Separatisti trpe velike gubitke
Iako su separatisti tvrde da su osvojili grad Bregu, danas su objavili da su "okružili" grad.
Jedan od komadanata separatista izjavio je za novinare Reutersa da su njegove snage oko 10 km od Brege, a da su vladine snage još uvek u gradu.
Očajni potezi NATO alijanse
Sada je jasno da je NATO očajan. Kako taj očaj raste, nastaju mnoga pitanja. Neka od njih: Koliko ste dece ubili sinoć, koliko domova uništili?
Mogu li građani Amerike, Britanije, Francuske mirno spavati dok njihove zemlje svaki dan ubijaju nevine i šalju oružje za teroriste? Šta misle Amerikanci kad daju podršku svom predsedniku koji radi sa Al-Qaidom? Je li Dejvid Kameron napravio još jednu rđavu procenu? Sada imamo informacije da ilegalno dostavljaju oružje libijskim separatistima preko Suetskog kanala. Gde je istina?
(Timothy Bancroft-Hinchey, 20.07.2011.)
U Moskvi održan sastanak šefova diplomatija Libije i Rusije
Danas je u Moskvi održan sastanak libijskog i ruskog šefa diplomatije.
Leševi, masovne grobnice i rastuća zabrinutost
Ko su ljudi i šta im se dogodilo, u blizini linije libijskih pobunjenika u gradu A-Qawalish u Nafusa planinama, ostaje nepoznato. Ali je poznato kako su okončali. Jedan od leševa je bez glave, dok su drugom hlače svučene do članaka. Zelene uniforme na njima su iste one koje nose lojalisti Moamera Gadafija. Niko od pobunjenika nije identikfikao leševe niti traže nestale.
Nema sahrane, niti pobunjenici zovu medije kako bi videli "zločine počinjene od strane režima".
Otkako je Daily Telegraph otkrio tela, pokušava otkriti njihov identitet, ali su sve potrage neuspešne zbog opstrukcije pobunjenika u tom području. Nakon što su tela otkrivena, područje je izrovano buldožderom, a tela su nestala.
U poslednnjih nekoliko dana, postoji mnogo pitanja oko kršenja ljudskih prava pobunjeničkih snaga. Human Rights Watch je prošle nedelje objavio da su pobunjenici pljačkali kuće, trgovine i bolnice i tukli zarobljenike kako su zauzimali pojedina mesta.
Daily Telegraph je našao selo al-Awaniya koje je opljačkano, trgovine i škole uništene. Mesto je sada prazno, a bilo je naseljeno plemenom Mašašija.
Još pet tela je pronađeno u spremniku za vodu blizu glavnog puta za Zintan, koji takođe kontrolišu pobunjenici.
Libijski separatisti traže pomoć od Sarkozija
Sakrozi je primio delegaciju koju je predvodila četvoročlana delagacija libijskih separatista.
"Sa malo pomoći, mi ćemo biti u Tripoliju vrlo brzo. Vrlo brzo znači nekoliko dana", izjavili su nakon sastanka sa Sarkozijem. "Mi smo ovde u Francuskoj kako bi raspravljali o tome kako možemo obaviti posao."
Iako separatisti tvrde da napreduju, situacija na terenu je drastično drugačija. Bez NATO vojnih udara, libijski gradovi bi bili očišćeni od naoružanih pljačkaša i bandi.
Siniša Ljepojević: Kako je Zapad slomio Gadafija i izgubio u Libiji (1. deo)
Stvoren je takav haos da su se potpuno izgubili stvarni ciljevi NATO intervencije u Libiji, ako su ikada bili i jasno definisani. Neočekivana i, po svemu sudeći, na brzinu iznuđena odluka Amerike i još "tridesetak zapadnih i arapskih zemalja" da kao "legitimnu vlast u Libiji priznaju pobunjeničku ekipu, Tranzicioni nacionalni savet je pre svega znak očaja i panike Zapada. Posle četiri meseca svakodnevnog bombardovanja, razaranja zemlje i naoružavanja pobunjenika, NATO nije uspeo u osnovnom cilju - svrgavanju pukovnika Gadafija i u osnovi zvanično najmoćnija vojna alijansa je suočena sa porazom, ne od Gadafija nego od svojih političkih lidera. Nastao je veliki haos među zapadnim saveznicima i odluka iz Istanbula je direktan rezultat tog političkog haosa.
Iako je nekoliko zapadnih zemalja na čelu sa Francuskom, koja je to prva uradila, priznala pobunjenike, odluka u Istanbulu po svemu izgleda kao iznuđena i kao "na brzinu pokupljeno rublje pred kišu". U takvim okolnostima se nameće pitanje koji je njen stvarni značaj, koji je smisao i koje su posledice. Primetno je da ta u osnovi značajna odluka u zapadnim medijima nije dobila veliki publicitet, na internet sajtu B-Bi-Sija je skinuta posle nekoliko sati. Očigledno je da je odluka donesena pod američkim pritiskom. Ali šta se to u međuvremenu desilo jer zvanični Vašington je do sada uporno odbijao da formalno prizna pobunjenike, a sa objašnjenjem da je još rano i da je potrebno vreme koji su kapaciteti pobunjenika, i kakva je njihova politička orijentacija ako to uopšte postoji. Pre samo nedelju dana američki Kongres je odbio da odobri sredstva za pomoć pobunjenicima što je bila jasna poruka američke pozicije. I onda najednom, promena. Američki Kongres ne želi da pomaže pobunjenike u Libiji jer smatra da oni toga nisu vredni u ovom času, a potom državni sekretar Hilari Klinton obznanjuje da Amerika priznaje pobunjenike kao jedino legitimno upravljačko telo u Libiji. Ona je izjavila da je takvu odluku donela pošto su u Istanbulu pobunjenički lideri objasnili svoj plan upravljanja Libijom i realizovanja demokratskih reformi.
Sudbina libijskih para
Šta će ta odluka značiti u realnosti? Prvo, izuzev podrške liderima pobunjenika koji sada putuju po svetu i obećavaju svakome svašta u realnosti će vrlo malo imati rezultata. Jer pobunjenici su zaista pobunjenici, tamo nema jedinstvenog pokreta i u Libiji postoji nekoliko pobunjeničkih pokreta koji nemaju velike veze jedni s drugima a ima i onih koji su međusobno suprotstavljeni. Najveći zvaničan rezultat odluke iz Istanbula se očekuje da bude finansijska pomoć pobunjenicima, i to Gadafijevim parama. Odlučeno je, naime, da se oko 30 milijardi dolara zamrznutih sredstava Gadafijevog režima oslobodi i usmeri ka pobunjenicima. Ali to je veoma neizvesno šta će biti sa tim parama. Tu odluku je donela takozvana Kontakt grupa, koja formalno-pravno ne postoji i ne zna se tačno ko su sve njeni članovi i sa kojim autoritetom. Čitava ratna operacija u Libiji je krenula na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti, kojom su ta sredstva i zamrznuta. Znači, ne može ih niko drugi ni odmrznuti. Postoji, dakle pravni problem. Zatim, prema toj istoj rezoluciji Saveta bezbednosti, zabranjeno je slati novac i oružje u Libiju, bilo kojoj strani. To izgleda dobro znaju i sami pobunjenici, pa i ne očekuju taj novac, barem ne u skorije vreme. Razmišlja se da bi možda taj pravni problem mogao biti zaobiđen tako što bi taj novac poslužio kao garancija, kolateral, za kredite pobunjenicima. Poznavaoci prilika i iskustva pre svega američkih tvrde da će najveći deo tog novca završiti u NATO rukama. Krediti na osnovu zamrznutog novca kao garancije bi mogla biti i "spasonosna" formula za NATO blagajnike. NATO nije pod sankcijama. Tim novcem će biti plaćeni troškovi dosadašnjeg bombardovanja i vojnih operacija u Libiji. Uostalom, podsećaju ti poznavaoci, pobunjenici su javno obećali da će platiti sve troškove NATO akcije. NATO je novac preko potreban. Neke zemlje članice koje učestvuju u bombardovanju više nemaju bombi, a ni novca da kupe nove. Amerika ima problema i zbog nepostojanja jasne politike i zbog finansijske krize da "uleti" sa svojim parama, a najbogatija zemlja NATO posle Amerike, Nemačka uopšte ne učestvuje u operacijama u Libiji. Ali tu je novac Libije, a kroz pomoć pobunjenicima. To se uostalom već desilo u Iraku sa milijardama zamrznutih dolara u vreme Sadama Huseina. Moglo bi se tako desiti da Libija sama plati NATO bombardovanje, da se razaranje zemlje i njen potpuni kolaps plati novcem samih građana koji su i jedine žrtve. Jer to je novac kada su svi građani Libije živeli u jednoj Libiji i to su njihove pare. Neverovatan apsurd i neviđeno licemerje. Na nekodiranom jeziku rečeno, oružana pljačka jednog naroda.
I formalno je nejasna odluka iz Istanbula. Amerika, na primer, ne priznaje vlade ili pokrete, nego države i šta onda sve to znači. Pokušalo se izbeći zamku kroz igru reči pa su pobunjenici formulisani kao "legitimni vladajući autoritet" (legitimate governing authority). Šta to znači zavisi od onoga ko čita i tumači, ali izgleda da ni igra reči neće biti dovoljna. Jer u Americi postoji i problem priznanja neizabranih predstavnika. Još jedno svedočanstvo haosa i arogancije koje, doduše, neće biti prepreka da libijski novac završi u NATO rukama. Još je veće licemerje to što Amerika i Zapad u Libiji pomažu, na istoj su strani, one među kojima dominiraju ljudi iz takozvane Al Kaide, oni protiv kojih se već godinama zapadni saveznici navodno bore. Pobunjenici to i ne kriju da su njihove operativne vođe islamski ratnici koji su bili u Iraku i Avganistanu. Ti ljudi, u stvari, operativno vode pobunjenike, oni su stvarni lideri. Jedan od tih lidera Abdel-Hakim al-Hasidi je to javno i priznao. On sam je još 2002. godine kao sveti ratnik mudžahedin bio uhapšen u Pešavaru, u Pakistanu. Onda je predat Amerikancima, koji su ga kasnije poslali u Libiju u zatvor. Moglo bi se reći da na neki način priprema teren. U vreme prijateljstva Zapada i Gadafija Al-Hasidi je pušten iz zatvora 2008. godine i evo ga sada saveznik Amerike i Zapada. Libija je još jedan dokaz da je takozvana Al Kaida zapadni projekat i da je militantni islam deo tog projekta. Uz sve to, pobunjenici, sada zapadni saveznici, su počinili velike ratne zločine o čemu je zvanično izvestila i organizacija Hjuman rajts voč (HRW). Drugim rečima, Zapad sada potpuno staje na stranu onih koji čine zločine. A zločini pripisivani Gadafijevom režimu su bili glavni razlog rezolucije Saveta bezbednosti i NATO intervencije. Uporno se prećutkuje i da pobunjenici koriste decu vojnike.
Libijski narod da odluči o sudbini Gadafija
Libijski narod je taj koji treba da odluči da li dugogodišnji lider te zemlje Moamer Gadafi može da ostane u zemlji kada napusti vlast, saopšteno je iz Bele kuće. Portparol Bele kuće Džej Karni rekao je da SAD i dalje veruju da je Gadafi izgubio legitimitet i da je potrebno da napusti vlast. On je, međutim, dodao da SAD neće odlučivati o tome gde Gadafi treba da ode, ako napusti vlast.
Libijski narod da odluči o sudbini Gadafija
Libijski narod je taj koji treba da odluči da li dugogodišnji lider te zemlje Moamer Gadafi može da ostane u zemlji kada napusti vlast, saopšteno je iz Bele kuće. Portparol Bele kuće DŽej Karni rekao je da SAD i dalje veruju da je Gadafi izgubio legitimitet i da je potrebno da napusti vlast. On je, medjutim, dodao da SAD neće odlučivati o tome gde Gadafi treba da ode, ako napusti vlast.
Nove žrtve u Libiji
Pobunjeničke snage kažu da su pripadnici Gadafijevih trupa juče u kamionima sa istaknutim pobunjeničkim zastavama otvorili vatru na njihove položaje, ubili osam pobunjenika i desetine ranili. Ipak, pobunjenički predstavnik je rekao da presretnute radio poruke iz Brege nagoveštavaju da Gadafijevim snagama nestaju hrana i municija.
Komandanti opozicionih snaga su umanjili šanse za brzo osvajanje Brege i petrohemijskog kompleksa, jer napredovanje usporavaju stotine mina koje su postavile vladine snage. Za to vreme, Francuska je saopštila da postoji mogućnost da se libijska kriza reši na osnovu plana prema kojem bi Gadafiju ako preda vlast bilo dopušteno da ostane u zemlji.
(Vesti Glasa Amerike, 20.07.2011.)
Нема коментара:
Постави коментар