VOJVODINA ZAKINUTA ZA TOLIKO NOVCA DA JE MOGLA SAMA OTKUPITI NIS!

     Igra sa vojvođanskim novcem davno je prestala da bude igra. Za 60 milijardi dinara, odnosno 600 miliona evra, Vojvodina je mogla da otvori 120.000 radnih mesta.

     Ako se uvek zavisi od volje u Beogradu, uvek će se ovako i prolaziti. 


     Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš nedavno je rekao i da bi Vojvodina najbolje funkcionisala s izvornim prihodima, sopstvenom imovinom i zakonodavnom, 
izvršnom i sudskom vlašću.


     – Ako se uvek zavisi od volje u Beogradu, uvek će se na ovaj način i prolaziti. Sadašnji sistem je loš i po njemu se ne može tačno utvrditi koliko nam para iz budžeta pripada. Možda Beograd misli da nam nije ništa dužan – naveo je tada Kostreš. Upitan da za vesti B92 prokomentariše najnoviju situaciju s dugovanjima Vojvodini, Kostreš je 10. marta rekao da investitori, odnosno ljudi koji rade u Vojvodini, sada sebi postavljaju vrlo jasno pitanje da li da se, sledeći put kada Fond za kapitalna ulaganja bilo šta krene da radi, prijavljuju na te konkurse zato što ne znaju da li će taj novac dobiti.


     Španska serija sa isplatom novca iz republičkog budžeta za kapitalne investicije u AP Vojvodini nekome bi možda mogla biti i zabavna da Vojvodina nije zakinuta za toliko sredstava da je mogla sama da otkupi, na primer, NIS . I da   joj još pretekne! 


     Najnovija zavrzlama Tokom  2011. godine Vojvodina je ostala uskraćena za šest od ukupno devet milijardi, koliko joj je po tom osnovu pripadalo. Pošto tih šest milijardi dinara, uprkos svim najavama, nije isplaćeno do 31. decembra, taj novac više ne može da se nadoknadi. Kada se tome doda da je od deset milijardi dinara planiranih za ovu godinu četiri obećano već do početka  marta, od čega bi dve bile upotrebljene za namirivanje dugova iz prošle godine, neko bi očekivao da pokrajinska administracija bar lupi šakom o sto. Jer to znači da je ne samo zakinuta za šest  milijardi prošle godine, nego da je zakidaju za još dve na samom početku ove. Ali tu nije kraj. Umesto četiri prebačeno joj je 1,7, i to na pogrešan račun, odakle novac ne sme da se troši na isplatu dugova građevinskim preduzećima za kapitalne rashode. 


     Šta bi da nije izborna godina?


     Podsetimo, Ištvan Pastor, pokrajinski sekretar za privredu i potpredsednik Vlade AP Vojvodine, početkom februara izjavio je "Dnevniku" da bi do marta trebalo da na račun Pokrajine bude isplaćeno četiri milijarde dinara, od kojih je polovina predviđena za izmirenje prethodnog starog duga izvođačima radova u Vojvodini. Ostale dve milijarde, kako je tada rekao, moći će se upotrebiti  za nastavak nedovršenih projekata i eventualno za neke nove investicije. Pastor je rekao i da bi Vojvodini do marta trebalo da bude preneto još 3,3 milijarde dinara iz Ministarstva poljoprivrede, namenjenih finansiranju objekata vodne infrastrukture poput kanala, kao i još dve milijarde dinara iz kreditnog aranžmana sa Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, namenjenih nastavku gradnje zdravstvenih objekata u Novom Sadu. To je devet od nešto preko deset milijardi, koliko Vojvodini ove godine pripada iz republičkog budžeta! Rekao je tom prilikom i da ćemo mi u Vojvodini, ako se sve dogovoreno realizuje, "poželeti da svaka godina bude izborna". A kada je došao 1. mart, pokrajinski premijer Bojan Pajtić je otkrio da je "uplaćeno 1,7, dok preostale 2,3 milijarde još treba da pristigne". Ipak, ni Pastor, a kamoli izvođači radova, nije poželeo da svaka godina bude izborna. Deset dana kasnije, Ištvan Pastor je otkrio da je od predviđenih četiri, 1,7 milijardi stiglo još tri nedelje ranije, ali ne na račun predviđen za to! Preostale 2,3 milijarde – nije ni pomenuo. 


     Plaćaju lokalne samouprave


     Kada je tih 1,7 milijardi dinara završilo na pogrešnom računu, s kojeg se ne može isplaćivati građevinska operativa, umesto pokrajinskog sekretara za finansije Jovice Đukića oglasio se pokrajinski sekretar za nauku Dragoslav Petrović. On je za "Dnevnik" rekao kako je tačno da su sredstva iz Vlade Srbije uplaćena na pogrešan račun, ali je istakao da je reč o tehničkom 
propustu koji će biti ispravljen ovih dana. Stepen poverenja u takav rasplet najbolje ilustruje činjenica da su – dok se čekaju sredstva iz republičkog budžeta – neke lokalne samouprave 
u Vojvodini odlučile da same izmire deo potraživanja izvođačima radova. Pritom je Fond za kapitalna ulaganja ranije već postigao sporazum sa 17 lokalnih samouprava o preuzimanju dela 
obaveza prema izvođačima za pojedine projekte za koje su obezbedile novac u budžetu. 


     Dve po dve, pa stigli do 60 milijardi!


     Ali koliko je situacija zaista tragična najbolje ilustruje jedna druga izjava Ištvana Pastora data 8. februara, a koja se nekako provukla, skoro neopaženo:


     – U proteklih pet godina na ovaj način ostali smo uskraćeni za oko 60 milijardi dinara, što je iznos jednog godišnjeg budžeta Pokrajine – rekao je Pastor. Koliko je 60 milijardi dinara zaista novca najbolje se da ilustrovati ako zbog lakšeg računanja zaokružimo vrednost jednog evra na 100 dinara (bila je i 80, a sad je oko 110). Po toj računici, ispada da je u poslednjih pet godina 
Vojvodini uskraćeno 600 miliona evra. Što je više od cene po kojoj je Naftna industrija Srbije poklonjena "Gaspromu" (400 miliona) ili gotovo jednogodišnji budžet AP Vojvodine (za 2012. on iznosi 73,7 milijardi dinara). Ako pak u račun uvrstimo procenu da je za otvaranje jednog radnog mesta u proseku potrebno oko 5.000 evra, onda dolazimo do toga da je Vojvodina tokom pet godina uskraćena za 120.000 radnih mesta. Da ne računamo koliko je desetina CT i ostalih aparata neophodnih za lečenje moglo biti kupljeno od tih sredstava ili koliko je moglo biti izgrađeno škola i vrtića.


     Ako se uvek zavisi od volje u Beogradu, uvek će se ovako i prolaziti. Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš nedavno je rekao i da bi Vojvodina najbolje funkcionisala sa izvornim prihodima, sopstvenom imovinom i zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću.


     – Ako se uvek zavisi od volje u Beogradu, uvek će se na ovaj način i prolaziti. Sadašnji sistem je loš i po njemu se ne može tačno utvrditi koliko nam para iz budžeta pripada. Možda Beograd misli da nam nije ništa dužan – naveo je tada Kostreš. Upitan da za vesti B92 prokomentariše najnoviju situaciju s dugovanjima Vojvodini, Kostreš je 10. marta rekao da investitori, odnosno ljudi koji rade u Vojvodini, sada sebi postavljaju vrlo jasno pitanje da li da se, sledeći put kada Fond za kapitalna ulaganja bilo šta krene da radi, prijavljuju na te konkurse zato što ne znaju da li će taj novac dobiti.