PREDIZBORNA KARTA ZA PRORUSKE SNAGE

     Razgovori o sporazumu o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za železnicu u Srbiji završeni su u Moskvi 29. februara, ali kako je tada rekao državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Goran Radosavljević, taj sporazum neće biti potpisan do jeseni, odnosno do kada se posle parlamentarnih izbora u Srbiji konstituiše parlament i usvoji rebalans ovogodišnjeg budžeta. 


     Obavezivanje na ispunjenje interesa


     Politički analitičar Zoran Stojiljković smatra da se taj potez Rusije može tumačiti kao pokušaj obavezivanja političkih aktera kako u vlasti tako i u opoziciji na to da budu ispunjeni njihovi interesi.

     – Ako želite da uslovljavate neku vrstu politike i obezbedite svoj interes, onda to odložite na period posle izbora tako da ko god bude na vlasti mora to da ispuni – kaže Stojiljković. S druge strane, on smatra da se ovakav razvoj događaja može tumačiti i kao podrška proruskim opcijama.


     – To može da bude karta za one koji nisu tako ekskluzivno vezani za evropske integracije i EU – rekao nam je Stojiljković. On upozorava i da, u nedostatku ozbiljnijih investicija iz Evrope, svaka druga priča koja dolazi iz Rusije ili Kine ima neku specifičnu težinu. 


     – Treba biti oprezan i prema njima, jer i oni investiraju samo ako imaju neki interes – navodi naš sagovornik. 


     (Ne)povoljni krediti


     Tri godine nakon što je Medvedev bio u Beogradu i prvi put pomenuo ruski kredit, Radosavljević je posle povratka iz Moskve rekao i da "ne može da govori o kamatnoj stopi i roku otplate ugovorenog kredita dok ruska strana ne pripremi protokol s detaljima te pozajmice".


     – Uslovi kredita su povoljniji od onih po kojima se Srbija zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu, a približni su uslovima pozajmica vlada drugih država – naveo je on. Međutim, ekonomista Vladimir Torbica ocenjuje za naš list da taj aranžman nema ni ekonomsku ni racionalnu opravdanost, pošto je unapred poznato na šta će sredstva ići, ali ne i pod kojim uslovima ćemo ih dobiti i koristiti. On podseća i da su međudržavni kreditni aranžmani koje je Srbija ranije potpisivala s Azerbejdžanom, Kinom ili Rusijom bili veoma nepovoljni za razliku od kredita koje daju Međunarodni monetarni fond, Svetska banka ili Evropska banka za obnovu i razvoj, pre svega kada je u pitanju kamata, ali i drugi uslovi kredita poput rokova otplate ili grejs perioda. 


     – S druge strane, oni kredite uslovljavaju učešćem njihovih firmi, a izbor tih firmi se vrši bez tendera. To znači da ne znamo da li je u pitanju najbolja cena i da li je neko mogao da ponudi bolje uslove. Praktično, oni na taj način vraćaju sebi te pare – ističe on. 


     Promenljivi uslovi


     Torbica, koji je i član Saveta LSV za budžet i finansije, upozorava da je, možda, realizacija kredita odložena za period nakon izbora zbog toga što Rusija čeka da se promeni vlast u Srbiji, pa da onda te kredite plasira pod velom tajne. A komentarišući Mrkonjićevu najavu da će na projektima raditi ruske i naše firme pola-pola,Torbica navodi da nema garancija ni da će kredit biti realizovan posle izbora, a pogotovo ne čije će firme izvoditi radove.


     – Dok dočekamo to do jeseni, pitanje je šta ćemo dobiti i da li ćemo uopšte dobiti. Mi, praktično, ulazimo u neki sporazum i krećemo da trošimo pare, a ne znamo ni pod kojim uslovima, ni šta će nam oni sutra reći. Mogu nam reći, na primer, da će 100 odsto radova izvesti ruske firme koje će koristiti isključivo rusku opremu ili da kamata nije četiri nego četiri i po posto – ističe Torbica. 


     Sve ode u železnice


     Inače, prema najavama Mrkonjićevog ministarstva, celokupan kredit će biti utrošen u modernizaciju srpskih železnica, a projekti su podeljeni u tri grupe. U prvoj je rekonstrukcija železničke pruge Beograd–Pančevo u dužini od 15 kilometara, uključujući i izgradnju drugog koloseka. Paralelno će početi i modernizacija 110 kilometara pruge na Koridoru 10, a u tom paketu je i kupovina oko 25 dizel motornih vozova od – Rusije. Drugi projekat se odnosi na prugu Valjevo–Loznica, za koju će glavni projekat biti završen do septembra, a predviđena je i modernizacija pruge Beograd–Bar. Inače, pomoćnik ministra za infrastrukturu Dejan Lasica početkom marta obelodanio je da ukupna vrednost radova za pet projekata iznosi između 920 i 930 miliona dolara, od čega će Rusi finansirati 85 odsto, a Srbija ostalo. Sve u svemu, čini se da je Rusija obezbedila dobru i sigurnu zaradu svojim firmama. Za naše ćemo videti. 


     EBRD investirala 3,3 milijarde evra u Srbiju!


     Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) najveći je investitor u srpsku ekonomiju s uložene 3,3 milijarde evra od 2001. godine do sada, izjavio je 7. marta ekspert Uprave za javne nabavke EBRD Veljko Sikirica. On je dodao da je ta banka u prošloj godini finansirala 28 projekata u Srbiji sa 526 miliona evra i da će ove godine nastaviti ulaganja u sličnom obimu.


     EIB nastavlja kreditiranje


     Evropska investiciona banka (EIB) nastaviće da ove godine finansira projekte u Srbiji u sličnom iznosu kao prethodnih godina, kada je godišnje odobravano po oko 700 miliona evra kredita, kazali su predstavnici te banke 9. marta. Kako je prenela agencija Beta, potpredsednik EIB Dario Skanapjeko rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu da će prioriteti u finansiranju biti izgradnja autoputa na "Evropskom koridoru 10", beogradska obilaznica i podrška malim i srednjim preduzećima, ali i u istraživanju i razvoju nauke.