Posle nekoliko godina koje je provela u dubokom zaboravu i skrajnutosti, lustracija je ponovo u žiži javnosti. Na svetlo dana izvele su je upravo one (iste) političke snage i partije koje su se najviše zalagale za njeno donošenje i provođenje. LSV je tome dala svoj posebno velik doprinos. Aktuelizaciju lustracije prate danas isti oni ironični i zlobnički tonovi istih onih političara i stranaka koji su se mogli čuti i prilikom ozakonjenja lustracije. O njoj ću pisati u deset fragmenata. U ovom broju, dva.Fragment I
Pravno je sve počelo 30. maja 2003. godine kada je u Službenom glasniku RS objavljen Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Zakon je zbog svoje sadržine - materiae regulationis – popularno i adekvatno nazvan Zakon o lustraciji. Priprema ovog zakona tekla je tokom druge polovine 2002. godine, za njegovo donošenje je tada još bilo "političke volje". Politički komentari lustracije bili su omalovažavajući i diskvalifikativni, a ozbiljni stručni komentari su ili izostajali ili su bili veoma retki. Za našu pravnu i političku nauku, a pogotovu praksu taj pojam je ili izazivao podozrenje ili je bio "non grata".
Konačno je ponestalo političke volje za sprovođenje ovog zakona posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, marta 2003. godine, koje je gurnulo lustraciju u srpskom društvu u duboku političku hibernaciju! Ta okolnost "išla je na ruku" revitalizovanju likova, institucija i političkih pejsaža koji su trebali da budu lustrirani! Istovremeno, ti isti likovi, te iste institucije i isti pejsaži involvirali su se u savremeni obrazac života i dali boju i ton ranije političke loše prošlosti Srbije! Zabluda je u Srbiji verovati u antički filozofski poklič: Panta rei!
Fragment II
Od donošenja (2003. godine), pa sve do sada (2010. godine), Zakon o lustraciji je ostao "mrtvo slovo na papiru! To znači da nije ništa učinjeno na primeni Zakona. Drugim rečima: organi za sprovođenje lustracije nisu obrazovani; nijedno delo predviđeno ovim zakonom nije procesuirano; neke odredbe zakona "gube korak" sa aktuelnim političkim vremenom i prilikama; politička inicijativa za utvrđivanjem odgovornosti za kršenje ljudskih prava je utihnula ili ne postoji. Zakon o lustraciji bačen je na politički i pravni otpad Srbije već onog trenutka kada je izglasan u Republičkoj skupštini! Do isteka roka važenja Zakona o lustraciji ostalo je jedva nešto više od dve godine, a da će se u te naredne dve godine nadoknaditi sve ono što je propušteno i minulih sedam godina, teško je poverovati. Ali, da se rok prvobitno utvrđenog važenja zakona pravno može reinstalirati, ako za to postoji parlamentarna saglasnost, tehnički i realno je potpuno prihvatljivo.
(Radivoj Stepanov, Slobodna Vojvodina, 19.11.2010.)
Нема коментара:
Постави коментар