STID OD ANTIFAŠIZMA

     Donošenjem Zakona o rehabilitaciji Srbija na mala vrata uvodi i rehabilitaciju saradnika nacističkih okupatora iz Drugog svetskog rata, smatraju analitičari. Drže da bi to moglo destabilizovati regiju. 

 

     Sociolog Mirko Đorđević kaže da se ne treba čuditi to što Srbija tako sporo napreduje ka Evropskoj uniji jer se EU upravo temelji na tradicijama antifašizma, dok u Srbiji postoji veliki broj političkih partija i različitih javnih institucija, koje ne kriju svoje antievropsko raspoloženje.


     "To našu situaciju u Srbiji čini još paradoksalnijom, još manje shvatljivom. Izgleda da smo se mi zagubili u prostoru i vremenu i da ne prepoznajemo ni blisku prošlost, a malo znamo i o daljoj prošlosti ove zemlje, čija se historija falsifikuje. A mi nesumnjivo imamo i svetle stranice u istoriji. Lično mislim da je ta istorija zaslužila bolje od ovoga što sada imamo u vladi i oko vlade i u institucijama", navodi Đorđević.


     Politikolog Pavel Domonji kaže da je apsurdna činjenica da se Srbija stidi vlastitog antifašizma.


     "Srbija je jedna potpuno dezorijentisana, izgubljena i nesrećna zemlja. To je valjda jedina zemlja u Evropi koja se stidi svog antifašizma, dakle stidi se onog najboljeg u svojoj modernoj političkoj istoriji, kada je baš zahvaljujući partizanskom antifašizmu ona bila u samom vrhu evropske istorije i potpuno ravnopravna, egal i al pari sa najmodernijim evropskim narodima", podseća Domonji.


     Književnik Filip David kaže da je u Srbiji sve više prisutan istorijski revizionizam, koji nije opasan samo za samu Srbiju već i za odnose u regiji.


     "Jer, ako vi rehabilitujete Dražu Mihajlovića, a četništvo je u poslednjim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije ponovo postalo primer zločinstva, onda jako zaoštravate odnose i sa Bosnom i Hercegovinom i sa Hrvatskom. Samim tim su i pomirenje i saradnja sve dalje i dalje. I zato je to nešto što je vrlo opasno", smatra David.


     Mirko Đorđević navodi da su u istoriji Srbije postojali brojni svetli primeri antifašizma, koji su sada potpuno gurnuti na marginu.


     "Mi smo imali patrijarha Gavrila Dožića, uverenog antifašistu, kojeg su Nemci uhapsili čim su okupirali Jugoslaviju. On je bio nepopravljivi antifašista. A danas smo u situaciji da se tog antifašizma stidimo. I ne samo da se stidimo i brišemo tu stranicu iz naše novije istorije, nego je dopisujemo plejadom kvislinga", kaže Đorđević, prenosi DW.


     Filip David dodaje da je u Srbiji na delu filozofija palanke, baš kao iz dela preminulog Radomira Konstantinovića, koja u krajnjoj instanci može proizvesti i otvoreni fašizam.


     "To je strah od spoljnog sveta, zatvaranje, ksenofobija, mi smo sami sebi dovoljni, svet nas mrzi jer smo bolji od celog sveta, itd. A sve to vodi jednoj vrsti fašizma. Jer fašizam i nacizam mogu postojati u mnogo različitih oblika i prilagođavaju se različitim situacijama", navodi David.


     Podsetimo, u proteklih nekoliko godina vlasti u Srbiji propustile su da se pojave na obeležavanju godišnjice oslobađanja Aušvica i na Velikoj antifašističkoj paradi u Moskvi.


     Posljednji u nizu simboličnih udaraca antifašizmu zadali su lopovi koji su u spomen-parku Šumarice kod Kragujevca, koji je posvećen žrtvama fašizma, ukrali čak i - večni plamen!