Izveštaji bugarskog mitropolita Simeona tajnoj službi otkrili zaverenički plan SAD. Amerikanci se spremali da preuzmu vlast posle Titove smrti i da spreče invaziju SSSR.
Sjedinjene Američke Države pripremale su tokom sedamdesetih godina prošlog veka prevrat u Jugoslaviji u slučaju smrti Josipa Broza Tita. Amerikanci su strahovali da bi, kad Tito ode sa istorijske pozornice, osokoljeni SSSR mogao da izvrši invaziju na najzapadniju komunističku zemlju, pa su rešili da to preduprede.
Navodni plan Amerike, na čijem čelu je tada bio Ričard Nikson, koji je bio u dobrim odnosima sa Brozom, izašao je u javnost kada su otvoreni tajni arhivi bugarske državne bezbednosti. Među mnogobrojnim dokumentima nađeni su i izveštaji mitropolita Bugarske pravoslavne crkve i jednog od najvernijih i najsposobnijih agenata službe - Simeona Kostadinova.
Mitropolit Simeon, u to vreme na službi u Americi, redovno je slao izveštaje bugarskim vlastima.
Otvaranje tajnih arhiva Službe izazvalo je veliku buru u Bugarskoj pravoslavnoj crkvi. Pokazalo se da je, od sadašnjih 15 mitropolita, najmanje njih 11 radilo za tajnu službu. Analitičari smatraju da su dokumenta pokazala da oni na to, u najvećem broju slučajeva, nisu bili primoravani, kako se dosad verovalo, već su radili dobrovoljno. Kako je ranije saopšteno, mitropolit Simeon je radio pod kodnim imenom "Hristov" i "Todorov".
- Amerika će organizovati podrivačku delatnost u Jugoslaviji - pisao je Simeon svojim poslodavcima. - Za to se u američkoj saveznoj državi Nju Džersiju pripremaju mladi Srbi, Hrvati, Slovenci, a možda i Bugari. Plan je da se preko Grčke infiltriraju u Jugoslaviju.
Svoje izveštaje iz SAD mitropolit je slao od 1966. do 1980. godine. Osim što se pokazao kao veoma sposoban agent, Simeon je, po svemu sudeći, bio i izuzetan analitičar. Tako je u jednom od svojih dopisa ovaj špijun, dostojan uloge u najboljim romanima Le Karea, izneo mišljenje da će se Jugoslavija raspasti posle pada gvozdene zavese. Pisao je i o delovanju Hrvatskog oslobodilačkog pokreta, jedne od najvećih organizacija ustaša u emigraciji, koju je sredinom pedesetih godina u Argentini osnovao Ante Pavelić. Posebno se osvrnuo na saradnju ustaša sa organizacijom "Slobodna Poljska".
Svi izveštaji Simeona Kostadinova prosleđivani su u Sovjetski Savez, gde su bili oduševljeni postignućima bugarskog agenta. Posebno zbog toga što je službu redovno obaveštavao o rutama za bežanje iz Bugarske, koje su vodile preko Turske i Grčke. Mitropolit Simeon bio je i ispovednik bugarske carske porodice Saks-Koburg u egzilu.
U svojoj špijunskoj karijeri mitropolit je koristio pseudonime Hristov i Toris. Radio je za prvo odeljenje tajne službe i dogurao do čina majora. O ažurnosti agenta Simeona dovoljno govori to što njegova "sabrana dela" otkrivena u arhivima službe imaju čak 27 tomova.
Mitropolit, a komunista
Svoje izveštaje tajni agent Simeon često je završavao rečima "sa drugarskim pozdravom". Bio je član Komunističke partije, mada njegova partijska knjižica nije sačuvana.
- Ponosan sam što sam član avangarde i socijalističke nam otadžbine - slavne Komunističke partije, za koju radim i za koju živim - stoji u njegovom dopisu državnoj bezbednosti od 8. septembra 1984. godine.
Mitropolit Simeon, u to vreme na službi u Americi, redovno je slao izveštaje bugarskim vlastima.
- Amerika će organizovati podrivačku delatnost u Jugoslaviji - pisao je Simeon svojim poslodavcima. - Za to se u američkoj saveznoj državi Nju Džersiju pripremaju mladi Srbi, Hrvati, Slovenci, a možda i Bugari. Plan je da se preko Grčke infiltriraju u Jugoslaviju.
Svoje izveštaje iz SAD mitropolit je slao od 1966. do 1980. godine. Osim što se pokazao kao veoma sposoban agent, Simeon je, po svemu sudeći, bio i izuzetan analitičar. Tako je u jednom od svojih dopisa ovaj špijun, dostojan uloge u najboljim romanima Le Karea, izneo mišljenje da će se Jugoslavija raspasti posle pada gvozdene zavese. Pisao je i o delovanju Hrvatskog oslobodilačkog pokreta, jedne od najvećih organizacija ustaša u emigraciji, koju je sredinom pedesetih godina u Argentini osnovao Ante Pavelić. Posebno se osvrnuo na saradnju ustaša sa organizacijom "Slobodna Poljska".
Svi izveštaji Simeona Kostadinova prosleđivani su u Sovjetski Savez, gde su bili oduševljeni postignućima bugarskog agenta. Posebno zbog toga što je službu redovno obaveštavao o rutama za bežanje iz Bugarske, koje su vodile preko Turske i Grčke. Mitropolit Simeon bio je i ispovednik bugarske carske porodice Saks-Koburg u egzilu.
U svojoj špijunskoj karijeri mitropolit je koristio pseudonime Hristov i Toris. Radio je za prvo odeljenje tajne službe i dogurao do čina majora. O ažurnosti agenta Simeona dovoljno govori to što njegova "sabrana dela" otkrivena u arhivima službe imaju čak 27 tomova.
Mitropolit, a komunista
Svoje izveštaje tajni agent Simeon često je završavao rečima "sa drugarskim pozdravom". Bio je član Komunističke partije, mada njegova partijska knjižica nije sačuvana.
- Ponosan sam što sam član avangarde i socijalističke nam otadžbine - slavne Komunističke partije, za koju radim i za koju živim - stoji u njegovom dopisu državnoj bezbednosti od 8. septembra 1984. godine.
(V.Mijatović, Večernje novosti)
Нема коментара:
Постави коментар