NATO bombardovao bolnicu i ubio sedam osoba
NATO je danas bombardovao bolnicu u gradu Zlitenu i tom prilikom ubio najmanje sedam osoba, saopštile su vlasti u Libiji.Klinika koja je pogođena je bila ustanova za zarazne bolesti. Osim masakra nad ljudima i materijalne štete, NATO je pogodio i uništio magacin sa zalihama hrane u tom mestu. Udar na malu kliniku za zarazne bolesti dogodio se između 8 i 8:30 sati po lokalnom vremenu, rekao je neimenovani stanovnik dopisniku Frans presa. Novinari su, tokom puta ka tom mestu, videli kompletno uništenu zgradu, a na zemljištu su bile razbacane rukavice, boce sa kiseonikom i nosila. Ukupno pet ambulantnih kola bilo je u pripravnosti dok su spasilački timovi pod ruševinama tražili moguće žrtve. Strani izveštači takođe su u Zlitenu videli i uništena tri skladišta hrane, a u jednom je buktio požar, za koji je takođe odgovoran NATO. Oko mesta na kojem se dogodio napad primećeno je nekoliko stotina vreća riže, paradajza i drugog povrća, a vatrogasci se bore da ugase požar. Zliten se nalazi na oko 150 kilometara istočno od Tripolija i na 60 kilometara od trećeg po veličini libijskog grada Misrate.
NATO gađa džamije i bolnice
Avioni NATO bombardovali su tokom jučerašnjeg dana nekoliko položaja libijske vojske u Zlitenu i okolini.
Osim vojnih, među metama aviona bili su i civilni objekti. Pogođena je jedna džamija, centar za podučavanje dece Kur'anu Časnom i bolnica za plućne bolesti u tom gradu. Ubijeno je desetak civila. NATO je odbacio te tvrdnje, ali je grupa novinara posetila ruševine i uverila se da nema dileme da je to učinio NATO. Tačan broj žrtava nemoguće je potvrditi jer su tela ubijenih predata porodicama. NATO, čija je misija pružanje podrške libijskim separatistima, nije bez razloga gađao Zlitan. U okolini tog grada već danima vode se ozbiljne borbe između separatista i Libijske vojske, koja je u ponedeljak posle podne uspela iznenaditi separatiste i naterati ih na povlačenje. Grad Brega je i dalje pod kontrolom libijskih snaga. Čak i zapadni vojni analitičari navode da su separatisti odustali od ofanzive, jer su, navodno, naleteli na minska polja i neočekivano žilav otpor libijske vojske u gradu, čiji je broj sa oko 250, u međuvremenu, porastao na 1.000. Separatisti su u poslednja 24 sata iz Bengazija uputili prilično jake snage ka Adždabiji, ali nema naznaka da su te jedinice ikada stigle do linije fronta, koji se nalazi na osamdesetak kilometara od Brege. Taj pokret mogao bi, kažu analitičari, predstavljati potvrdu tvrdnji lidera separatista da su spremni za još jednu veliku ofanzivu, ali u uspeh te operacije NATO ne veruje previše, tim pre jer su akcije avijacije poslednjih dana prilično otežane zbog peščane oluje i silnog dima koji se vije iz naftom napunjenih i zapaljenih rovova.Problemi na libijskim granicama
Intenzitet borbi na zapadu Libije "naterao" je Tunis da na granicu sa Libijom pošalje na hiljade vojnika i masu tenkova, kako bi sprečili upad u svoju teritoriju ukoliko opet Libijska vojska potera separatiste koji, nakon svakog napada spas nalaze na tuniskoj teritoriji.Od početka rata separatisti preko granice sa Tunisom dopremaju oružje, hranu i lekove za svoje jedinice, koje se nalaze na ovom delu fronta. Ni na istočnoj granici Libije situacija nije ništa bolja, jer izraelske obaveštajne službe upozoravaju da su unutrašnjim problemima preokupljeni Egipćani ostavili otvorena vrata svakojakom švercu oružja i sumnjivaca u oba pravca. Kako bi zaustavio takve glasine, Egipat je tokom vikenda uhapsio 17 osoba, koje su pokušale da ilegalno uđu u Libiju, uključujući pet ljudi iz Bangladeša i nekoliko Sudanca. Ratni profiteri koriste otvorene granice da švercuju svim i svačim. A Al Kaida je već uspostavila jaku bazu u Libiji zahvaljujući upravo granicama preko kojih nesmetano prelaze.
I pored velike pomoći sa Zapada, separatisti doveli deo Libije do velike humanitarne krize
Potrošili su sav novac koji su opljačkali iz državnih banaka. Pokušali su, ali nisu uspeli dobiti pristup milijardama dolara koje su zamrznute na računima libijske vlade. U Bengaziju i dalje traje nestašica lekova. Doduše, državne banke i skladišta hrane bile su pune ali su separatističke vođe i njihove verne pristalice sve opljačkali i uzeli sebi. Humanitarna situacija je najteža u Misrati, velikom lučkom gradu, iz kojeg jedini put u inostranstvo ide preko mora. Inače bogat grad bio je dobro snabdeven kada su izbili sukobi, te je imao pune naftne tankere i silose sa žitaricama. Međutim, te zalihe ponestaju, kao i novac potreban za njihovu kupovinu. Cene proizvoda, od garderobe do voća, naglo su skočile u proteklih nekoliko nedelja. "Sada u Misrati ne možete da platite za sve što vam je potrebno, ne možete da kupite sok, deca moraju da jedu voće, a mi ne možemo da ga priuštimo", rekao je novinarima Bašir al Zavavi, predavač u poslovnoj administraciji Univerziteta u Misrati. Separatisti su toliko opljačkali deo zemlje koji oni drže pod kontrolom da su sada spali na to da im humanitarnu pomoć šalje Hrvatska, koja i sama grca u ekonomskoj krizi. Situacija u područjima koje kontrolišu separatisti najbolje govori o tome šta Libijci mogu očekivati sa Mustafom Abduldželilom i njegovom kriminalnom bandom.
UN: U Libiji nestašice
Deo Libije koji se nalazi pod kontrolom vlade Moamera Gadafija pogođen je nestašicama goriva, hrane i novca, saopštila je misija UN u Libiji.
U saopštenju, objavljenom kasno sinoć, misija UN navodi da je tokom sedam dana ustanovila da se vlada u Tripoliju suočava sa problemima nestašice goriva, rastom cena hrane, manjkom novca i narušenim zdravstvenim sistemom.
"Iako je misija uočila aspekte normalnosti u Tripoliju, njeni članovi su identifikovali ranjiva mesta gde je ljudima neophodna neodložna humanitarna pomoć", istakao je u dokumentu koordinator misije za humanitarna pitanja Lorens Hart. UN su uvele sankcije protiv Gadafijevog režima čime je otežan uvoz nafte i drugih proizvoda, a najmanje 30 zemalja je priznalo pobunjenike za legitimne predstavnike Libije, podsetila je agencija AP.
Нема коментара:
Постави коментар