Organizacija Human Rights Watch objavila je izveštaj u kome se dokumentuju zločini počinjeni od strane naoružane opozicije u Siriji. HRW je takođe poslao otvoreno pismo opozicionom SNC-u i drugim opozicionim grupama u kome se navodi da su oružane grupe opozicije počinile niz teških zločina. Zločini kao što su egzekucije, otmice, zatočeništvo i tortura vršili su se nad pripadnicima bezbednosnih snaga, pristalicama vlade i ljudima za koje se tvrdilo da pripadaju vladinim grupama. HRW takođe tvrdi da imaju niz izveštaja o egzekucijama pripadnika bezbednosti, ali i civila.
 |
| Sara Lia Vitson, direktorica HRW-a za Bliski istok |
"Brutalna taktika sirijske vlade ne može biti opravdanje za zločine koje čine naoružane opozicione grupe", rekla je Sara Lia Vitson, direktorka HRW-a za Bliski istok. "Opozicione vođe moraju jasno poručiti svojim članovima da ne smeju mučiti, otimati ili vršiti smaknuća u bilo kom scenariju", navodi Vitson.
HRW takođe navodi da je do sada sistematski dokumentovao i kršenje ljudskih prava od strane sirijske vlade - među tim činovima navode se nestanci, tortura, zatvaranja i prekomerno granatiranje gradskih četvrti.
"Mnoge antivladine grupe koje vrše zločine nisu direktno vezane uz SNC, ali sirijska opozicija ima odgovornost da osudi takve zločine", tvrdi HRW. Zanimljivo je da to ističe HRW, dok se opozicioni centar - Sirijsko Narodno Veće (SNC) nikada nije ogradilo od takvih grupa. 1. marta SNC je takođe formirao vojni biro pod čiji bi nadzor trebale da spadaju sve naoružane pobunjeničke grupe, uključujući i Slobodnu Sirijsku Vojsku (FSA) za koju se sumnjiči da je izvršila brojne zločine.
U ostatku izveštaja HRW navodi konkretne primere zločina počinjenih od strane naoružanih pobunjenika. Spominje se tortura civila u gradu Sarakeb. U izveštaju takođe stoji da naoružane grupe otimaju civile za otkup.
Dalje, HRW navodi da su analizirali barem 25 video snimaka na kojima pripadnici sirijske vojske priznaju zločine, ali na snimcima je očito da su te izjave date pod pritiskom - osobe krvare ili su pretučene, piše HRW.
HRW navodi da se na jednom video snimku nalazi veći broj pretučenih i vezanih pro-vladinih pripadnika koji "priznaju" da su ubijali mirne demonstrante u gradu Homs. HRW tvrdi da su te izjave očito dobijene torturom, na jednom video snimku čak se čuje kako pripadnik Slobodne Sirijske Vojske kaže "donesite mi električnu mašinu" - očito da se radi o napravi za mučenje. Human Rights Watch takođe potvrđuje da je na nekim snimcima prikazano smaknuće vladinih snaga, kao što je najnoviji snimak vešanja.
Analiza Human Rights Watch izveštaja
Human Rights Watch danas prvi put žestoko progovara o brutalnosti sa obe strane, a ne samo o jednoj kao što je to činio do sada. Ipak, čak i u ovom pokušaju da se nametnu kao nepristrasan i objektivan izvor informacija, ponovo upadaju u klopku političke pristrasnosti koja je očito na snazi celo vreme, tako direktorka Vitson navodi: "Imperativ je da oružana opozicija zaštiti ljudska prava. Moraju napraviti sve da pokažu da žele Siriju koja će okrenuti stranicu Asadove ere nasilja, Siriju koja će biti dobrodošla za sve - bez obzira na religijsku ili drugu pripadnost".
Drugim rečima, iz gornjeg navoda jasno se vidi čiju stranu "gura" Human Rights Watch - da su zaista nepristrasni posmatrač, kakvim se predstavljaju, pozvali bi obe strane na prekid sukoba i nasilja i urgirali prema nekoj vrsti političkog, a ne vojnog rešenja. Svojim izjavama HRW jasno daje do znanja da ima i političku agendu u celom sukobu, a ona je doslovno slika politike Vašingtona koji i dalje drži da je jedino rešenje za Siriju pad Asadove vlade.
Problem za HRW se nalazi u tome da moraju oprezno balansirati između političke podobnosti i konkretne funkcije zbog koje su stvoreni - dokumentovanje kršenja ljudskih prava. Zašto HRW reaguje tek sada? Pre svega zbog činjenice da dokazi o brutalnosti kojom operišu naoružani pobunjenici "ispadaju" sa svih strana. Kada u javnost procure video zapisi na kojima sirijska "opozicija" veša ljude po ulicama, HRW mora reagovati - ne zato što su stvarno objektivni, nisu - već pre svega da spreče potpuno potonuće svog ugleda na međunarodnom nivou.
Nešto slično se ovih dana dešava i sa UN-om koji i dalje ćuti na otvorene i javne izjave saudijskih i katarskih vlasti da ilegalno dostavljaju oružje u Siriju. Da je UN zaista međunarodna "nepristrasna" organizacija, već bi imali niz izjava u kojima se Katar i Saudijska Arabija prozivaju za kršenje međunarodnih zakona o suverenitetu druge zemlje. Hoće li se UN direktno oglasiti o tim stvarima? Hoće, u to nema sumnje, ali to oglašavanje nastoje da odlože što je god duže moguće - iz njihove perspektive, po mogućnosti nakon pada Asada.
Ipak, organizacija Human Rights Watch danas je objavila detaljan izveštaj u kome se navodi da pobunjeničke naoružane grupe u Siriji vrše zločine i zlostavljanje. Iz retrospektive, pogotovo ako u obzir uzmemo rat u Libiji, organizacija HRW u svojim izveštajima na kraju nudi i konkretnu potvrdu situacije koja je već duže vremena poznata, ali takođe ima tendenciju da svoja saznanja objavljuje često prekasno za formiranje objektivne slike. Njihovi izveštaji o brutalnosti libijskih pobunjenika počeli su masovno pristizati tek pošto je završilo NATO bombardovanje, i pored brojnih i neospornih dokaza sa terena.
Slično je i sada po pitanju Sirije - mirni demonstranti već su davno potisnuti od strane naoružanih grupa, često iz redova ekstremističkih organizacija čiji članovi neretko dolaze iz drugih zemalja, a oružje se već mesecima javno dostavlja ilegalno. Da je HRW reagovao na vreme mogla se zaustaviti potpuno pristrasna kampanja koja se vodila u medijima. Ovo se naročito odnosi na oslobađanje grada Homs i druge intervencije sirijske vojske.
Ponovimo još jednom - Human Rights Watch potvrđuje da pripadnici pobunjeničkih grupa otimaju civile, traže otkupnine, vrše torturu i egzekucije nad državnim dužnosnicima i prisiljavaju zarobljene pripadnike sirijske vojske da pod torturom "priznaju" da Asad ubija mirne demonstrante. Povrh svega vrši se teror nad pripadnicima šijita i alavita.
Te iste grupe, naoružane modernim oružjem koje stiže iz Francuske i drugih zemalja - uz pripadnike stranih plaćenika - zauzmu celu jednu gradsku četvrt, Bab Amr u gradu Homs. Šta je međunarodna zajednica zapravo očekivala da će se nakon toga desiti? Da će Asad jednostavno pustiti da Homs ostane u rukama ovih grupa? Kritikovati oslobođenje Homsa od strane sirijske vojske je apsurdno. Ako je u tom procesu došlo do prekomernog granatiranja, to moraju ustanoviti stručne službe - koliko je poznato još nijedna organizacija nije odradila temeljitu istragu i sve se svodi na pretpostavke.
Nakon ulaska sirijske vojske u Homs u svet su plasirane slike temeljito razorenog grada. Povezujući te slike sa navodima da je sirijska opozicija sastavljena od "pro-demokratskih aktivista" dobijamo poprilično iskrivljenu verziju stvarnosti. Stav bi bio znatno drugačiji da je široka publika na vreme imala informaciju sa kojim grupama se vojska zapravo sukobljava i što je možda još i važnije - sa kakvim oružjem opozicija raspolaže. Iz te neobjektivnosti proizlazi niz pogrešnih zaključaka o obe strane.
Nema sumnje da je sirijska vojska silovito reagovala prema naoružanim pobunjeničkim elementima i da je pritom stradao veći broj civila. Pozivanje na dvostruke standarde može biti potencijalno "klizav teren" jer se takav navod može pogrešno protumačiti kao opravdanje jedne strane - ipak, u slučajevima ove vrste ratovanja nužno je stvari staviti u pravi kontekst.
Za vreme NATO bombardovanja Libije stradale su hiljade civila - koji je tada bio odgovor NATO funkcionera? "Pokušali smo maksimalno paziti da ne dođe do civilnih žrtava, ali uvek postoje kolateralne žrtve" - da li su NATO napadi smisleno ciljali civilne mete je još uvek predmet žestoke debate, ali jedan segment je, iz vojne perspektive, razumljiv - u borbi protiv vojnih položaja unutar gradova, civilna stradanja su neizbežna.
NATO savez to otvoreno priznaje i ista stradanja stavlja u kategoriju "kolateralne žrtve" - ali, kada imamo oružanu okupaciju u gradu Homs, tada civilne žrtve nisu "kolateralne", nego ih sirijska vojska ubija iz čistog zadovoljstva. To su dvostruki standardi koji u potpunosti izokreću stvarno stanje na terenu.
Činjenica je da je u oslobađanju grada Homs stradao znatan broj civila, ali postavlja se važno pitanje - da li postoji ijedna država ili vojska na svetu koja je mogla vratiti nadzor nad tim gradom na bilo koji drugi način? Šta je ustvari bio savet zapadnih sila? Ignorisati Homs? Ostaviti grad na miru? Hipotetički - šta bi se desilo da su se na primer učesnici Occupy protesta u Oklandu naoružali i zauzeli grad? Da li bi američka vojska jednostavno pustila Okland da nastavi miran život kao pobunjena enklava? Jako teško.
Oslobađanje Homsa i drugih okupiranih gradova je proces kakav bi izvršila svaka država na svetu. Ako se Asadu išta može zameriti, to je navodna brutalnost prema zaista mirnim demonstrantima. Kada je došlo do mirnih protesta prošle godine u Damasku policija je reagovala žestoko i priveden je veliki broj ljudi - to su autentični primeri režimske brutalnosti. Oslobođenje stanovnika koji se nalaze pod oružanom okupacijom sasvim je druga stvar.
Ceo izveštaj Human Rights Watch-a: http://www.hrw.org/node/105885
(hrw.org)
Нема коментара:
Постави коментар