NA DANAŠNJI DAN, 20. JUL

FRANSISKO PANČO VILJA

1304. Rođen italijanski pisac Frančesko Petrarka. Smatra se poslednjim pesnikom Srednjeg veka i prvim individualistom u evropskoj poeziji. Bio poznat i cenjen po latinskim delima, istorijskim, filozofskim i polemičkim spisima, a u svetsku književnost ušao zbirkom soneta "Kanconijer", posvećenih Lauri. 

1402. Mongolski kan Tamerlan u bici kod Angore, sadašnje Ankare, pobedio tursku vojsku i zarobio sultana Bajazita I, koji je 1403. umro u ropstvu. 

1654. Potpisan anglo-portugalski sporazum kojim su počeli dugogodišnji saveznički odnosi Engleske i Portugala. 

1847. Rođen nemački postimpresionistički slikar Maks Liberman. Kao pobornik novih ideja 1898. osnovao berlinsku secesiju, pokret koji je na prekretnici XIX i XX veka u evropskim metropolama okupljao protivnike umetničkog akademizma. 

1855. Rođen vojvoda Živojin Mišić, jedan od najvećih srpskih vojskovođa. Učesnik ratova 1876-1878. i 1885., a u Prvom svetskom ratu komandovao operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom. Napisao nekoliko vojnih rasprava, od kojih je najpoznatije delo "Strategija". 

1866. U austrijsko-pruskom ratu, u kojem je Italija bila na strani Pruske, Austrijanci kod ostrva Visa potpuno razorili italijansku flotu. Poginulo više od 1.100 ljudi. 

1890. Rođen grčki kralj Đorđe II, koji je stupio na presto 1922, a već 1923. zbačen. Vratio se 1935, a posle nemačkog napada u Drugom svetskom ratu, 6. aprila 1941. s Vladom se povukao u emigraciju, odakle se vratio 1946. 

1917. Potpisana Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju potpisali premijer Srbije Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić. 

1919. Rođen novozelandski planinar Edmund Persival Hilari, koji je 1953., sa Šerpom Tensingom Norgejom prvi osvojio Mont Everest, najviši planinski vrh na svetu. 

1923. Ubijen meksički revolucionar, vođa seljačke revolucije 1910. Fransisko Pančo Vilja. 

1937. Umro italijanski inženjer Đuljelmo Markoni, jedan od osnivača bežične telegrafije. Prvi poslao radio-signal preko Atlantika. Za radove na bežičnoj telegrafiji 1909. sa Karlom Ferdinandom Braunom podelio Nobelovu nagradu za fiziku. 

1944. Nemački pukovnik Klaus Šenk, grof fon Štaufenberg, izvršio atentat na nacističkog lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe pod njegov sto u bunkeru "Vučja jama" kod Berlina. Hitler lakše povređen, a zaverenici pogubljeni. 

1945. Umro francuski pisac Pol Valeri, klasik simbolizma, koji se smatra najelitnijim predstavnikom francuskog duha u periodu između dva svetska rata. Bio član Francuske akademije i predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju pri Društvu naroda u Ženevi. 

1951. U jerusalimskoj džamiji Al Aksa ubijen jordanski kralj Abdulah. Kralj Jordana postao 1946. 

1954. U Ženevi sklopljen sporazum o primirju u Indokini, kojim je završen rat protiv francuske kolonijalne uprave u tom delu sveta. 

1969. Američki kosmonaut Nil Armstrong postao prvi čovek koji je stupio na Mesec. Armstrong na Mesecu bio dva sata i 21 minut, posle čega se vratio na svemirski brod "Apolo 11". 

1974. Turske snage izvršile desant na Kipar, zauzele luku Kireniju i krenule prema Nikoziji. 

1976. Američki kosmički brod bez ljudske posade "Viking 1" spustio se, posle 11 meseci leta, na Mars i počeo da šalje na Zemlju jasne snimke te planete. 

1982. U eksplozijama bombi koje su postavili pripadnici Irske republikanske armije u Hajd parku i Ridžents parku u centru Londona poginulo 10 britanskih vojnika. 

1988. Južna Afrika, Angola i Kuba prihvatile sporazum o povlačenju stranih trupa iz Angole i o priznavanju nezavisnosti Jugozapadne Afrike, današnje Namibije. 

1994. Šef izraelske diplomatije Šimon Peres doputovao u posetu Jordanu kao najviši izraelski funkcioner koji je do tada posetio Jordan. 

1996. Pobunjenici iz plemena Hutu napali izbeglički logor suparničkog plemena Tutsi u Burundiju i pobili oko 320 osoba, mahom žena i dece. 

2000. Posle devet dana pregovora završen bliskoistočni mirovni samit u Kemp Dejvidu. Rešenje za višedecinijski sukob nije nađeno, a sukobi Izraela i Palestinaca nastavljeni. 

2000. Korzikanski nacionalisti prihvatili, posle pregovora u Parizu, ponudu francuske vlade o autonomiji ostrva. Time okončane 20-godišnje tenzije između separatista i vlasti. 

2001. Posle 20 godina pauze iz Bagdada krenuo prvi putnički voz ka Turskoj, koji je narednog dana stigao u Gaziantep. 

2001. Nemački lideri polaganjem venaca zvanično odali poštu oficirima za atentat na Adolfa Hitlera pre 57 godina.