POL KREJG ROBERTS: VAŠINGTON KORISTI DEMOKRATIJU KAO ORUŽJE MASOVNOG UNIŠTENJA

     Pol Krejg Roberts (rođen 1939.) je poznati američki ekonomista i kolumnista. Radio je kao asistent sekretara državne blagajne za vreme administracije Ronalda Regana. Kasnijih godina bio je urednik i kolumnista u listovima kao što su Wall Street Journal, Business Week, i Scripps Howard News Service.

     Pored činjenice da se Roberts primarno bavi ekonomskim pitanjima, često piše i o spoljnoj politici. Kritičan je prema stavovima države Izrael, Pojas Gaze je nazvao "najvećim koncentracionim logorom na svetu". Takođe se žestoko protivio američkim vojnim invazijama na Irak i Avganistan.


     U svojoj najnovijoj kolumni koja je objavljena u progresivnom onlajn listu counterpunch.org, Roberts se osvrnuo na aktuelna događanja u Siriji i proziva SAD, ali i saveznike SAD-a u arapskom svetu, zbog licemernog stava prema toj zemlji. Takođe ističe važnost sekularne države na Bliskom istoku. Donosimo vam slobodan prevod sa engleskog jezika:


     Ratovi čiste agresije: zašto Amerikanci ne mogu imati demokratiju?


     "Sirija ima sekularnu vladu, baš kao što je imao i Irak pre američke invazije. Sekularne vlade su važne za Arapski svet u kome postoje podele između Sunita i Šijita. Sekularne vlade sprečavaju da se dve grupe međusobno pobiju.

     Kada je američka invazija - koja je ratni zločin prema Nirmberškim standardima koje je postavila SAD nakon završetka Drugog svetskog rata - srušila sekularnu vladu Sadama Huseina, irački Suniti i Šijiti krenuli su u rat jedni protiv drugih. Građanski rat između Iračana spasao je američku invaziju. Ipak, dovoljno Sunita našli su vremena da se ujedno bore i protiv američkih okupatora tako da američke snage nikada nisu uspele da okupiraju Bagdad, još manje ceo Irak, bez obzira koliko nasilno i nasumice SAD primenjivao silu.


     Posledica američke invazije nije bila demokratija i prava žena u Iraku, još manje uništenje oružja za masovno uništenje koje uopšte nije ni postojalo, upravo kako su potvrdili inspektori za oružje pre same invazije. Posledica je bila transfer moći sa Sunita na Šijite. Šijitska verzija Islama je iranska verzija. Tako da je Vašington svojom invazijom moć u Iraku prebacio sa sekularne vlade u ruke Šijita koji su povezani sa Iranom.


     Neprijateljstvo Vašingtona prema Asadu je licemerno. 26. februara sirijske vlasti su održale referendum na kome se glasalo o prihvatanju novog Ustava Sirije u kojem se ograničava mandat predsednika i ukida politički monopol stranke Baath.


     Izlaznost birača u Siriji bila je 57,4%, što je podjednaka izlaznost kao i za vreme predsedničkih izbora za Obamu 2008. Izlaznost je bila veća (i pored naoružanih pobunjenika podržanih od zapada na terenu) nego u 9 američkih predsedničkih izbora u periodu 1972 - 2004. Novi sirijski Ustav odobrilo je 89,4% glasača.


     Ali Vašington je osudio demokratski referendum i naveo da sirijska vlada mora biti srušena kako bi demokratija zavladala Sirijom.


     Saveznici Vašingtona u regiji, neizabrane naftne monarhije kao što su Saudijska Arabija i Katar, objavili su kako su spremni da šalju oružje islamističkim pobunjenicima da bi pomogli u dovođenju demokratije - nešto što se kod njih ne toleriše - u Siriju.


     Za Vašington "demokratija" je oružje masovnog uništenja. Kada Vašington donosi "demokratiju" nekoj zemlji, to znači uništenje te zemlje - kao u slučaju Libije i Iraka, a ne demokratija. Libija je danas u haosu, noćna mora ljudskih prava bez ikakve efektivne vlasti.


     Vašington je instalirao Nuri al-Malikia kao predsednika Iraka. Isti je izgubio izbore, ali je ostao na vlasti. Maliki je vlastitog potpredsednika prozvao teroristom i dao ga uhapsiti, koristi se državnom policijom za hapšenje sunitskih političara.


     Cele jedne decenije Vašington svoje ratove čiste agresije predstavlja kao "dovođenje demokratije i ljudskih prava na Bliski istok". Dok je Vašington "dovodio demokratiju" na Bliski istok, u isto vreme Vašington je razbijao demokratiju u SAD-u. Vašington je oživeo srednjevekovne tamnice za mučenje. Vašington je uveo zatvaranje osoba bez suđenja. Na Obamin zahtev Kongres je velikom većinom odobrio zakon kojim se omogućava beskonačno zatvaranje američkih državljana bez ikakvog suđenja ili dokaza. Pretresi bez naloga, špijuniranje, ilegalne i neustavne radnje - danas u 21. veku - postale su rutina.


     Obama je uzeo za pravo, koje ne postoji u ni jednom zakonu, da ubija američke državljane gde god poželi, ukoliko izvršna vlast odluči - bez ikakvog dokaza - da je osoba neka vrsta opasnosti za SAD. Svaki Amerikanac, gde god se nalazio, može biti ubijen na osnovu subjektivnog mišljenja izvršne vlasti - koja sve više postaje i jedina vlast u SAD-u. Druge dve grane vlasti jednostavno su svrgnute za vreme "Rata protiv terorizma".


     Zašto je Vašington toliko odlučan da dovede demokratiju na Bliski Istok (uz izuzetak Saudijske Arabije, Bahreina, Katara i Emirata), Afriku, Iran, Avganistan, Rusiju i Kinu, ali je u isto vreme neprijateljski nastrojen prema ustavnim pravima u SAD-u?


     Sva prava za koja su se Amerikanci izborili za vreme uspešne revolucije protiv Kralja Džordža III u 18. veku oteta su u 21. veku od strane Buša i Obame. Neko bi pomislio da je ovo važna vest za medije, ali očito nije."

autor: Paul Craig Roberts

službena stranica autora: http://www.paulcraigroberts.org/

izvorni naslov na engleskom: "Wars of Naked Aggression - Why Can’t Americans Have Democracy?"

direktan link na original: http://www.counterpunch.org/2012/03/02/why-cant-americans-have-democracy/

prevod: Marko K.

izvor(i): counterpunch.org | paulcraigroberts.org