AKO NESTANU KORALI "NESTAĆE SVE"

     Korali su ugroženi. Klimatske promene i zagađenje učinile su svoje. Naučnici tragaju za rešenjem. Izazov je veliki, može li najveći koralni greben na svetu biti spašen? Prvi projekat sa tim ciljem, već se realizuje.

     Naučnici iz zoološkog vrta u Dubou u Novom južnom Velsu u Australiji zovu ga Veliki koralni greben. U stvari reč je o najvećem koralnom grebenu na svetu. Da bi ga sačuvali, pokrenuli su jedinstvenI projekat. Zamrzli su delove korala, tačnije spermatozoide i embrione korala. Rukovodilac projekat je Rebeka Spindler: "Na taj način, uz pomoć spermatozoide, možemo da reprodukujemo Veliki koralni greben. On je, za razliku od drugih grebena u svetu, još u vrlo dobrom stanju."


     Zato bi zamrznuti organizmi mogli da budu svojevrsna genetska rezerva za budućnost. Predstojeće godine mogle bi da budu odlučujuće za budućnost koralnih grebena. Te jedinstvene eko-sisteme ugrožavaju mnogi faktori, ukazuje ekspertkinja za biologiju mora Pet Hačinson iz Australijskog muzeja u Sidneju. Ona već godinama istražuje Veliki koralni greben:

     "Tu su naravno, klimatske pormene, a pored toga uočavamo još dva osnovna problema: kao prvo porast broja stanovnika, do 2050. u Kvinslendu će se povećati broj ljudi za oko 40 procenata i drugo – nove luke čija se izgradnja planira na obalama Kvinslenda. To će povećati broj brodova koji će se ukotvljavati u tim pristaništima."


     Izumiranje korala utiče i na ribe - Plan B


     Veliki koralni greben leži ispred australijske savezne države Kvinslend gde rudarstvo, konkretno eksploatacija uglja, doživljava pravu ekspanziju. U toku je izgradnja čak sedam novih pristaništa, a neka od gradilišta nalaze se u neposrednoj blizini grebena. On je odavno uvršten na listu svetske baštine i zato Unesko sa zabrinutošću gleda na planiranu izgradnju još jednog postrojenja – za preradu gasa. I to bi moglo da ugrozi korale, ukazuje Rebeka Spindler:


     "Jasno je da su korali osetljivi uprkos svojoj jednostavnoj genetskoj strukturi. Uočavamo, recimo, da naši korali tačno znaju kada je novembar, kada pun mesec, kada pada kiša… U zavisnosti od toga onda zavisi da li se razmnožavaju ili ne. Oni praktično pokazuju kakvo je vreme."


     Cilj projekta stručnjaka jeste da se jednoga dana, ukoliko klimatske promene ili mehanički uticaji zaprete da ozbiljno ugroze greben i njegovih 400 vrsta korala, on može obnoviti u laboratorijskim uslovima uz pomoć genetski netaknutih, a zamrznutih korala. Jer on je u ovom obliku veoma važan za ljude, kaže Pet Hačinson: "Koralni grebeni obezbezuju proteine za siromašno stanovništvo u mnogim zemljama, oni pružaju zaštitu morskom tlu, njih i ribe koje u njima žive dolaze da vide turisti. Sve to nestaje ako grebeni izumiru."

(Udo Šmidt, Singapur / Ivan Đerković)