŽENI SMO I SVI OSTALI JER SU OVE TRI I CENTRALNE ULICE NA KOJE IZLAZE SVI.

     Problem intenzivnog saobraćaja kroz Petrovaradin dugo je zanemarivan, tako da su značajno ugrožene i osnovne funkcije života u ovom području. Mnogi vozači teških kamiona koriste ovu magistralnu trasu, koja direktno prolazi kroz centralne ulice Petrovaradina kako bi izbegli plaćanje drumarine na autoputu. Više od 1000 kamiondžija svakodnevno protutnji ovim ulicama od čega pucaju zidovi i ruše se plafoni, a spavaće sobe izmeštaju se na dvorišne strane kuća ili, dešavalo se, kamioni uleću u kuće i dvorišta. Upravo je Reljkovićeva ulica startna pozicija teškašima koji preko montažnog mosta prelaze u Srem, a odatle grabe starim magistralnim putem ka Beogradu i dalje ka Grčkoj i Turskoj ili se drugim magistralnim putem spuštaju ka Rumi i putevima ka Hrvatskoj. Da bi uhvatili ove trase kamiondžije prolaze iz Reljkovićeve u Preradovićevu ulicu, a na putu ka Rumi i ulicom Račkog. Na raskrsnici Reljkovićeve i Preradovićeve ulice i slučajnom prolazniku će zasmetati buka i pojačan intenzitet saobraćaja jer tom raskrsnicom svakodnevno prolaze kamioni teretnjaci i šleperi usled nedostatka obilaznice. Za ljude koji su tu svakodnevno i čije kuće su u ovim centralnim ulicama, kada se tresu temelji i prozori, buka je najmanji problem. 


     Obilaznica magistralnog puta M-22.1, Beograd-Novi Sad predviđeno je da se izvede od postojeće trase u blizini mosta preko Dunava, oko prostora fabrike "Pobeda", crpne stanice "Rokov potok", do veze sa postojećim magistralnim putem iza zone Puckaroša do ulaza u Sremske Karlovce u dužini od blizu pet kilometara. Obilaznica magistralnog puta M-21, Novi Sad-Ruma predviđena je od čvora "Mišeluk", uz koridor pruge Petrovaradin-Beočin do veze sa obilaznicom magistralnog puta M-22.1 u dužini od 2.317 metara. 


     U prethodnom periodu bilo je niz parcijalnih intervencija koje nisu dale očekivane rezultate i odvijanje izuzetno obimnog motornog saobraćaja duž glavnih ulica u Petrovaradinu se nastavilo. 


     Iako izgleda da dok novi most i obilaznica ne budu završeni ovaj problem neće moći da se reši, ipak postoji način da se intenzitet ovakvog saobraćaja svede najmanju moguću meru. 


     Da bi se to ostvarilo, sada je trenutak da podržimo ovaj projekat, jer je pritisak javnosti odlučujući u ovom slučaju. 

     Potpisivanje peticije 

u subotu 31.03. 

od 9 do 12 časova 

ispred Petrovaradinske pijace. 

JOVANOVIĆ: DECENTRALIZACIJA ILI RASPAD SISTEMA

     NOVI SAD - Predsednik Skupštine Grada Novog Sada Aleksandar Jovanović izjavio je sinoć, prilikom predstavljanja knjige "Pojmovnik decentralizacije", da Srbija mora da ide putem decentralizacije, jer će se u suprotnom desiti "raspad sistema", prenela je Beta.

     - Srbija je izuzetno centralizovana država, zbog čega ima puno problema u njenom funkcionisanju - rekao je Jovanović na tribini u Novom Sadu. On je ocenio da je spuštanje nadležnosti na niže i srednje nivoe vlasti, odnosno na lokalne i na pokrajinski nivo, uslov za dalji razvoj zemlje. Tribinu je organizovala Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju. 

(BILSV, 29.03.2012.)

LIGA NE MENJA SVOJU POLITIKU

     ZRENJANIN - Kandidat Lige socijaldemokrata Vojvodine za pokrajinskog poslanika po većinskom izbornom sistemu Vladimir Vasiljev gostujući u emisiji "Odgovor" na Regionalnoj televiziji Santos, izjavio je da LSV ima jedinstvenu politiku na sva tri nivoa vlasti: lokalnom, pokrajinskom i republičkom, što traje već pune 22 godine.  

     Prema njegovim rečima, da bi se na lokalu živelo bolje, mora da postoji decentralizovan sistem, odnosno nadležnosti finansijske autonomije, što jednostavno znači da AP Vojvodina mora da raspolaže svojim resursima.


     - Svi se sete Vojvodine pred izbore, međutim, u realnosti je situacija malo drugačija. LSV zato ne vodi kampanju pred izbore, nego radi sve vreme – rekao je on.


     Vasiljev je dodao da zbog toga želi da podseti šta je pet poslanika Lige uradilo za interes Vojvođanki i Vojvođana, odnosno šta je počelo da se radi, a od čega se svakako neće odustati u narednim mandatima. 


     - Amandmanima, inicijativama, kasnije pregovorima Nenada Čanka i Bojana Kostreša sa Mirkom Cvetkovićem, Vojvodini je vraćena nadležnost nad Akademijom nauka i umetnosti, vlasništvo  nad javnim preduzećima, kasnije je otvorena Kancelarija Vojvodine u Briselu, kao i Razvojna banka Vojvodine – rekao je on.


     Kako je rekao Zakonom o javnoj svojini Liga je uspela da Vojvodini vrati imovinu: 


     - Novac od sukcesije za sve objekte na prostoru bivše SFRJ, puteve drugog reda, kanalsku mrežu, šume, privredne organizacije i sredstva javnog informisanja, zaštitu kulturnih dobara, nauke tehnološkog razvoja – istakao je Vasiljev, dodajući da je, osim toga Liga uspela da, u šest gradova u pokrajini, trudnice dobijaju punu platu, a  ukinuta je i godišnja registracija traktora i usvojen je Regionalni prostorni plan AP Vojvodine. Takođe, podsetio je Vasiljev, amandmanima su oboreni članovi Zakona o prostornom planu RS od 2010. do 2020. koji su predviđali da Beograd bude do Pančeva, Opova, Inđije i Sremske Mitrovice, što je teritorija Vojvodine, koja bi tako  izgubila hiljade hektara zemlje, i sav prihod u Prostornom planu išao bi u razvoj Beograda. Kako  je naglasio, građanke  i građane interesuju samo rezultati, pa zato moraju da znaju šta je do sada uradio i koje je rezultate postigao bilo koji kandidat. 


     - Ono što sam ja uradio u okviru svog posla i odgovornosti, i zbog čega sam kandidovan od strane LSV, a  što nadilazi značaj samog Zrenjanina, jeste to da je već nekoliko godina, i to najkriznijih u svim oblastima, naša biblioteka najbolja u Srbiji u okviru svoje nadležnosti, a to je Srednjobanatski okrug – rekao je Vladimir Vasiljev, napominjući da je GNB "Žarko Zrenjanin" jedina u Srbiji koja je uradila Evropski projekat međugranične saradnje i dobila devet miliona dinara za razvoj. Kako je istakao, to znači da je ova zrenjaninska ustanova kulture više zaradila, nego što je za razvoj dobila od osnivača, a ima i izvorne prihode iz svojih uslužnih delatnosti koji su višestruko povećani.

(BILSV, 30.03.2012.)

JERKOV: U VOJVODINU SE VRAĆA SVAKI ŠESTI DINAR

     NOVI SAD – Vojvođanska administracija ne može da isplati nagomilane dugove izvođačima radova, jer novac ne stiže iz republičke administracije, a Vojvodina nema izvorne prihode pa ne može sama da stvori novac, već zavisi isključivo od Republike, ocenila je sinoć portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine i kandidatkinja za gradonačelnicu Novog Sada Aleksandra Jerkov. 

     U emisiji "Sučeljavanje" na Radio-televiziji Vojvodine, u kojoj je gostovala sa funkcionerom Srpske radikalne stranke Miloradom Mirčićem, Jerkova je podsetila da se dug Vojvodini u prethodnim godinama toliko nagomilao da je pokrajinska administracija sama mogla da kupu Naftnu industriju Srbije. 


     – Radi se o sprovođenju zakona što je mnogo ozbiljniji problem od finansiranja AP Vojvodine i radi se, konkretno, i to mogu javno da kažem, o pasivnosti vojvođanske administracije koja te pare ne potražuje od Srbije – upozorila je ona.


     Vojvođani loše žive 


     Aleksandra Jerkov je istakla i da se u Vojvodini danas živi lošije nego kada je imala autonomiju, navodeći da  istovremeno u Beogradu danas postoji 15 magnetnih rezonanci, a u Vojvodini dve, te da Beograd ima 27 odsto veći budžet nego cela Vojvodina. 


     – Činjenica jeste da je u vreme kada je Vojvodina imala svoju autonomiju, ona raspolagala sa 90 odsto novca koji se u njoj zaradi, a danas se vraća sedam odsto, što je praktično svaki šesti dinar koji se zaradi u Vojvodini. E, to je nešto na šta mi nećemo da pristanemo. Da li nas to čini separatistima? Ne, ne čini nas separatistima – kazala je Jerkova. Dodala je da su Vojvođani dokazali da su vrlo lojalni Republici Srbije, između ostalog i time što su najbolje platiše računa u državi. Problem je, rekla je Jerkova, malo nadležnosti koje vlast u Vojvodini ima zahvaljujući Ustavu Republike Srbije koji je loš i koji, navodi ona, čak ni ne kaže ko je dužan da obezbedi ustavom određenih sedam odsto za Vojvodinu.


     – Nezadovoljni smo u nekom momentu radom naših koalicionih partnera u Pokrajini, ali samo u onom delu da se moglo uraditi mnogo više da je pristup bio prema republičkoj vladi agresivniji, odlučniji i energičniji – navela je ona dodajući da se i pored toga što je urađeno mnogo, moglo još više. 


     Sadržina važnija od naziva


     Komentarišući najnovije zahteve za federalizacijom Srbije i stvaranjem Republike Vojvodine, Jerkova je podsetila da takav zahtev datira još iz 1999. godine, kada je predloženo da Vojvodina ima zakonodavnu, izvršnu, sudsku vlast, izvorne prihode, imovinu garantovanu Ustavom, te da cela Srbija bude organizovana na takav način. 


     – To je bio naš način da predložimo da se spreči i otcepljenje Kosova i sve ono što je usledilo – navela je ona dodajući da Liga i danas zahteva tih pet stvari za Vojvodinu. Kada je u pitanju najavljena Četvrta vojvođanska konvencija, Aleksandra Jerkov je ponovila da LSV niti ima veze sa njenom organizacijom, niti će u njoj učestvovati.


     – Ono što je ostalo iz našeg izvornog programa i ono što ne menjamo već 22  godine, su tih pet stvari koje zahtevamo za Vojvodinu, jer smo ubeđeni da je to jedini način da građani Vojvodine žive onako kako zaslužuju da žive. Da li će se to zvati republika, autonoma pokrajina, kanton, županija, bilo kako, region, to je manje bitno. Važnija je mnogo suština te autonomije, nego formalni naziv tog entiteta koji bi postojao u okviru Republike Srbije – rekla je ona. Dodala je da bi, ukoliko bi sadržina najnovijih zahteva za federalizacijom bila takva, onda bi se LSV sa tim složila, ali da iz navedenog predloga nije jasno o čemu se radi. 


     Tužba iz vremena radikala


     Govoreći o stanju u Novom Sadu, Aleksandra Jerkov je podsetila da je iz vremena radikalske vladavine Novom Sadu ostala tužba u visini od 100 miliona evra zbog lošeg ugovora koji je tada napravljen.


     – To je možda stvar koju će grad morati da plati, a 100 miliona evra je 20 hiljada novih radnih mesta. Eto koliko vaša četvorogodišnja vlast može koštati naš grad – rekla je ona Mirčiću. Dodala je i da se aktuelna koalicija prilikom preuzimanja vlasti 2008. godine susrela sa javnim preduzećima koja su bila upropašćena i u minusima, navodeći i da je u mandatu radikala bilo enormnog zapošljavanja u njima. A komentarišući Mirčićevu opasku o tome da ideja Velike Srbije nikome nije nanela štetu niti zlo, Jerkova je podsetila da zbog tog sna o Velikoj Srbiji mnoge majke 20 godina ne peru drugu odeću osim crnine.


     – Ovim što ste sada rekli čak bi mogli i nadležni organi da se pozabave – istakla je ona. Jerkova je podsetila da su politiku Velike Srbije obeležili ratovi, genocid i proterivanje, kao i propale sudbine i milioni ljudi kojima su upropašteni životi.

(BILSV, 30.03.2012.)

JERKOV: OD PARA KOJE JOJ DUGUJE SRBIJA, VOJVODINA JE MOGLA KUPITI NIS

     NOVI SAD – Priče o separatizmu u Vojvodini služe da se zaplaše građani i da im se skrene pažnja sa bitnih pitanja. Jer, kad god se potegne pitanje vojvođanskog novca, bez obzira na to ko ga poteže, taj je prozvan za separatizam. 

     Smešno je da je i penzioni fond obeležje državnosti! To je urađeno isključivo zbog toga da bi se te pare mogle prebaciti u Beograd. Danas i privatne kompanije mogu osnivati penzione fondove, a Vojvodini je to pravo uskraćeno! To je najbolji dokaz kako se povici o separatizmu koriste da se Vojvodini uzmu neke pare - tvrdi u intervjuu za NS Reporter Aleksandra Jerkov, republička poslanica i kandidatkinja LSV-a za gradonačelnika Novog Sada.


     Desničarske političke partije često prozivaju LSV da podstiče separatizam Vojvodine... Šta mislite o tome?
     - Nama u Vojvodini je dosta da nas dele. I po nacijama i po tome da li smo kvalitetni ili manje kvalitetni Srbi. LSV postoji 22 godine. Mislim da smo za to vreme pokazali građanima da delujemo u okviru Ustava i zakona i da nemamo nikakvih separatističkih tendencija. Pre nekoliko dana neki koji sebe nazivaju patriotima upalili su zastavu Vojvodine koja je definisana Ustavom Srbije. Time su prekršili Ustav i zakone. Međutim, kada im je sud naložio da zbog toga plate kaznu, oni su uplatnicu i spaljenu zastavu doneli u LSV i rekli da ne nameravaju da plate kaznu. Onaj ko ne poštuje Ustav i zakone, ko ne poštuje odluke sudova ove zemlje, za mene ne može biti patriota. Za mene su to izdajnici.


     Pojedini srpski istoričari i politički analitičari smatraju da Vojvodini treba ukinuti autonomiju i umesto toga dati punu autonomiju severnom Banatu i Bačkoj, a da bi Novi Sad trebalo proglasiti za glavni grad Srbije, jer bi se time stavila tačka na svaku priču o razbijanju države. Kako komentarišete takve izjave?
     - Smatramo da je izuzetno važno da Vojvodina postoji kao politički entitet i protivimo se svim težnjama za ukidanje autonomije jer vojvođanske lokalne samouprave samo kroz srednji nivo vlasti mogu izvršiti pritisak na srpsku vladu da se interesi njihovih građana uvaže. U isto vreme, LSV ne podržava autonomiju severne Ваčке i Banata jer bi to bila etnički zasnovana autonomija. Nama u Vojvodini ne trebaju podele. Bilo je političara koji su smatrali da Mađari u Vojvodini treba da imaju isto što Srbi imaju u Srpskoj Krajini. Kako su završili Srbi u Srpskoj Krajini? Proterani su na traktorima.


     U Bačkom Gradištu, Bačkom Petrovom Selu i Čantaviru formiraju se tzv. civilne straže na inicijativu Pokreta mađarske nade sa ciljem da se spreče provale u kuće. Je li Vojvodina bezbedna?
     - Ovo je u direktnoj vezi sa našim dugogodišnjim zalaganjem za formiranje vojvođanske policije. Neki misle da se radi o paralelnoj policiji, ali to nije tačno. Radi se o policijskoj upravi za Vojvodinu, istoj kakvu ima i Beograd. Gradovi u Vojvodini imaju problem sa preraspodelom policajaca. U pojedinim mestima od 20 policajaca, 15 su saobraćajci, zato nema ko da reaguje kad građanima imovina bude oštećena i otuđena. Jer, policija ne izlazi za one krade čija je vrednost manja od 15.000 dinara, a to su dve penzije! Zato je važno da opštine same odlučuju da li će biti više policajaca i kakav će biti njihov sastav.


     Koliko se Ustav poštuje kada je reč o interesima Vojvodine?
     - Autonomija Vojvodine je degradirana u Ustavu jer su i ona i njeni građani dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na ostatak Srbije. Ustav je loš zato što ne piše da Srbija treba da obezbedi onih garantovanih sedam odsto budžeta koji Vojvodini po Ustavu pripadaju. Zato se dešava da se te pare ne prebacuju Vojvodini, čak i kad se ispoštuje ustavna forma. Suština finansiranja Vojvodine jeste donošenje zakona o finansiranju APV, čime bi pokrajina mogla sama da obezbeđuje prihode za svoje finansije. U prethodnih pet godina Srbija je, u skladu sa Ustavom, ostala dužna Vojvodini toliko novca da je Vojvodina mogla kupiti sebi Naftnu industriju Srbije za isti novac za koji su je Rusi kupili.


     Ako se istinski zalažete za interese Vojvodine, zašto LSV pre dve godine nije podržao SVM u Skupštini Srbije prilikom glasanja o budžetu da se Vojvodini obezbedi najmanje tih sedam odsto kako to Ustav nalaže?
     - Mi insistiramo da se pitanje finansiranja Vojvodine trajno reši zakonom. Tada smo imali prilku da ne podržimo budžet. Nema nikakve dileme da bi tada pala republička vlada zato što budžet nije usvojen. Onda bi usledili izbori, nakon kojih su postojale dve mogućnosti: ili da vladu ponovo pravi DS, pa bi bila potpuno ista, ili da je formira SNS, za koju nemamo nikakvog razloga da verujemo da bi bila dobronamernija prema Vojvodini. Volela bih da su nakon tih izbora vladu mogli da naprave SVM i LSV, jer verujem da bi ta vlada bila najdobronamernija prema Vojvodini, ali stožer vladajuće koalicije mogli su biti ili DS ili SNS.


     Raspisani su redovni parlamentarni izbori. Da li sada vidite i drugu mogućnost za stožera vladajuće koalicije osim DS-a i SNS-a?
     - I danas postoje te dve opcije, zato LSV i podržava ovu vladu, ali nemamo ministre i resore jer u toj vladi sedi SPS. Nemamo nikakvu želju i nameru da sarađujemo sa Tomislavom Nikolićem jer ne možemo da mu zaboravimo sendviče koji su bili namenjeni nacionalnim zajednicama u Vojvodini, niti možemo da zaboravimo to što su on i njegovi saradnici upropastili Srbiju tako da ona ni 12 godina nakon što su otišli sa vlasti, ne može da izađe iz krize. Za nas, između SRS i SNS-a nema velikih razlika.


     Liga na pokrajinske i lokalne izbore izlazi sama, u republici sa koalicijom oko DS. Kao kandidatkinja za gradonačelnicu Novog Sada, nedavno ste izjavili da je naš grad investiciona rupa. Možete li to da pojasnite s obzirom na to da je i LSV u gradskoj vlasti?
     - To nije pitanje gradske vlasti, nego personalno pitanje i direktna odgovornost gradonačelnika. Od njega zavisi koliko je spreman da se bori za investitore. Mogućnosti za privlačenje investitora jednake su svim opštinama i gradovima. Činjenica je da su u Novom Sadu urađene mnoge stvari kojima ova gradska vlast može da se pohvali, međutim, nedostaju investicije iz evropskih projekata. Ubeđena sam da je bilo prilike da se aplicira za neka sredstva iz evropskih fondova i da se dovedu investitori. Upravo to je uloga gradonačelnika. On predstavlja grad u inostranstvu i on je taj koji treba da stvori takvu atmosferu da investitori dolaze u Novi Sad. U čemu je Inđija bolja od Novog Sada? Samo u tome što gradonačelnik Inđije hoće da se bori za investitore. 

(BILSV, 29.03.2012.)

MOGUĆE IZAZIVANJE NAMERNIH KONFLIKATA NA KOSOVU

     Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je danas da koalicija okupljena oko Demokratske stranke može da izgubi izbore samo ako se "potpale ratna žarišta, pre svega na Kosovu".

     – Samo u toj histeriji je moguće da koalicija koju predvodi DS izgubi izbore – rekao je Čanak za prvi broj nedeljnika Novine novosadske. On je ocenio da bi konflikti na Kosovu mogli da budu "namerno proizvedeni", što bi, kako je rekao, imalo nesagledive posledice po Srbiju.


     – Ako ne dođe do namerne proizvodnje konflikata na Kosovu, mislim da je dosta velika verovatnoća da grupa stranaka okupljena oko DS na republičkom nivou odnese pobedu – istakao je Čanak.

(BILSV, 03.03.2012.)

VOJVODINA ZAKINUTA ZA TOLIKO NOVCA DA JE MOGLA SAMA OTKUPITI NIS!

     Igra sa vojvođanskim novcem davno je prestala da bude igra. Za 60 milijardi dinara, odnosno 600 miliona evra, Vojvodina je mogla da otvori 120.000 radnih mesta.

     Ako se uvek zavisi od volje u Beogradu, uvek će se ovako i prolaziti. 


     Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš nedavno je rekao i da bi Vojvodina najbolje funkcionisala s izvornim prihodima, sopstvenom imovinom i zakonodavnom, 
izvršnom i sudskom vlašću.


     – Ako se uvek zavisi od volje u Beogradu, uvek će se na ovaj način i prolaziti. Sadašnji sistem je loš i po njemu se ne može tačno utvrditi koliko nam para iz budžeta pripada. Možda Beograd misli da nam nije ništa dužan – naveo je tada Kostreš. Upitan da za vesti B92 prokomentariše najnoviju situaciju s dugovanjima Vojvodini, Kostreš je 10. marta rekao da investitori, odnosno ljudi koji rade u Vojvodini, sada sebi postavljaju vrlo jasno pitanje da li da se, sledeći put kada Fond za kapitalna ulaganja bilo šta krene da radi, prijavljuju na te konkurse zato što ne znaju da li će taj novac dobiti.


     Španska serija sa isplatom novca iz republičkog budžeta za kapitalne investicije u AP Vojvodini nekome bi možda mogla biti i zabavna da Vojvodina nije zakinuta za toliko sredstava da je mogla sama da otkupi, na primer, NIS . I da   joj još pretekne! 


     Najnovija zavrzlama Tokom  2011. godine Vojvodina je ostala uskraćena za šest od ukupno devet milijardi, koliko joj je po tom osnovu pripadalo. Pošto tih šest milijardi dinara, uprkos svim najavama, nije isplaćeno do 31. decembra, taj novac više ne može da se nadoknadi. Kada se tome doda da je od deset milijardi dinara planiranih za ovu godinu četiri obećano već do početka  marta, od čega bi dve bile upotrebljene za namirivanje dugova iz prošle godine, neko bi očekivao da pokrajinska administracija bar lupi šakom o sto. Jer to znači da je ne samo zakinuta za šest  milijardi prošle godine, nego da je zakidaju za još dve na samom početku ove. Ali tu nije kraj. Umesto četiri prebačeno joj je 1,7, i to na pogrešan račun, odakle novac ne sme da se troši na isplatu dugova građevinskim preduzećima za kapitalne rashode. 


     Šta bi da nije izborna godina?


     Podsetimo, Ištvan Pastor, pokrajinski sekretar za privredu i potpredsednik Vlade AP Vojvodine, početkom februara izjavio je "Dnevniku" da bi do marta trebalo da na račun Pokrajine bude isplaćeno četiri milijarde dinara, od kojih je polovina predviđena za izmirenje prethodnog starog duga izvođačima radova u Vojvodini. Ostale dve milijarde, kako je tada rekao, moći će se upotrebiti  za nastavak nedovršenih projekata i eventualno za neke nove investicije. Pastor je rekao i da bi Vojvodini do marta trebalo da bude preneto još 3,3 milijarde dinara iz Ministarstva poljoprivrede, namenjenih finansiranju objekata vodne infrastrukture poput kanala, kao i još dve milijarde dinara iz kreditnog aranžmana sa Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, namenjenih nastavku gradnje zdravstvenih objekata u Novom Sadu. To je devet od nešto preko deset milijardi, koliko Vojvodini ove godine pripada iz republičkog budžeta! Rekao je tom prilikom i da ćemo mi u Vojvodini, ako se sve dogovoreno realizuje, "poželeti da svaka godina bude izborna". A kada je došao 1. mart, pokrajinski premijer Bojan Pajtić je otkrio da je "uplaćeno 1,7, dok preostale 2,3 milijarde još treba da pristigne". Ipak, ni Pastor, a kamoli izvođači radova, nije poželeo da svaka godina bude izborna. Deset dana kasnije, Ištvan Pastor je otkrio da je od predviđenih četiri, 1,7 milijardi stiglo još tri nedelje ranije, ali ne na račun predviđen za to! Preostale 2,3 milijarde – nije ni pomenuo. 


     Plaćaju lokalne samouprave


     Kada je tih 1,7 milijardi dinara završilo na pogrešnom računu, s kojeg se ne može isplaćivati građevinska operativa, umesto pokrajinskog sekretara za finansije Jovice Đukića oglasio se pokrajinski sekretar za nauku Dragoslav Petrović. On je za "Dnevnik" rekao kako je tačno da su sredstva iz Vlade Srbije uplaćena na pogrešan račun, ali je istakao da je reč o tehničkom 
propustu koji će biti ispravljen ovih dana. Stepen poverenja u takav rasplet najbolje ilustruje činjenica da su – dok se čekaju sredstva iz republičkog budžeta – neke lokalne samouprave 
u Vojvodini odlučile da same izmire deo potraživanja izvođačima radova. Pritom je Fond za kapitalna ulaganja ranije već postigao sporazum sa 17 lokalnih samouprava o preuzimanju dela 
obaveza prema izvođačima za pojedine projekte za koje su obezbedile novac u budžetu. 


     Dve po dve, pa stigli do 60 milijardi!


     Ali koliko je situacija zaista tragična najbolje ilustruje jedna druga izjava Ištvana Pastora data 8. februara, a koja se nekako provukla, skoro neopaženo:


     – U proteklih pet godina na ovaj način ostali smo uskraćeni za oko 60 milijardi dinara, što je iznos jednog godišnjeg budžeta Pokrajine – rekao je Pastor. Koliko je 60 milijardi dinara zaista novca najbolje se da ilustrovati ako zbog lakšeg računanja zaokružimo vrednost jednog evra na 100 dinara (bila je i 80, a sad je oko 110). Po toj računici, ispada da je u poslednjih pet godina 
Vojvodini uskraćeno 600 miliona evra. Što je više od cene po kojoj je Naftna industrija Srbije poklonjena "Gaspromu" (400 miliona) ili gotovo jednogodišnji budžet AP Vojvodine (za 2012. on iznosi 73,7 milijardi dinara). Ako pak u račun uvrstimo procenu da je za otvaranje jednog radnog mesta u proseku potrebno oko 5.000 evra, onda dolazimo do toga da je Vojvodina tokom pet godina uskraćena za 120.000 radnih mesta. Da ne računamo koliko je desetina CT i ostalih aparata neophodnih za lečenje moglo biti kupljeno od tih sredstava ili koliko je moglo biti izgrađeno škola i vrtića.


     Ako se uvek zavisi od volje u Beogradu, uvek će se ovako i prolaziti. Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš nedavno je rekao i da bi Vojvodina najbolje funkcionisala sa izvornim prihodima, sopstvenom imovinom i zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću.


     – Ako se uvek zavisi od volje u Beogradu, uvek će se na ovaj način i prolaziti. Sadašnji sistem je loš i po njemu se ne može tačno utvrditi koliko nam para iz budžeta pripada. Možda Beograd misli da nam nije ništa dužan – naveo je tada Kostreš. Upitan da za vesti B92 prokomentariše najnoviju situaciju s dugovanjima Vojvodini, Kostreš je 10. marta rekao da investitori, odnosno ljudi koji rade u Vojvodini, sada sebi postavljaju vrlo jasno pitanje da li da se, sledeći put kada Fond za kapitalna ulaganja bilo šta krene da radi, prijavljuju na te konkurse zato što ne znaju da li će taj novac dobiti.

PREDIZBORNA KARTA ZA PRORUSKE SNAGE

     Razgovori o sporazumu o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za železnicu u Srbiji završeni su u Moskvi 29. februara, ali kako je tada rekao državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Goran Radosavljević, taj sporazum neće biti potpisan do jeseni, odnosno do kada se posle parlamentarnih izbora u Srbiji konstituiše parlament i usvoji rebalans ovogodišnjeg budžeta. 


     Obavezivanje na ispunjenje interesa


     Politički analitičar Zoran Stojiljković smatra da se taj potez Rusije može tumačiti kao pokušaj obavezivanja političkih aktera kako u vlasti tako i u opoziciji na to da budu ispunjeni njihovi interesi.

     – Ako želite da uslovljavate neku vrstu politike i obezbedite svoj interes, onda to odložite na period posle izbora tako da ko god bude na vlasti mora to da ispuni – kaže Stojiljković. S druge strane, on smatra da se ovakav razvoj događaja može tumačiti i kao podrška proruskim opcijama.


     – To može da bude karta za one koji nisu tako ekskluzivno vezani za evropske integracije i EU – rekao nam je Stojiljković. On upozorava i da, u nedostatku ozbiljnijih investicija iz Evrope, svaka druga priča koja dolazi iz Rusije ili Kine ima neku specifičnu težinu. 


     – Treba biti oprezan i prema njima, jer i oni investiraju samo ako imaju neki interes – navodi naš sagovornik. 


     (Ne)povoljni krediti


     Tri godine nakon što je Medvedev bio u Beogradu i prvi put pomenuo ruski kredit, Radosavljević je posle povratka iz Moskve rekao i da "ne može da govori o kamatnoj stopi i roku otplate ugovorenog kredita dok ruska strana ne pripremi protokol s detaljima te pozajmice".


     – Uslovi kredita su povoljniji od onih po kojima se Srbija zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu, a približni su uslovima pozajmica vlada drugih država – naveo je on. Međutim, ekonomista Vladimir Torbica ocenjuje za naš list da taj aranžman nema ni ekonomsku ni racionalnu opravdanost, pošto je unapred poznato na šta će sredstva ići, ali ne i pod kojim uslovima ćemo ih dobiti i koristiti. On podseća i da su međudržavni kreditni aranžmani koje je Srbija ranije potpisivala s Azerbejdžanom, Kinom ili Rusijom bili veoma nepovoljni za razliku od kredita koje daju Međunarodni monetarni fond, Svetska banka ili Evropska banka za obnovu i razvoj, pre svega kada je u pitanju kamata, ali i drugi uslovi kredita poput rokova otplate ili grejs perioda. 


     – S druge strane, oni kredite uslovljavaju učešćem njihovih firmi, a izbor tih firmi se vrši bez tendera. To znači da ne znamo da li je u pitanju najbolja cena i da li je neko mogao da ponudi bolje uslove. Praktično, oni na taj način vraćaju sebi te pare – ističe on. 


     Promenljivi uslovi


     Torbica, koji je i član Saveta LSV za budžet i finansije, upozorava da je, možda, realizacija kredita odložena za period nakon izbora zbog toga što Rusija čeka da se promeni vlast u Srbiji, pa da onda te kredite plasira pod velom tajne. A komentarišući Mrkonjićevu najavu da će na projektima raditi ruske i naše firme pola-pola,Torbica navodi da nema garancija ni da će kredit biti realizovan posle izbora, a pogotovo ne čije će firme izvoditi radove.


     – Dok dočekamo to do jeseni, pitanje je šta ćemo dobiti i da li ćemo uopšte dobiti. Mi, praktično, ulazimo u neki sporazum i krećemo da trošimo pare, a ne znamo ni pod kojim uslovima, ni šta će nam oni sutra reći. Mogu nam reći, na primer, da će 100 odsto radova izvesti ruske firme koje će koristiti isključivo rusku opremu ili da kamata nije četiri nego četiri i po posto – ističe Torbica. 


     Sve ode u železnice


     Inače, prema najavama Mrkonjićevog ministarstva, celokupan kredit će biti utrošen u modernizaciju srpskih železnica, a projekti su podeljeni u tri grupe. U prvoj je rekonstrukcija železničke pruge Beograd–Pančevo u dužini od 15 kilometara, uključujući i izgradnju drugog koloseka. Paralelno će početi i modernizacija 110 kilometara pruge na Koridoru 10, a u tom paketu je i kupovina oko 25 dizel motornih vozova od – Rusije. Drugi projekat se odnosi na prugu Valjevo–Loznica, za koju će glavni projekat biti završen do septembra, a predviđena je i modernizacija pruge Beograd–Bar. Inače, pomoćnik ministra za infrastrukturu Dejan Lasica početkom marta obelodanio je da ukupna vrednost radova za pet projekata iznosi između 920 i 930 miliona dolara, od čega će Rusi finansirati 85 odsto, a Srbija ostalo. Sve u svemu, čini se da je Rusija obezbedila dobru i sigurnu zaradu svojim firmama. Za naše ćemo videti. 


     EBRD investirala 3,3 milijarde evra u Srbiju!


     Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) najveći je investitor u srpsku ekonomiju s uložene 3,3 milijarde evra od 2001. godine do sada, izjavio je 7. marta ekspert Uprave za javne nabavke EBRD Veljko Sikirica. On je dodao da je ta banka u prošloj godini finansirala 28 projekata u Srbiji sa 526 miliona evra i da će ove godine nastaviti ulaganja u sličnom obimu.


     EIB nastavlja kreditiranje


     Evropska investiciona banka (EIB) nastaviće da ove godine finansira projekte u Srbiji u sličnom iznosu kao prethodnih godina, kada je godišnje odobravano po oko 700 miliona evra kredita, kazali su predstavnici te banke 9. marta. Kako je prenela agencija Beta, potpredsednik EIB Dario Skanapjeko rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu da će prioriteti u finansiranju biti izgradnja autoputa na "Evropskom koridoru 10", beogradska obilaznica i podrška malim i srednjim preduzećima, ali i u istraživanju i razvoju nauke.

SPOMENIK - ZAŠTITNI ZNAK GRADA, A BEZ ZAŠTITE

     Jedan od najznačajnijih simbola Novog Sada, poznat zbog svoje veličine i dominantnosti kao Gibraltar na Dunavu – Petrovaradinska tvrđava, još uvek nije stavljena čak ni na preliminarnu listu za UNESCO zaštitu. Ovaj kulturno-istorijski spomenik odolevao je mnogim velikim bitkama i do današnjih dana Tvrđava je uspela da ostane izuzetno očuvana. Njen najveći značaj se ogleda, prema rečima direktora Istorijskog arhiva grada Bogoljuba Savina, u tome što je zahvaljujući njoj osnovan i grad Novi Sad.

     - Novi Sad ne bi bio to što jeste bez tvrđave. Krajem 17.veka oko tvrđave su počela da se razvijaju naselja, tako je nastao i Novi Sad koji se poveljom iz 1748. pominje kao grad koji mora da pomaže tvrđavu. Dakle njen značaj je ogroman za Novi Sad, jer bez tvrđave on možda ne bi ni postojao ovakvim kakvim ga poznajemo - navodi Savin.


     Međutim, i pored izuzetno velikog značaja koji Tvrđava, a kako Savin ističe isključivo krivicom naše vlasti koja je inertna.


     - Prvenstveno mi kao država nismo obavili zaštitu tvđave, jer Skupština Srbije prvo treba da je proglasi kulturnim spomenikom od izuzetnog značaja. Potrebna je priprema za tu odluku, ali dosta je već i urađeno po tom pitanju - predočio je sagovornik.


     Direktor Arhiva je podsetio da su predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović i on tražili i dostavili deo kopija dokumenata o Petrovaradinskoj tvrđavi iz Ratnog arhiva Beča, koji su od velike koristi u procesu zaštite Petrovaradinske tvrđave. Za sada je u pitanju 20 kopija dokumenata, ali će još oko 50 stići u narednom periodu.


     - Ovi dokumenti pomoći će stručnjacima prilikom zaštite, konzerviranja i restauracije objekata na tvrđavi, sa krajnjim ciljem da država Petrovaradinskoj tvrđavi da status spomenika od izuzetnog značaja, što će otvoriti prostor i da jednog dana bude pod zaštitom UNESCO - predočio je Savin.


     Objasnio je da je Tvrđava trenutno pod nadležnošču AP Vojvodine, ali bi bilo poželjno da postane javno preduzeće koje će ostvarivati svoj profit i na taj način sama sebe održavati. Dok se to ne desi rešenje za upravu nad tvrđavom Savin vidi u osnivanju posebne direkcije, koja bi bila isključivo nadležna za tvrđavu.


     Stanovnike Podgrađa niko ništa ne pita


     Sa druge strane, Podgrađe Petrovaradinske tvrđave prema planu grada čeka obnova. Prema izveštrajima medija, sve je izvesnije da će stanarima ovog dela grada, gde su sve zgrade trošne i sklone padu, biti ponuđeni stanovi u drugim naseljima, a Podgrađe biti pretvoreno u turistički centar. Prema rečima člana MO "Petrovaradin" Aleksandra Zimonjića tu upravo i nastaje problem jer žitelje Podgrađa niko lično nije ništa pitao.


     - Po medijima ide priča o obnovi Podgrađa i raseljavanju njegovih građana. Priča se o raznim rešenjima, ali ove građane niko lično nije kontaktirao i ponudio im konkretna rešenja. Svuda se priča kako će oni biti iseljeni, a nikog od njih nisu ništa lično pitali - kazao je Zimonjić.


     On dodaje da postoje i oni građani koji bi se iselili odmah, međutim tu su i oni koji ne žele nigde da idu. U jednom su složni a to je da bi u svakom slučaju voleli da se Podgrađe obnovi i sredi.


     - Sve što možda i možemo sami da obnovimo, u suštini ne možemo jer je Podgrađe pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada i potrebno je mnogo dokumentacije da bi se dobila dozvola za bilo kakve radove - požalio se ovaj ligaš.


     Činjenično stanje je da niko do sada nije u potpunosti rešio probleme u Podgrađu, a taj prostor je zajedno sa tvrđavom jedna od glavnih turističkih destinacija u gradu, koja bi nas sigurno pod UNESCO zaštitom stavila na turističku mapu sveta.

STRAŠNO ISKUSTVO BIVŠE UKRAJINSKE PREMIJERKE

     Potresno svedočanstvo bivše ukrajinske premijerke dr. sc. Julije Volodimirovne Timošenko. Napisala ga je u zatvoru u kojem se nalazi, kao žrtva osvetničkog žara svog političkog protivnika, sadašnjeg ukrajinskog predsednika. 

     O Timošenko


     Julija Timošenko (Юлія Володимирівна Грігян) rođena je u Dnjipropetrovsku, 27. novembra 1960., od oca Volodimira Abramoviča Grigjana i majke Ljudmile Mikolajevne, r. Telegina. Kada je imala tri godine, otac je napustio porodicu. Godine 1977. završila je školu u rodnom gradu, a 1979. udala se za poslovnog čoveka Oleksandra Genadijoviča Timošenka, Ukrajinca po narodnosti, čije je prezime prihvatila na venčanju. Iduće godine bračni par Timošenko dobio je devojčicu Jevgeniju Oleksandrivnu. Ona se kao devojka udala za Sena Carra, lidera engleske rok-grupe "Death Valley Screamers". Pradeda joj je pripadao latvijskom narodu. Preselio se kao železničarski radnik u Dnjipropetrovsk. Godine 1939. osuđen je na 10 godina logora u GULAG-u. Njegova žena Olena Titovna bila je Ukrajinka. O svom etničkom poreklu premijerka je jednom rekla:

     "Meni su po očevoj liniji svi bili Latiši do desetog kolena, a po majčinoj liniji – svi Ukrajinci do desetog kolena".


     Godine 1974. Julija Timošenko upisuje studije ekonomije, podgrupa ekonomist-kibernetičar, na Dnjipropetrovskom državnom univerzitetu. Godine 1984. studije završava sa "crvenom diplomom", što je značilo sa odličnim uspehom. Država je nakon toga raspoređuje u "Dnjipropetrovski građevinski zavod (ДМЗ)" , gde radi do 1988. U ovom Zavodu proizvodilo se raketno oružje. Godine 1999. završila je postdiplomski studij na "Kijevskom nacionalnom ekonomskom univerzitetu", sa doktorskom disertacijom : "08. 02. 03 – organizacija upravljanja, planiranja i regulisanja ekonomije", na temu: "Državno regulisanje poreskim sistemom", stekavši akademski naslov "Кандидат економічних наук", što se kod nas prevodi kao doktor ekonomskih nauka.


     Poslovni uspeh


     Julija Volodimirovna se dokazala i kao izuzetno sposobna poslovna žena. Još 1988., dakle u vreme SSSR-a, na početku razvoja tzv. kooperativa, ona sA mužem, skupivši 5.000 rubalja uz pomoć svekra Genadija Timošenka, osniva vlastitu videoteku. Uspeh u poslu je bio dobar. Stoga njen svekar produžava sa njom poslovnu saradnju. On je 1991. postao predsednik Izvršnog veća jednog kvarta u Dnjipropetrovsku. Julija, njen muž i svekar utemeljuju "sovjetsko-kiparsku privatnu firmu: Korporacija ukrajinski benzin (СП КУБ)", u kojoj postaje generalna direktorka. Sa kiparske strane vlasnik firme postao je kiparski državljanin Olesandr Gravec. Ova firma je ubrzo prerasla u proizvodno-finansijsku korporaciju "Jedini energetski sistemi Ukrajine" (ЄЕСУ). Od 1995.-1997. Julija Volodimirovna obavlja dužnost predsednice ove korporacije.

     Kasnije su i nju i muža joj optuživali za šverc valutama. Godine 1996. ulazi u politiku. Kandiduje se za narodnog poslanika u Verhovnoj Radi (ukrajinskoj Skupštini), pobeđuje i postaje "narodni deputat drugog saziva VR". To joj uspeva i na idućim izborima. Od decembra 1999. pa do januara 2001. obavlja dužnost potpredsednice Vlade u Kabinetu Viktora Juščenka. Bila je zadužena za sektor energetike. Ali, već tada počinje serija optužbi protiv njenog muža i ona u januaru 2001. podnosi ostavku. Tada je predsednik Ukrajine bio Leonid Kučma.


     Politički angažman


     Na političke optužbe reaguje stvaranjem vlastite političke stranke "Blok Julije Timošenko". U martu 2002. na parlamentarnim izborima njena Stranka osvaja 7,2 % biračkog tela. Žestoko se suprotstavlja predsedniku Kučmi. Godine 2004. inicira koaliciju "Snaga Ukrajine" kao oblik podrške Viktoru Juščenku na predsedničkim izborima. U državi raste napetost između istočnog ruskojezičnog i pretežno rusificiranog i sovjetiziranog dela zemlje u kome stiče dominaciju levičarski ruskojezični Viktor Janukovič, lider tada destruktivne stranke "Partija Region". To završava čuvenom Narandžastom revolucijom i pobedom Viktora Juščenka. 24. januara Julija Timošenko postaje premijerka Ukrajine. Dobila je glasove svih 373 zastupnika Verhovne Rade.

     Kao premijerka počinje međunarodno repozicioniranje Ukrajine iskazujući proevropsko raspoloženje. Sa Rusijom nastoji, čak na dramatičan način da reši problem snabdevanja gasom i učini svoju zemlju energetski nezavisnom. Nažalost, Predsednik u koga su bile uperene oči svih državotvornih Ukrajinaca, pokazao se kao političar bez čvrstine i bez potrebne vizije. Stoga ubrzo dolazi do sukoba aktivne, kreativne i harizmatične Premijerke i hermetičnog Predsednika, inače po struci bankara. 8. marta 2005. potpisuje Ukaz o ostavci Kabineta Ministara, kojim je predsedavala Julija Timošenko. Premijerka prelazi u opoziciju i nastavlja rad kao poslanica.

     26. marta 2006. na parlamentarnim izborima Blok Julije Timošenko dobija 22,7% glasova birača i pobeđuje u 14 regija Ukrajine. U Parlamentu osvaja 129 poslaničkih mesta i 22. jula 2006. sa stranačkim blokom "Naša Ukrajina" i Socijalističkom partijom stvara "demokratsku koaliciju".

     Na idućim izborima, 30. septembra 2007. stranke Blok Julije Timošenko i Nezavisna Ukrajina dobijaju većinu od 229. mandata. Julija Timošenko se vraća na položaj ukrajinske Premijerke 11. decembra 2007. Idućeg dana je izbegla atentat. Najveći joj protivnik postaje "Partijka Regoni" i Viktor Janukovič, ali i predsednik Juščenko.


     Predsednička kandidatura


     Usledili su predsednički izbori, na kojima Julija Timošenko ističe svoju kandidaturu. Viktor Janukovič kreće u žestoku ofanzivu. U pomoć mu dolazi lično patrijarh Ruske Pravoslavne Crkve, što je neshvatljivo u međunarodnim relacijama. Moskva je na njegovoj strani, što u Ukrajini, posebno istočnoj, ima veliko značenje. Janukovič pobeđuje, a Julija Timošenko 22. februara 2010. izjavljuje da su izbori bili "krajnje prljavi" i stoga ih ne priznaje. Tada je izgovorila poznatu rečenicu: "Kao i milijuni Ukrajinaca, ja izjavljujem, Janukovič nije naš Predsednik). Ovaj joj to neće oprostiti. Nakon što je uspeo promeniti Ustav, tako da Ukrajina od predsedničko-parlamentarne Republike, postaje samo predsednička, ništa mu više ne stoji na putu.


     Optužbe


     2. decembra 2010. ex-premijerka je optužena "ne za krađu novca, već po komandnoj odgovornosti" i zbog neracionalnog trošenja sredstava dobijenih po Sporazumu iz Kjota. 5. jula 2011. ex-premijerka je uhapšena i potom osuđena na 7 godina robije. Nakon hapšenja postaje svetski priznata veličina. Hrabro, ta lepa krhka žena muški se brani, ne odstupa od svojih stavova, optužujući Janukoviča za političko nasilje i montirani proces.

     Julija Timošenko je danas planetarna heroina. Budući sam video kako je izgledao Viktor Juščenko nakon vrlo vešto izvedenog trovanja hranom, bojim se za ex-premijerku. Ne želim biti ptica zloslutnica, ali realna je mogućnost da joj lice postane nalik Juščenkovom iz 2004. godine. Tim više što je pala u krevet. Upoznao sam bolnice u Kijevu. Mogu misliti kako izgleda bolnica u kijevskom zatvoru! Hoće li iz njega ustati zavisi od međunarodne javnosti. Ako će se pitati cinični i izrazito osvetnički raspoloženi Janukovič, to će ići vrlo teško.

     Režim u Ukrajini okomio se i na muža bivše premijerke ali jeon prebegao u Češku i tamo dobio politički azil. Sigurno ga ne bi dobio da za to ne postoji opravdanje.

     Julija Timošenko osuđena je zbog komandne odgovornosti. 

     Pročitajmo pismo koje je iz bolesničkog kreveta uoči Božića 2011. javnosti uputila gospođa Timošenko.

     Đuro Vidmarović

     Prilog: Pismo Julije Timošenko


     Zatvorenički Božić


     Kaže se da u rovu nema ateista. Ovde, nakon mog teatralnog suđenja i četiri i po meseca u ćeliji, otkrila sam da ni u zatvoru nema ateista.


     Kada vas, uprkos nepodnošljivom bolu, ispituju – između ostalog i u ćeliji – desetinama sati bez prestanka i kada celokupni sistem prisile jednog autoritarnog režima, uključujući i njegove medije, pokušava da vas diskredituje i uništi jednom za svagda, molitva postaje jedini intimni, poverljivi i ohrabrujući razgovor koji čovek može imati. Tada shvatiš da ti je Bog jedini prijatelj i jedina dostupna porodica, jer – pošto je onemogućen pristup čak i poverljivom svešteniku – ne postoji niko drugi kome bi poverio svoje brige i nade.


     U ovom vremenu koje je rezervisano za ljubav i porodicu, usamljenost u zatvorskoj ćeliji je skoro nepodnošljiva. Tmurna, mrtva tišina noći (stražari u voajerskom maniru vire kroz otvor na vratima), iznenadni, fantomski krici zatvorenika, krici bola i gneva, udaljeni zveket i lupa zatvorskih reza: sve ovo čini spavanje nemogućim, ili bar toliko nemirnim da je ravno mučenju.


     Međutim, čudna stvar je da vam ovaj mrtav i strašan svet ne otupljuje čula. Naprotiv, on ih rasplamsava: um vam je oslobođen svetovnog razmišljanja o neprocenjivom i vlastitom mestu u njemu – sloboda duha koja je zaista neočekivan dar ovog Božića. U tami ćelije, crpim snagu i nadu iz činjenice da se Bog ovde na neki način čini tako blizu. Jer gde bi drugo Hrist bio, nego sa onima koji pate i koji su prognani?


     Zaista, skoro sam čitala uzvišena i složena "Pisma iz zatvora" Ditriha Bonhefera [1] u kojima čezne za Hristom koji je sposoban darivati milosrđe svetu, našem svetu, kroz žrtvovanje za svakog čoveka. Napisana u skučenoj, vlažnoj ćeliji ustajalog zadaha, u kojoj je predviđeno da duša umre pre tela, Bonhefer je stvorio knjigu punu vere, otvorenosti, mogućnosti i, da, nade – čak i u najmračnijim satima čovečanstva.


     Naročito jedan odlomak zaokuplja moju pažnju dok razmišljam o položaju Ukrajine. Dok je čekao da ga nacisti pogube, Bonhefer je napisao da, u zatvoru, "bezbožništvo sveta nije... pritajeno, nego, naprotiv, otkriveno i na taj način izloženo neočekivanoj svetlosti".


     Tako sam, ovog Božića, našla malo utehe u saznanju da su bezbožništvo, nečovečnost i kriminal režima koji sada vlada u Kijevu, konačno, pred svetom izloženi u jasnom svetlu. Njegovo demokratsko poziranje je demaskirano kao jedan cinični politički teatar, narod je otkrio da je njegova tvrdnja da želi evropsku budućnost za Ukrajinu samo laž, a pohlepa njegovih kleptokrata je ogoljena. Prezir režima prema Ustavu i vladavini prava sada se ne može poreći i ta jasnoća daje snagu.


     Što je još važnije, stradanje ukrajinskog naroda je, takođe, postalo opšte poznato i više nismo usamljeni u svom položaju. Ublažavanje ove situacije je širom Evrope i sveta prihvaćeno kao pravedan cilj. Svakodnevna represija, cenzurisani mediji i ucenjivanje i poticanje preduzeća na mito znaci su mafijaške države na granici Evrope. Danas naši evropski prijatelji više ne mogu poricati samozadovoljnu odbojnost režima sa kojom su prinuđeni da se suočavaju. A ja sam ovog Božića zahvalna što mogu verovati da demokratska Evropa neće podnositi ovakvu situaciju. Ukrajinci će biti jaki znajući da u svojoj borbi nisu usamljeni.


     Ne pretvaram se da sam stručnjak za religiju i duhovne vrednosti. Ja sam samo vernik koji ne može prihvatiti da je naše postojanje rezultat neke čudne kosmičke slučajnosti. Verujem da smo deo nekog misterioznog, a opet sveobuhvatnog, čina čiji izvor, pravac i namena, iako ih ponekad nije lako dokučiti, imaju značenje i svrhu – čak i kada ste iza rešetaka.


     Samo je vera u ideju da naši životi imaju značenje i da se našim odlukama mora suditi prema njihovom moralnom sadržaju, ono što će nama u Ukrajini, i drugde, pokazati put iz siromaštva, bede i očaja koji su nas zahvatili poslednje dve godine. U našoj je moći da vratimo i ponovo aktiviramo naše slobode i naše društvo, ne samo individualnim naporima, nego udruženim snagama istomišljenika širom sveta. Znam da ćemo to uspeti.


     Ovog Božića, tražila sam od moje porodice i prijatelja da ne brinu zbog mene. Kao što je Ana Ahmatova, velika poetska hroničarka Staljinovog terora, rekla: "Živa sam u ovom grobu." Zaista, znam da sam življa od čoveka koji me je ovde zatvorio.


     Božić treba da obeleži novi početak za svakog čoveka i ženu.


     Kao što je Bonhefer potvrdio svojim poslednjim rečima: "Ovo je za mene... početak života."


     [1] Nemački teolog koji se bavio političkim implikacijama vere Ditrih Bonhefer (1906-1945). Ubili su ga nacisti. Autor dela "Cena biti učenik" (1937).