UHAPŠEN GORAN HADŽIĆ: OD MAGACIONERA DO POSLEDNJEG HAŠKOG BEGUNCA

     BEOGRAD - Preostali haški begunac Goran Hadžić, nakon sedam godina skrivanja, uhapšen je na Fruškoj gori u šumi, na putu između dva objekta, u 8:54.


Hapšenje Gorana Hadžića


     Haški optuženik Goran Hadžić rođen je 9. septembra 1958. godine u mestu Pačetin kod Vinkovaca. Osnovnu školu je završio u Nuštru, a gimnaziju u Vinkovcima. Počeo je studije ekonomije u Osijeku, nastavio u Subotici, ali nije diplomirao.


     Hadžić je uhapšen u blizini sela Krušedol na Fruškoj gori, a nakon hapšenja prebačen je u pritvor u Beogradu.


     U blizini Krušedola je i istoimeni manastir, kao i jedan objekat vojske Srbije. Mediji su još u ponedeljak, 18. jula, spekulisali da je Hadžić uhapšen na tom mestu, ali su tada zvaničnici to demantovali. 


     Podsetimo, nakon hapšenja ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, 26. maja u Srbiji, Goran Hadžić ostao je jedini haški begunac čije izručenje Hagu se zahtevalo od Srbije. 


     Poslednjih dana u javnosti su se čule vesti da je Hadžić uhapšen, ali je to ubrzo iz državnog vrha demantovano, uz uveravanja da se intenzivno radi na hapšenju poslednjeg haškog begunca kao i da su sve aktivnosti države usmerene na njegovo pronalaženje. 


     Advokat Toma Fila kaže da će procedura njegovog izručenja Haškom tribunalu teći kao i u slučaju Ratka Mladića, odnosno prvo sledi identifikacija uhapšenog u pritvorskoj jedinici, zatim upoznavanje sa procedurom i optužnicom, a nakon što sudsko veće donese odluku o njegovom izručenju, Hadžić može krenuti put Haga.


     Istražiti mrežu Hadžićevih pomagača


     Stižu prve reakcije na hapšenje Hadžića i iz Srbije. Vuk Drašković i Žarko Korać su pozdravili hapšenje i ukazali da je neophodno istražiti ko mu je pomagao.

     "Dobro je što je uhapšen taj mali kaplar Slobodana Miloševića koji je nanosio veliku štetu Srbiji", rekao je predsednik Srpskog pokreta obnove.


     Sada se moraju otkriti i pravdi privesti i ljudi iz paralelnih i moćnih tajnih službi koji su štitili i skrivali i njega i sve ostale optužene sa ciljem da spreče evropski put Srbije, osvoje vlast i vrate zemlju dve decenije unazad, istakao je Drašković. 


     Hapšenje haškog optuženika Gorana Hadžića najjasnije pokazuje da je u obaveštajnoj službi, policiji i delovima pravosudnog sistema postojala mreža pomagača za njegovo skrivanje, izjavio je danas predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać. 


     "Nisam iznenađen hapšenjem, očigledno je neko počeo da radi svoj posao. To je uspeh i pokazuje ozbiljnost države", kazao je Korać. 


     On je, međutim, istakao da bi država pokazala još veću ozbiljnost kad bi se "i u ovom slučaju istražila važna činjenica da je Goran Hadžić direktno obavešten da se sakrije u trenutku kad je stigla optužnica iz Haškog suda". 


     Podsetimo, da je Hadžić uhapšen jutros u blizini sela Krušedol na Fruškoj gori, nakon sedam godina skrivanja.


     Ko je Goran Hadžić


     Bivši predsednik Republike Srpske Krajine se pred Haškim tribunalom u 14 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. 


     Haško tužilaštvo navodi da je Hadžić imao efektivnu kontrolu nad pripadnicima srpske milicije i srpske nacionalne bezbednosti u bivšoj SAO Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu, koje se zajedno sa TO, bivšom JNA i paravojnim formacijama Vojislava Šešelja i Željka Ražnatovića iz Srbije smatraju odgovornim za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj. 


     Goran Hadžić tereti se za progon nesrba na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, za pokušaj istrebljenja i ubistva "više stotina Hrvata i nesrba", za prisilno zatvaranje i zlostavljanje logoraša u kampovima u Dalju, Erdutu u Hrvatskoj kao i u Begejcima, Stajićevu i Sremskoj Mitrovici u Srbiji, te za uništavanje i pljačku imovine nesrpskog stanovništva u Istočnoj Slavoniji.


     Biografija Gorana Hadžića


     Poslednji haški begunac Goran Hadžić za samo nekoliko godina prošao je put od radnika u fabrici VUPIK do predsednika Republike Srpske Krajine. Napredak iz fabričkog kruga započeo je kao član Saveza komunista Hrvatske. Nakon formiranja višestranačkog sistema u nekadašnjoj Jugoslaviji, prvo je postao član Socijaldemokratske partije Ivice Račana, ali je ubrzo napustio i priključio se Srpskoj demokratskoj stranci koju je vodio psihijatar Jovan Rašković. 


     Sa početkom problema i sukoba na području Hrvatske, uticaj Gorana Hadžića sve je bio veći. Javno je tražio da Slavonija ima svog predstavnika u najvišim telima i da ravnopravno učestvuju na međunarodnim konferencijama. Na povratku sa jednog od sastanaka srpskih lidera, Hadžića je na Plitvicama uhapsila hrvatska policija. Ubrzo je pušten i to uz intervenciju ljudi iz vrha hrvatske policije. 


     Tadašnji ministar hrvatske policije Josip Boljkovac u knjizi "Istina mora izaći van" rekao da je Hadžić bio deo mreže ljudi sa hrvatske i srpske strane kojima je zadatak bio da podstiču sukobe i da je tako sarađivao sa hrvatskim vlastima. 


     "Na Plitvicama su ga naši zarobili i isprebijali, pa smo se moj pomoćnik Slavko Degoricija i ja pobrinuli da dobije lekarsku pomoć u Zagrebu i obišli ga. I kasnije je bio na vezi, učestvovao je na jednom sastanku u Staroj Pazovi gde sam vodio delegaciju Hrvatske, a Radmilo Bogdanović delegaciju MUP-a Srbije. Do kada je Goran Hadžić radio za nas? Još nije vreme da se to objavi", napisao je Boljkovac.


     Hadžić je posle ovog hapšenja bio sve glasniji i jači. Poručivao je da se Srbima sprema novi Jasenovac i da Srbi iz Slavonije sa Hrvatima nemaju šta da razgovaraju sve dok hrvatski intelektualci ne osude bestijalnost i genocidne namere do zuba naoružanih pripadnika HDZ-a. 


     Sa sve većim sukobima i politički rejting Gorana Hadžića bio je sve veći. Za samo dve godine od vođe Srpskog nacionalnog veća postao je prvo premijer, a zatim i predsednik Republike Srpske Krajine i na tom mestu ostao je do kraja 1993. godine. 


     Osim tajne saradnje sa hrvatskom stranom, Hadžić je prema tvrdnjama bivšeg oficira KOS-a Ljubana Karana, saradnik ove službe bio od 1991. godine. Upućeni u tadašnja zbivanja u Slavoniji pominju i Hadžićevu bliskost sa čelnicima srpske tajne službe Jovicom Stanišićem i Frenkom Simatovićem, policijskim generalom Radovanom Stojčićem Badžom, ali i vođom paravojne jedinice Tigrovi Željkom Ražnatovićem Arkanom. 


     Tvrdio je za sebe da je samo mali čamac privezan za veliki brod. Taj brod uskoro je bio pun jer je Hadžić osim političkog uspona tokom rata uspeo i finansijski da prosperira u trgovini drvenom građom. Posle rata se sa porodicom preselio u Novi Sad, gde je radio u Naftagas prometu. U ovom gradu članovi njegove porodice imaju pozamašnu imovinu.


     Za šta se Hadžić tereti


     Bivši predsednik SAO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema tereti se za zločine protiv čovečnosti i povrede zakona i običaja ratovanja. Haški tribunal podigao je protiv Gorana Hadžića 21. maja 2004. godine optužnicu koja je otpečaćena 16. jula. Tri dana ranije službeno je dostavljena zvaničnom Beogradu.


     Jedan telefonski poziv upućen Goranu Hadžiću samo nekoliko sati nakon što je optužnica Haškog tribunala protiv njega bila podignuta, bio je dovoljan da on pre dolaska policije napusti porodičnu kuću u Novom Sadu.


     Zarobljavanje, mučenje i ubijanje civila, progoni i deportacije, deo su optužbi koje se Hadžiću kao saučesniku stavljaju na teret. Osim njega kao ostali učesnici u zločinačkom poduhvatu stvaranja nacionalno homogene srpske države nalaze se i Slobodan Milošević, Jovica Stanišić, Frenki Simatović, kao i Milan Martić, Vojislav Šešelj, ali i Radovan Stojičić Badža i Željko Ražnatović Arkan. 


     Zajedno sa Arkanom, Goran Hadžić je lično odgovoran za zatvaranje više desetina civila u Dalju, septembra 1991. godine i ubistvo 11 zatočenika čija su tela zakopana u masovnu grobnicu u Ćelijama. 


     Prema optužnici ličnu odgovornost snosi i za zatvaranje, mučenje i ubistvo najmanje 35 likvidiranih zarobljenika. 


     U optužnici se navodi i da je svrha ovog udruženog zločinačkog poduhvata bila da se većina Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva silom trajno ukloni sa pretežno trećine teritorije Republike Hrvatske sa ciljem da ta teritorija postane deo nove države sa pod srpskom dominacijom. 


     Goran Hadžić optužen je i za istrebljenje ili ubistvo više stotina hrvatskih i nesrpskih civila, uključujući žene i starije osobe, u Dalju, Erdutu, Klisi, Lovasu, Grabovcu za dugotrajno i rutinsko zatvaranje i zatočavanje više stotina civila u zatočeničkim objetima u Hrvatskoj i van nje, uspostavljanje i održavanje nehumanih životnih uslova za hrvatske i druge nesrpske civile, mučenje, batinanje kao i ubijanje zatočenih civila. 


     Haški tribunal tereti nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Krajine za premlaćivanje i pljačkanje hrvatskih i drugih nesrpskih civila. 


     Hadžić je okrivljen i za deportaciju ili prisilno premeštanje desetina hiljada hrvatskih i drugih nesrpskih civila, uključujući deportaciju najmanje pet hiljada stanovnika Iloka i 20 hiljada stanovnika Vukovara u Srbiju i prisilno premeštanje najmanje dve i po hiljade stanovnika Erduta. 


     Od maja 2004. godine niko ga nije video. Više puta građani su ga navodno viđali od Brčkog do Kenije. Naime, u martu 2009. godine u Keniji je uhapšen čovek za koga se prvobitno verovalo da je Goran Hadžić. Međutim, kenijski zvaničnici objasnili su da je uhapšeni strani državljanin investitor zainteresovan za hotelsku industriju i da se ne radi o Goranu Hadžiću.


     Šest tačaka optužnice


     Goran Hadžić (53) je optužen za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja. Tereti se za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu u Hrvatskoj od juna 1991. do decembra 1993. godine, na čijem čelu je bio Slobodan Milošević, a čiji je cilj bio prisilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa približno trećine teritorije Hrvatske, i progone i ubistva Hrvata i drugih ne-Srba u Vukovaru, Dalju, Erdutu, Lovasu i selu Klisa.


     U drugoj od četiri tačaka optužnice protiv Hadžića stoji: Od 1. avgusta 1991. do kraja juna 1992. godine, Goran Hadžić, delujući sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomagao i podržavao planiranje, pripremu ili izvršenje istrebljivanja, ubistva i hotimičnog lišavanja života hrvatskih i drugih nesrpskih civila.


     Optužnica Gorana Hadžića tereti za:

1. Zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja
2. Progone
3. Istrebljivanje i ubistvo
4. Zatvaranje, mučenje, nehumana dela i okrutno postupanje prema zarobljenicima
5. Deportacija i prisilno premeštanje stanovništva
6. Bezobzirno razaranje, pljačka javne ili privatne imovine.


     Hag ga tereti za ratne zločine u Vukovaru


     Haški tribunal tereti Hadžića za ratne zločine u Vukovaru tokom ratnih dešavanja devedesetih godina, odnosno za progon Hrvata iz istočne Slavonije, za ubistva, mučenja i pljačku napuštenih hrvatskih kuća.
  
     Josip Boljkovac, nekadašnji hrvatski ministar unutrašnjih poslova, pre dva meseca izjavio je za Slobodnu Dalmaciju da je Hadžić bio deo mreže ljudi s hrvatske i srpske strane "kojima je zadatak bio da izazivaju i podstiču ratne sukobe i kao takav je sarađivao s hrvatskom vlašću".

     Hadžić je bio član Saveza komunista Hrvatske u rodnom Pačetinu kraj Vukovara, nakon čega je prešao u Srpsku demokratsku stranku i tamo odmah dobio važne uloge.


     Postavljen je za predsednika SDS-a Vukovara, pa u junu 1991. za predsednika Srpskog narodnog veća Slavonije i Baranje, što je bila preteča kasnije SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.


     Hadžić je nestao sredinom jula 2004., sa svoje tadašnje adrese u Novom Sadu, nakon što je Beograd primio optužnicu iz Haga, u kojoj je traženo i njegovo izručenje u roku od 72 sata.



     Tadić: Vodile su nas moralnost i osećaj za pravdu


     "Sve će se objaviti, ko je kome omogućio beg, sve će se saznati tokom istrage. Dozvolite samo da istraga bude potpuna. Ne očekujem nikakvu reakciju iz EU posebno ovim povodom. Iako mnogi nisu znali izgovoriti ni ime Hadžića, čim je Mladić uhapšen govorili su kako sada moramo uhapsiti Hadžića. Nismo ga uhapsili zbog EU, nego zbog naših građana. Nikakvi pritisci iz EU nemaju veze sa hapšenjem Karadžića, Mladića i Hadžića. Pritisci su bili beznačajni za nas, nas su vodile naša moralnost i osećaj za pravdu. Nikakvi pritisci nemaju nikakvu delotvornost, mi ne funkcionišemo pod pritiscima", tvrdi Tadić.


     "Ovde se ne radi o nikakvoj trgovini, Srbija je preuzela obavezu saradnje sa Hagom i to smo ispunili. Važno je da se u Srbiji izvršavaju stvari. Ja gledam ravno u oči svoje evropske sagovornike, sad ćemo videti hoće li i oni sa mnom tako razgovarati. Ništa posebno ne očekujem od EU, hapšenja su bila naša obaveza", nastavio je Tadić.