NENAD ČANAK: PALJENJE VOJVOĐANSKE ZASTAVE NE TREBA SHVATITI OLAKO

     Spaljivanje zastave Vojvodine u Novom Sadu je krunski dokaz da je Vojvodina KAO IDEJA suprotnost ekstremizmu i totalitarizmu ma sa koje strane dolazio. Zato se i samo ime Vojvodine izbegava, pa se ona od strane svojih ideoloških neprijatelja naziva ili "Severna srpska pokrajina" ili "Delvidek" ili već bilo kako, ali uvek poništavajuće i ponižavajuće. Prvi put je zastava Vojvodine bila spaljena u Novom Sadu povodom provale nasilja na Kosovu 17.03.2004., i od tada je paljenje ili skrnavljenje zastave Vojvodine postalo čest oblik demonstriranja "patriJotizma". 

 

     Iluzorno je podsećati da je zastava Vojvodine po Ustavu takođe jedan od državnih simbola uz državnu zastavu Republike Srbije i grb i zastave gradova i lokalnih samouprava. Otpor prema Vojvodini je otpor prema decentralizaciji kao političkom konceptu koji je u punoj suprotnosti sa klerofašističkim i militarističkim centralizmom. Od Španije preko Italije do Južne Amerike, svi fašizmi su povezivali romansiranu istoriju, privilegovanu Vojsku i Crkvu. Ni jedan nije imao decentralizovan državni aparat niti političku autonomiju bilo kog dela države. Jedan narod, Jedna država, Jedan Vođa, bila je parola Hitlerove Nemačke. Današnja Nemačka je federacija.


     Ratko Mladić je kukavni izgovor za vojnika koji će u istoriji ostati zapamćen po tome što je naredio streljanje hiljada vezanih civila, a onda pobegao u mišju rupu ostavljajući za sobom na cedilu sve koji su mu poverovali, zaključno sa sopstvenom porodicom. Japanski poručnik Hiro Onoda krio se 30 godina u džungli na Filipinima, jer je 1944. dobio naređenje da se ne sme ni predati ni ubiti, a od svojih nadređenih nije dobio obaveštenje o kraju rata. Predao se kada su doveli njegovog bivšeg oficira da mu kaže da je rat gotov. Ratko Mladić je svaki dan gledao TV i znao da milioni ljudi trpe zbog njega i to onih za koje se, navodno, borio. I nije se predao nego su ga uhapsili kao poslednjeg džeparoša. Pa se sada u njegovu čast više ne pale džamije nego zastave delova Srbije.


     Ipak, paljenje vojvođanske zastave ne treba shvatiti olako, jer, paljenje zastava je uvek tek početak igara sa vatrom.