ZARICANJE U NORVEŠKU IDILU

     I posle masakra, Norvežani ne odustaju od društva sigurnosti i međusobnog poverenja, u kome za sve važi isti zakon. Svaka zemlja iznedri spontani patriotski vokabular kada velika nesreća poremeti svakodnevnu rutinu. Ipak, nijedna nije posle tragedije unela u diskurs toliko humanizma, otvorenosti i tolerancije kao Norveška.


     Ni kraljevi, ni princeze, ni premijeri, ni ministri – nikad u ovoj nordijskoj zemlji nisu želeli da izgledaju kao elita. Da li će se i Norveška promeniti posle Brejvikovog napada ili je ona već davno prestala da bude tolerantna oaza u kojoj svi poštuju pravila igre?


     "U junu sam krenuo sa norveškim premijerom Jensom Stoltenbergom da vozimo bicikl u Oslu", piše jedan od najpoznatijih norveških pisaca i autor nekoliko bestselera Jo Nesbo ("Crvendać" i "Odmazda" prevedeni su kod nas). "Kad smo stali na raskrsnici zbog crvenog svetla, kola su se zaustavila pored nas. Vozač je doviknuo kroz otvoren prozor: 'Jens, ovde ima jedan mali dečko koji bi voleo da te upozna'." Premijer se nasmešio, rukovao sa dečakom, koji je sedeo do vozača, i rekao mu: "Zdravo, ja sam Jens."


     "Premijer je nosio biciklističku kacigu, dečak je bio vezan sigurnosnim pojasom. Oba vozila stajala su čekajući zeleno... To je slika sigurnosti i međusobnog poverenja. Običnog, idiličnog društva, čije smo vrednosti svi uzimali zdravo za gotovo. Kako bi, uopšte, nešto moglo da pođe pogrešnim tokom? Mi smo stavili naše kacige, dečak svoj sigurnosni pojas, svi se pridržavamo saobraćajnih pravila."


     Ako je nešto dobro proizašlo iz bezumnog pira plavokosog Andersa Brejvika – to je što su skromni Norvežani odlučili da progovore o sebi i o društvu u kakvom žive i koje žele da zadrže, koliko god to delovalo kao utopija.


     "U Norveškoj moraš dobro da se potrudiš da bi negde pronašao naoružanog policajca", piše Asne Seierstad, autorka bestselera "Knjižar iz Kabula", koja je, boraveći kao novinar u Srbiji u prelomnim godinama, takođe, napisala knjigu "Portreti iz Srbije".


     Ona ističe posebnost društva, poredeći norveškog čelnika sa bivšim predsednikom SAD Džordžom Bušom. "Džordž Buš je, govoreći o teroristima, 11. septembra rekao da će ih SAD progoniti i uhvatiti. Naš premijer je rekao: 'Bićemo još otvoreniji i demokratičniji. Ovo nije napad samo na našu vlast ili na naš politički sistem, već, takođe, na naš način mišljenja, na naš otvoren stav, na naše poverenje.'" 


     Prema njenom mišljenju, samo je "jedan način da budemo poraženi pred ovim napadom, a to je da prestanemo da verujemo jedni u druge, da dozvolimo da se sumnjičavost useli tamo gde je pre toga živelo poverenje". U Americi se mnogo toga iz osnova promenilo posle 11. septembra, ali Norvežani tvrde da će suđenje Brejviku biti sprovedeno po svim važećim procedurama.


     "List za koji radim ima svoje prostorije u zoni eksplozije, u centru Osla. Moj urednik bio je na ulici, čekajući svoje ćerke, kada je eksplodirala bomba. 'Neka mu daju dobrog advokata, neka suđenje bude dugo i pravedno i neka kazna bude humana', napisao je iste noći na svom blogu. Samo tako ćemo opravdati da smo civilizovano društvo, samo tako ćemo pobediti", piše Seierstad.


     Ona ne pominje kako je, umesto da bude uhapšen, Osama Bin Laden ubijen i bačen u more, ali u očiglednom poređenju dva koncepta autorka naglašava da "Norveška ima liberalnu kaznenu politiku i da je maksimalna kazna za bilo koji zločin 21 godina".


     Međutim, kako dodaje, Brejvik neće moći da izađe iz zatvora dok ne dokaže da se istinski promenio, dok se njegova okolina ne uveri da je prevaspitan. Stoga, Seierstad ukazuje da "postoji druga kazna, koja će za Brejvika biti naročito teška. Moraće, verovatno do kraja svog života da živi u najmultikulturalnijem mestu na svetu – u norveškom zatvoru".


     Sve bi to bilo drukčije da je Brejvik, umesto plavih očiju i belog tena, imao bradu i turban, tvrde skeptici, koji ne veruju u norvešku posebnost.


     Ipak, lepo zvuči kad se Jens Stoltenberg, koji je sa svojim ocem Tornvaldom, nekadašnjim međunarodnim pregovaračem za bivšu Jugoslaviju i, prethodno, diplomatom u Beogradu, proveo najranije detinjstvo u glavnom gradu Srbije – zaklinje da će njegova zemlja biti još otvorenija i demokratičnija. Da se to Norvežanima dopada, pokazuje i najnovije ispitivanje javnog mnjenja, po kome levičarskog premijera u ovom trenutku podržava više od 80 odsto stanovništva. Izbori su na jesen.

 (Zorana Šuvaković, 29.07.2011.)