Sirijska vlada prihvatila je "plan od 6 tačaka" i pristaju na primirje i pokretanje dijaloga, potvrdio je za novinare UN-ov izaslanik Kofi Anan, prenosi Washington Post. Anan se nalazi u Pekingu gde se sastao sa kineskim premijerom Ven Žiabaom kojem je naglasio da je imao "dug i težak zadatak" oko zaustavljanja borbi unutar Sirije - "globalna kooperacija sa Kinom i drugim zemljama jedini je način", istakao je Anan.
"Objavljujem da sam primio odgovor sirijskih vlasti i danas ću ga javno objaviti - odgovor je pozitivan i nadam se saradnji sa njima da bi pokrenuli mirovni plan", rekao je Kofi Anan novinarima.
Kako al-Kaidu pozvati na dijalog?
"Plan od 6 tačaka" spominje se gotovo u svakom izveštaju o sirijskoj krizi, ali mnogi mediji ne navode koje su to zapravo "tačke". Plan je donet u UN-ovom Savetu Bezbednosti 16.3.2012. i do sada su ga prihvatile gotovo sve strane - SAD, EU, Arapske zemlje, Rusija, Kina - jedina struktura koja se javno protivi mirovnom procesu i medijaciji Kofi Anana je naoružana sirijska opozicija.
Špekuliše se da bi formalne organizacije, kao što su Sirijsko Nacionalno Veće i druge, možda i prihvatile dijalog - ali, problem su naoružane grupe na terenu. Čak i u izveštaju Human Rights Watcha vidimo da naoružane pobunjenike ne kontroliše zapravo niko - da, kompletna opozicija se "diči" oružanom ustanku kog predvodi tzv. "Slobodna Sirijska Vojska" - ali ko ustvari upravlja SSV-om? Da li oružane grupe imaju neku formaciju ili hijerarhiju vlasti? Većina istraživanja pokazuju da nemaju - do sada je već potvrđena i prisutnost terorističkih organizacija kao što je al-Kaida, ali pripadnici istih sigurno ne nastupaju na terenu predstavljajući se širokoj javnosti kao al-Kaida, već se koristi kišobranski termin "Slobodna Sirijska Vojska" (prema istraživanju američkog instituta ISW - na prostoru Sirije deluju brojne naoružane grupe, veliku prisutnost ima al-Kaida). SSV će postojati sve dok oružje masovno pristiže sa svih strana, čim se zaustavi taj dotok zaustaviće se i borbe na terenu.
Vašington, Pariz, London, Rijad i Doha
Plan Kofi Anana ima jedan fundamentalan problem - celoj se situaciji nastoji pristupiti klasično "UN-ovski" - pozvati sve sukobljene strane na dijalog i pronaći argumente za prekid oružanih sukoba. Sirijskoj vladi to odgovora, većini stanovnika Sirije to odgovara, brojnim pripadnicima "političke" opozicije to odgovara, legitimnim protestima to odgovara, Rusiji i Kini to odgovara - kome onda ne odgovara? Vašingtonu, Parizu, Londonu, Rijadu i Dohi - u prvom redu.
Anti-Asad osovina nema za cilj da uspostavi mir u zemlji, štaviše - cilj im je još veća eskalacija, još veći broj mrtvih i još dublje podele u društvu (Sirijski pobunjenici priznali - oružje dobijamo od Francuske i Amerike).
Iz vrha Baatha protiv ovakvog Baatha
Razbijanje monolitne autoritativne vlasti stranke Baath bilo je izuzetno teško. Mnogi ističu da je sam Bašar al-Asad, došavši na vlast nakon smrti oca 2000., pokušao u nekoliko navrata sprovesti reforme, ali "stari kadar" - koji se itekako udobno smestio unutar struktura neosporive vlasti jednostranačkog sistema nije hteo "ni čuti" za nikakve promene.
Stoga ne iznenađuje da je Asad, za razliku od mnogih drugih vođa koji su se zaklinjali da nikada neće dopustiti promene (setimo se Mubaraka za vreme izbijanja egipatske revolucije), odmah najavio niz reformi za koje je očito i sam već dugo vremena znao da su nužne, ali sad se pružila i konkretna prilika za njihovo sprovođenje.
Kada je najavio referendum o promeni sistema iz jednostranačkog u višestranački, svima je bilo jasno za koju opciju urgira Bašar al-Asad - u ni jednoj prilici nije sugerisao da bi stranka Baath i dalje trebala biti jedina na političkoj sceni. Upravo je Asad osigurao da se referendumom napokon uvede višestranačje i demokratija u Siriji - to je detalj koji je u potpunosti "promakao" zapadnim medijima.
Naoružani teroristi se ne bore za demokratiju već za rušenje sekularne države
Time je otkrivena još jedna stvar - naoružanim grupama nije do demokratije i parlamentarizma, mnogi od njih su javno izrekli što zapravo žele - borbu protiv sekularne države, pretvaranje Sirije u zemlju koja neće biti vođena sekularnim pan-arapskim idealima, već islamističkim fundamentalizmom.
Zato ni ne iznenađuje da su svi predstavnici hrišćana u zemlji stali na stranu Asada, ali i veliki broj sekularnih muslimana. Sekularna država je slomljena u Egiptu, Tunisu i Libiji - zar iznenađuje da borbu protiv sekularizma najviše potiče možda i najfundamentalističkija zemlja na svetu - Saudijska Arabija? Koja je, spomenimo to još jednom, glavni saveznik SAD-a na prostoru Bliskog istoka. S vremena na vreme SAD i Izraelu uputi poneku kritiku, makar se izraelski lobi u SAD-u žestoko bori da svaku kritiku zaustavi na vreme. Ali, kada je reč o Saudijskoj Arabiji - zemlji gde se u 21. veku žena javno likvidira jer je neko zaključio da su veštice - iz pravca Vašingtona vlada grobna tišina. Obama koji ovih dana kritikuje i najmanji prestup, gde god da se na svetu desi, kako je mogao da ne kritikuje ovo?
Podržavati Saudijsku Arabiju kojom vlada fanatički režim i koja javno šalje oružje pobunjenicima u Siriju, a svim silama poziva na smrt Bašar al-Asada - vođe jedne od retkih preostalih sekularnih zemalja na prostoru Bliskog istoka - znači da je SAD izgubio sav kredibilitet i da su njihove izjave, pozivi, zahtevi i pretnje potpuno nelegitimne i sav normalan svet bi iste trebao jednostavno ignorisati.
Plan od 6 tačaka
Na žalost, stvarnost je sasvim drugačija - sve izjave od strane SAD-a tretiraju se kao pravične, jedine i konačne - barem kada je reč o većini medija. Zbog ovog potpuno kontradiktornog stava kog danas zauzima Obamina administracija - ako upoređujemo podršku Saudijskoj Arabiji sa militantnom retorikom protiv Sirije - "plan od 6 tačaka" na kome insistira Kofi Anan nije idealan za SAD, barem ga formalno podržavaju.
Na kraju, razmotrimo sve tačke plana - pa ćemo lako uvideti zašto to nije plan koji bi odgovarao SAD-u, pre svega zbog činjenice da se nigde ne pominje ultimatum i poziv Asada na odstupanje.
Sve strane koje podržavaju plan obavezuju se na:
1) izbor pregovarača (izabran je Kofi Anan)
2) prekid svih sukoba, posebno se naglašava sirijska vojska i opozicija, a ne samo sirijska vojska
3) pristup humanitarne pomoći civilima
4) oslobađanje političkih zatvorenika
5) dopuštanje novinarima da se kreću gde žele
6) pravo na mirne proteste
Slobodni prevod sa engleskog jezika svih tačaka:
1) predani rad sa izaslanikom na unutar-sirijskom političkom procesu koji će osloviti legitimne aspiracije i zabrinutosti sirijskog naroda i sa tim ciljem ponuditi opunomoćenog pregovarača (op.a. za tu funkciju je odabran dugogodišnji UN izaslanik Kofi Anan)
2) zaustavljanje borbi i brzo uspostavljanje UN nadziranog prekida svake vrste nasilja svih vrsta od svih strana kako bi se zaštitili civili i stabilizovala zemlja. U tu svrhu sirijska vlada mora zaustaviti kretanje trupa prema, i prekinuti sa upotrebom teškog naoružanja, naseljenim centrima. Sirijska vlada takođe mora početi sa povlačenjem vojske iz naseljenih centara. Dok se ti potezi odvijaju na terenu, sirijska vlada mora sarađivati sa UN izaslanstvom da bi se stvorio trajni prekid nasilja u svim svojim formama od bilo koje strane uz efektivan UN nadzorni mehanizam. Slične obveze izaslanstvo traži i od opozicije i svih relevantnih elemenata da zaustave sa borbama i krenu u saradnju sa UN-ovim pregovaračem da bi se stvorio trajni prekid nasilja u svim svojim formama od bilo koje strane uz efektivan UN nadzorni mehanizam.
3) osiguranje humanitarnoj asistenciji da ima pristup svim područjima u kojima su se vodili sukobi i u tu svrhu da se proglasi dvosatna humanitarna pauza koja će se koordinirati sa svim mehanizmima, uključujući i one na lokalnom nivou.
4) ubrzani proces oslobađanja proizvoljno zatvorenih osoba, posebno ugroženih kategorija osoba i osoba koje su zatvorene zbog političkih aktivnosti. Dostaviti odmah, putem primerenih kanala, popis svih zatvorenih osoba i lokacija, organizovati pristup svim lokacijama, reagovati na sve pisane informacije, pristup ili zahteve za oslobađanje takvih osoba.
5) osigurati slobodu kretanja kroz zemlju za novinare i odobriti im ne-diskriminirajuće vize.
6) poštovati slobodu udruženja i pravo na mirne demonstracije prema zakonu.
Uspešna implementacija "plana od 6 tačaka" ostaviti će Asada u Damasku, može li anti-Asad koalicija to prihvatiti?
Iz ovih tačaka je jasno vidljivo da se ime predsednika Bašar al-Asada čak ni jednom ne spominje. Stoga je razumljivo da je Anan juče izjavio da "samo stanovnici Sirije mogu odlučiti da li će Asad odstupiti ili ne", drugim rečima - Kofi Anan se mora držati gornjih 6 tačaka i jedini način da zaista ostane objektivan i nepristrasan faktor u razrešavanju sirijske krize je da ne dopusti devijaciju i uvlačenje u politički dijalog sa velikim silama.
Prošla misija Arapske Lige, koja je neslavno propala, imala je za cilj istražitvanje stanja na terenu, ali misija Kofi Anana znatno je drugačija - njegov cilj je da dovede do prekida vatre, to je - u esenciji - njegov jedini cilj.
Što ako Anan bude uspešan? Sukob će se zaustaviti i Sirija će se okrenuti prvim višestranačkim izborima koji bi se trebali dogoditi već ovog leta. Ono što je bitno ovde istaći - u takvom scenariju Vašington i saveznici neće dobiti ono što su želeli - pad Bašar al-Asada.
Hoće li anti-Asad koalicija dopustiti takav ishod? Teško je reći - jedna teza govori da su, na neki način, već i dopustili, a sva militantna retorika je samo predstava za javnost. Druga teza govori da SAD i saveznici ipak neće popustiti i da je još uvek moguć čak i NATO napad. Ipak, iz današnje perspektive, veće izglede ima prva teza.
Problem je u tome što bi celokupan proces mogao dosta potrajati - Anan može dobiti potvrdu iz Damaska, pa čak i iz Istanbula i Pariza (sedišta opozicije), ali ko može zaustaviti naoružane grupe na terenu koje ne odgovaraju nikome? Dalje, za nekoliko dana se održava samit "Prijatelji Sirije" u Istanbulu, drugi po redu - očekuje se isti scenario kao i na prethodnom u Tunisu, još militantnih izjava, još vojne retorike i ne-diplomatskog govora.
Kako al-Kaidu pozvati na dijalog?
"Plan od 6 tačaka" spominje se gotovo u svakom izveštaju o sirijskoj krizi, ali mnogi mediji ne navode koje su to zapravo "tačke". Plan je donet u UN-ovom Savetu Bezbednosti 16.3.2012. i do sada su ga prihvatile gotovo sve strane - SAD, EU, Arapske zemlje, Rusija, Kina - jedina struktura koja se javno protivi mirovnom procesu i medijaciji Kofi Anana je naoružana sirijska opozicija.
Špekuliše se da bi formalne organizacije, kao što su Sirijsko Nacionalno Veće i druge, možda i prihvatile dijalog - ali, problem su naoružane grupe na terenu. Čak i u izveštaju Human Rights Watcha vidimo da naoružane pobunjenike ne kontroliše zapravo niko - da, kompletna opozicija se "diči" oružanom ustanku kog predvodi tzv. "Slobodna Sirijska Vojska" - ali ko ustvari upravlja SSV-om? Da li oružane grupe imaju neku formaciju ili hijerarhiju vlasti? Većina istraživanja pokazuju da nemaju - do sada je već potvrđena i prisutnost terorističkih organizacija kao što je al-Kaida, ali pripadnici istih sigurno ne nastupaju na terenu predstavljajući se širokoj javnosti kao al-Kaida, već se koristi kišobranski termin "Slobodna Sirijska Vojska" (prema istraživanju američkog instituta ISW - na prostoru Sirije deluju brojne naoružane grupe, veliku prisutnost ima al-Kaida). SSV će postojati sve dok oružje masovno pristiže sa svih strana, čim se zaustavi taj dotok zaustaviće se i borbe na terenu.
Vašington, Pariz, London, Rijad i Doha
Plan Kofi Anana ima jedan fundamentalan problem - celoj se situaciji nastoji pristupiti klasično "UN-ovski" - pozvati sve sukobljene strane na dijalog i pronaći argumente za prekid oružanih sukoba. Sirijskoj vladi to odgovora, većini stanovnika Sirije to odgovara, brojnim pripadnicima "političke" opozicije to odgovara, legitimnim protestima to odgovara, Rusiji i Kini to odgovara - kome onda ne odgovara? Vašingtonu, Parizu, Londonu, Rijadu i Dohi - u prvom redu.
Anti-Asad osovina nema za cilj da uspostavi mir u zemlji, štaviše - cilj im je još veća eskalacija, još veći broj mrtvih i još dublje podele u društvu (Sirijski pobunjenici priznali - oružje dobijamo od Francuske i Amerike).
Iz vrha Baatha protiv ovakvog Baatha
Razbijanje monolitne autoritativne vlasti stranke Baath bilo je izuzetno teško. Mnogi ističu da je sam Bašar al-Asad, došavši na vlast nakon smrti oca 2000., pokušao u nekoliko navrata sprovesti reforme, ali "stari kadar" - koji se itekako udobno smestio unutar struktura neosporive vlasti jednostranačkog sistema nije hteo "ni čuti" za nikakve promene.
Stoga ne iznenađuje da je Asad, za razliku od mnogih drugih vođa koji su se zaklinjali da nikada neće dopustiti promene (setimo se Mubaraka za vreme izbijanja egipatske revolucije), odmah najavio niz reformi za koje je očito i sam već dugo vremena znao da su nužne, ali sad se pružila i konkretna prilika za njihovo sprovođenje.
Kada je najavio referendum o promeni sistema iz jednostranačkog u višestranački, svima je bilo jasno za koju opciju urgira Bašar al-Asad - u ni jednoj prilici nije sugerisao da bi stranka Baath i dalje trebala biti jedina na političkoj sceni. Upravo je Asad osigurao da se referendumom napokon uvede višestranačje i demokratija u Siriji - to je detalj koji je u potpunosti "promakao" zapadnim medijima.
Naoružani teroristi se ne bore za demokratiju već za rušenje sekularne države
Time je otkrivena još jedna stvar - naoružanim grupama nije do demokratije i parlamentarizma, mnogi od njih su javno izrekli što zapravo žele - borbu protiv sekularne države, pretvaranje Sirije u zemlju koja neće biti vođena sekularnim pan-arapskim idealima, već islamističkim fundamentalizmom.
Zato ni ne iznenađuje da su svi predstavnici hrišćana u zemlji stali na stranu Asada, ali i veliki broj sekularnih muslimana. Sekularna država je slomljena u Egiptu, Tunisu i Libiji - zar iznenađuje da borbu protiv sekularizma najviše potiče možda i najfundamentalističkija zemlja na svetu - Saudijska Arabija? Koja je, spomenimo to još jednom, glavni saveznik SAD-a na prostoru Bliskog istoka. S vremena na vreme SAD i Izraelu uputi poneku kritiku, makar se izraelski lobi u SAD-u žestoko bori da svaku kritiku zaustavi na vreme. Ali, kada je reč o Saudijskoj Arabiji - zemlji gde se u 21. veku žena javno likvidira jer je neko zaključio da su veštice - iz pravca Vašingtona vlada grobna tišina. Obama koji ovih dana kritikuje i najmanji prestup, gde god da se na svetu desi, kako je mogao da ne kritikuje ovo?
Podržavati Saudijsku Arabiju kojom vlada fanatički režim i koja javno šalje oružje pobunjenicima u Siriju, a svim silama poziva na smrt Bašar al-Asada - vođe jedne od retkih preostalih sekularnih zemalja na prostoru Bliskog istoka - znači da je SAD izgubio sav kredibilitet i da su njihove izjave, pozivi, zahtevi i pretnje potpuno nelegitimne i sav normalan svet bi iste trebao jednostavno ignorisati.
Plan od 6 tačaka
Na žalost, stvarnost je sasvim drugačija - sve izjave od strane SAD-a tretiraju se kao pravične, jedine i konačne - barem kada je reč o većini medija. Zbog ovog potpuno kontradiktornog stava kog danas zauzima Obamina administracija - ako upoređujemo podršku Saudijskoj Arabiji sa militantnom retorikom protiv Sirije - "plan od 6 tačaka" na kome insistira Kofi Anan nije idealan za SAD, barem ga formalno podržavaju.
Na kraju, razmotrimo sve tačke plana - pa ćemo lako uvideti zašto to nije plan koji bi odgovarao SAD-u, pre svega zbog činjenice da se nigde ne pominje ultimatum i poziv Asada na odstupanje.
Sve strane koje podržavaju plan obavezuju se na:
1) izbor pregovarača (izabran je Kofi Anan)
2) prekid svih sukoba, posebno se naglašava sirijska vojska i opozicija, a ne samo sirijska vojska
3) pristup humanitarne pomoći civilima
4) oslobađanje političkih zatvorenika
5) dopuštanje novinarima da se kreću gde žele
6) pravo na mirne proteste
Slobodni prevod sa engleskog jezika svih tačaka:
1) predani rad sa izaslanikom na unutar-sirijskom političkom procesu koji će osloviti legitimne aspiracije i zabrinutosti sirijskog naroda i sa tim ciljem ponuditi opunomoćenog pregovarača (op.a. za tu funkciju je odabran dugogodišnji UN izaslanik Kofi Anan)
2) zaustavljanje borbi i brzo uspostavljanje UN nadziranog prekida svake vrste nasilja svih vrsta od svih strana kako bi se zaštitili civili i stabilizovala zemlja. U tu svrhu sirijska vlada mora zaustaviti kretanje trupa prema, i prekinuti sa upotrebom teškog naoružanja, naseljenim centrima. Sirijska vlada takođe mora početi sa povlačenjem vojske iz naseljenih centara. Dok se ti potezi odvijaju na terenu, sirijska vlada mora sarađivati sa UN izaslanstvom da bi se stvorio trajni prekid nasilja u svim svojim formama od bilo koje strane uz efektivan UN nadzorni mehanizam. Slične obveze izaslanstvo traži i od opozicije i svih relevantnih elemenata da zaustave sa borbama i krenu u saradnju sa UN-ovim pregovaračem da bi se stvorio trajni prekid nasilja u svim svojim formama od bilo koje strane uz efektivan UN nadzorni mehanizam.
3) osiguranje humanitarnoj asistenciji da ima pristup svim područjima u kojima su se vodili sukobi i u tu svrhu da se proglasi dvosatna humanitarna pauza koja će se koordinirati sa svim mehanizmima, uključujući i one na lokalnom nivou.
4) ubrzani proces oslobađanja proizvoljno zatvorenih osoba, posebno ugroženih kategorija osoba i osoba koje su zatvorene zbog političkih aktivnosti. Dostaviti odmah, putem primerenih kanala, popis svih zatvorenih osoba i lokacija, organizovati pristup svim lokacijama, reagovati na sve pisane informacije, pristup ili zahteve za oslobađanje takvih osoba.
5) osigurati slobodu kretanja kroz zemlju za novinare i odobriti im ne-diskriminirajuće vize.
6) poštovati slobodu udruženja i pravo na mirne demonstracije prema zakonu.
Uspešna implementacija "plana od 6 tačaka" ostaviti će Asada u Damasku, može li anti-Asad koalicija to prihvatiti?
Iz ovih tačaka je jasno vidljivo da se ime predsednika Bašar al-Asada čak ni jednom ne spominje. Stoga je razumljivo da je Anan juče izjavio da "samo stanovnici Sirije mogu odlučiti da li će Asad odstupiti ili ne", drugim rečima - Kofi Anan se mora držati gornjih 6 tačaka i jedini način da zaista ostane objektivan i nepristrasan faktor u razrešavanju sirijske krize je da ne dopusti devijaciju i uvlačenje u politički dijalog sa velikim silama.
Prošla misija Arapske Lige, koja je neslavno propala, imala je za cilj istražitvanje stanja na terenu, ali misija Kofi Anana znatno je drugačija - njegov cilj je da dovede do prekida vatre, to je - u esenciji - njegov jedini cilj.
Što ako Anan bude uspešan? Sukob će se zaustaviti i Sirija će se okrenuti prvim višestranačkim izborima koji bi se trebali dogoditi već ovog leta. Ono što je bitno ovde istaći - u takvom scenariju Vašington i saveznici neće dobiti ono što su želeli - pad Bašar al-Asada.
Hoće li anti-Asad koalicija dopustiti takav ishod? Teško je reći - jedna teza govori da su, na neki način, već i dopustili, a sva militantna retorika je samo predstava za javnost. Druga teza govori da SAD i saveznici ipak neće popustiti i da je još uvek moguć čak i NATO napad. Ipak, iz današnje perspektive, veće izglede ima prva teza.
Problem je u tome što bi celokupan proces mogao dosta potrajati - Anan može dobiti potvrdu iz Damaska, pa čak i iz Istanbula i Pariza (sedišta opozicije), ali ko može zaustaviti naoružane grupe na terenu koje ne odgovaraju nikome? Dalje, za nekoliko dana se održava samit "Prijatelji Sirije" u Istanbulu, drugi po redu - očekuje se isti scenario kao i na prethodnom u Tunisu, još militantnih izjava, još vojne retorike i ne-diplomatskog govora.
(D. Marjanović, Washington Post | Reuters | Voice of Russia | RT | AFP | BBC | al-akhbar.com)
Нема коментара:
Постави коментар