DA LI SE TRUJEMO VOĆEM I POVRĆEM? DA LI PEKARI PRODAJU LAŽNI HLEB?

Da li se trujemo voćem i povrćem?  


     Zdrava ishrana nezamisliva je bez voća i povrća. Njihova uloga u lečenju, kao i očuvanju zdravlja je nesporna, zahvalni su zbog brzine i jednostavnosti pripreme, poželjni uz svaki obrok, a sa njihovim unosom u organizam, tako da osetimo štetne posledice, teško se može preterati. Ipak, u vremenu kada se o zaštiti životne sredine malo vodi računa, a u cilju profita ne biraju sredstva da se povećaju prinosi, potrebno je zapitati se koliko je voće i povrće zapravo zdravo, odnosno da li može da naškodi zdravlju. 


     Novosađani sa kojima smo razgovarali, uglavnom kažu da su svesni opasnosti koja preti od otrova kojima se tretira voće i povrće, ali da zbog toga nisu previše zabrinuti. "Pravo da vam kažem, više nisam sigurna, s obzirom na to da mi je otprilike poznato koliko puta godišnje mora da se prska." "Ne kupujem voće i povrće, već donosim sa sela, tako da ne brinem." "Ne plašim se da je voće otrovno. Volim voće, tako da ga redovno konzumiram. Uglavnom operem, ali ga i oljuštim, tako da je to neka mera prevencije." "Operem ga pa šta bude. Nisam baš toliko mlada da se moram čuvati." 


     Novi Sad bez uzoraka otrovnog voća i povrća


     Da razloga za brigu nema, pokazuju rezultati kontrola, koje sprovode državni organi. Načelnik republičke Fitosanitarne inspekcije, Nebojša Milosavljević, za Radio 021 kaže da nedozvoljena koncentracija otrova, od početka ove i tokom prošle godine, nije otkrivena ni u jednom uzorku voća i povrća, uzorkovanog u Novom Sadu. "Kontrola se sprovodi na području cele Repulike Srbije, pre svega u velikim gradovima, na velikim tržnicama. Sprovodi se povremeno i kod proizvođača. Plan uzimanja uzoraka je na godišnjem nivou, a pravi se shodno pojavljivanju voća i povrća na tržištu, odnosno njihovog zrenja i konzumiranja", kaže Milosavljević.


     Dobro operite voće i povrće i ne brinite


     Ipak, Nacionalna organizacija za zaštitu potrošača, poslednjih meseci nije uključena u kontrolisanje, a predsednik ove organizacije, Goran Papović, kaže da sa tim u vezi čekaju odgovor resornog ministarstva. "Ranije kontrole su pokazale da je situacija dosta dobra, da su proizvođači umereniji u korišćenju pesticida, odnosno herbicida, fungicida i svega ostalog", kaže Papović. 


     Kada je reč o kontroli otrova u voću i povrću, treba dodati da su naši standardi u ovoj oblasti u potpunosti usklađeni sa evropskim, ali i da same kontrole nisu toliko česte. Tako je tokom prošle godine u Srbiji na analizu poslato samo 200 uzoraka voća i povrća, od čega je u pet otkrivena pojačana koncentracija otrova. U Novom Sadu je od početka godine analizirano desetak uzoraka, a kako ni u jednom nije bilo nedozvoljene količine otrova, može se zaključiti da je temeljno pranje voća i povrća, dovoljna garancija da nam ono ne može naškoditi. (Dejan Stojičić)


     Pekari prodaju lažni crni hleb


     Potrebu za žitaricama, koje su više nego neophodne za očuvanje i unapređenje zdravlja, većina ljudi kod nas obezbeđuje korišćenjem hleba u ishrani. Svesni da industrijska prerada žitarica, delimično do potpuno obesmišljava njihov značaj, mnogi Novosađani umesto belog, kupuju crni, polubeli ili posebni hleb, napravljen od nekoliko vrsta brašna sa dodacima celih zrna žita. Iako žive u gradu koji je smešten u plodnoj ravnici, građani sa kojima smo razgovarali, uglavnom kažu da nisu zadovoljni kvalitetom hleba.  


     "Mislim da nema pravog crnog hleba." "Na izgled baš i nije nešto, ali crni je bolji od belog." "Zavisi od prodavnice do prodavnice. Negde nađete bolji, negde lošiji." "Mislim da je crni hleb ofarban. Što uopšte nije lepo raditi ljudima."


     U pekarama nema crnog hleba

     Da su građani u pravu kada kažu da crni hleb u našim pekarama i prodavnicama zapravo ne postoji, za Radio 021 potvrđuje glavni republički poljoprivredni inspektor, Nenad Vujović. Ni u jednom mlinu kod nas, ne pravi se brašno tipa 1100, koje je neophodno za proizvodnju crnog hleba, i to zato što oni koji upravljaju mlinovima, smatraju da na tržištu ne postoji potreba za ovakvom vrstom brašna. Potreba ni ne može da postoji, jer deo pekara i trgovaca uspešno obmanjuje kupce, tako što je dovoljno da zvanično nigde ne koriste naziv – crni. 


     Ukoliko kupac zatraži crni hleb, može mu se podvaliti neka posebna vrsta hleba. Ipak, takve, posebne vrste hleba, tamniju boju dobijaju na sasvim dozvoljen način, kaže Nenad Vujović i ističe da tokom inspekcijskih kontrola, nisu registrovani slučajevi upotrebe nedozvoljenih sredstava za bojenje.


     Pekari ne koriste nedozvoljene supstance


     "Ono što potvrđuju kontrole jeste da se koriste sredstva koja su pravilnikom dozvoljena. A to su sve sirovine poput ovsenog brašna, sojinog brašna, proizvodima od soje, kukuruznom grizu, glukozi, fruktozi, čak kakao proizvodima, skrobu, sladnim ekstratima, koji imaju svojstvo da promene boju, ali nisu aditivi, već su jednostavno supstance koje su dozvoljene u proizvodnji hleba", objašnjava za Radio 021 glavni republički poljoprivredni inspektor. 


     Predsenik Nacionalne asocijacije potrošača, Goran Papović, smatra da se ne može svaka mešavina brašna i zrnevlja nazvati integralnim hlebom, kao i da je poražavajuće to što pekarima i trgovcima prolazi da nekažnjeno obmanjuju građane prodajući im navodno crni hleb.


     Niko nije odgovarao zbog dovođenja potrošača u zabludu


     "To su samo varijacije polucrnog hleba, kojem se dodaju boje, pržena raž ili ječam koji ima malo tamniju boju. I to je ono što je poražavajuće. Zašto neko odavno nije u zatvoru zbog tih prevara, zašto se ljudi masovno lažu? Dijabetičari koji ne smeju da jedu beli hleb, misle jadni da su kupili crni hleb, a nisu kupili crni hleb. To je neko odavno trebalo da zatvori takve pekare, ali se to ne radi. Da li zbog socijalnog mira ili nečeg drugog", pita se Papović.  


     Papović u tom smislu preporučuje kupovinu upakovanog hleba, koji mora sadržati deklaraciju, pa tako kupac pouzdano može znati šta kupuje. Postoji još jedna opcija, za one poput jedne naše sugrađanke, koja se ne miri sa činjenicom, da nikog nije sramota što u žitnici kakva je Vojvodina, ne možete kupiti najhranljiviju vrstu hleba: "Crni hleb ne kupujem, zato što sam radila u mlinsko-pekarskoj industriji i znam da se farba i da to nije pravi crni hleb. Zato sam kupila neki aparat, pa sama sameljem žito, mesim i pečem hleb". (Dejan Stojičić)