LIBIJA: MONSINJOR MARTINELI - NE MOGU RAZUMETI ZAŠTO PROSIPAJU TOLIKU SILU NA OVU ZEMLJU

     Britanski pilot poginuo u Italiji

     Britanija je priznala prvi smrtni slučaj u misiji napada na Libiju. Ministarstvo odbrane saopštilo je da je pilot Royal Air Force-a poginuo u Italiji u saobraćajnoj nesreći. U saopštenju se navodi da je pilot sleteo sa ceste i da je slučaj pod istragom.


     Gadafi: Nema pregovora


     Libijski lider Moamer el Gadafi odbacio mogućnost pregovora sa protivnicima u sukobu koji već pet meseci potresa tu severnoafričku državu.


     U govoru koji je emitovan pred hiljadama njegovih pristalica u gradu Sirtu, on je poručio da je borba završena i to u njegovu korist. "Ne mogu nas pobediti. Biće poraženi i otići će kućama praznih šaka", kazao je libijski lider i dodao da se niko "ne može suočiti sa milionskom vojskom".


     "Prvi put se suočavate sa naoružanim ljudima", rekao je Gadafi, misleći na NATO snage, koje od kraja marta sprovode vazdušnu intervenciju u skladu sa mandatom Ujedinjenih nacija. 


     Gadafi je ponovo rekao da neće započinjati pregovore sa pobunjenicima, koji pod kontrolom drže istok zemlje. "Neću razgovarati sa njima. Neće biti pregovora između mene i njih", poručio je libijski lider. 


      U drugom govoru, koji je emitovala državna televizija, Gadafi se obratio "sastanku plemena iz Misrate" i pozvao na "marš na grad" koji bi ga oslobodio od pobunjenika.


     Gadafi se obratio stanovnicima Misurate i Sirta


     Slabe šanse da bi se rat u Libiji, nekako, mogao završiti dogovorom libijskih vlasti i separatista raspršile su se u pustinjskom pesku kada je libijski lider juče, hiljadama pristalica u gradu Sirti, objavio da sa izdajnicima neće pregovarati.


     "Neću razgovarati sa njima. Neće biti pregovora između mene i njih sve do sudnjeg dana", rekao je Gadafi hiljadama okupljenih Libijaca u Sirti, svega dan nakon što su francuski i američki diplomati nagovestili da bi međunarodna zajednica mogla pristati na mir ukoliko Gadafi ostane u Libiji, ali napusti vlast. Istovremeno, libijska televizija prikazala je snimke Gadafijevog sastanka sa predstavnicima Misurate, kojima je rekao da se vrate u svoj grad i proteraju pobunjenike. "Ova farsa mora da prestane... Stidite se vi stanovnici Misurate. Kako možete ovo da prihvatite?", rekao je Gadafi. Gadafijev nastup usledio je posle serije uspeha libijske vojske, koja je uspela odbiti sve napade separatista kod Brege i naterala separatiste na povlačenje kod Zlitana, čime su umrle i nade separatista ali i NATO agresora da bi do meseca ramazana mogli ući u Tripoli.


     Biskup Martineli: Zgrožava me ravnodušnost NATO-a na predloženo ramazansko primirje u Libiji

     Predstavnik Vatikana u libijskom glavnom gradu Tripoliju, velečasni monsinjor Giovanni Martinelli, izrazio je svoju zabrinutost ravnodušnošću NATO-a i separatističkog vodstva prema predloženom primirju tokom svetog meseca ramazana.


      Monsinjor Martinelli je izjavio za vatikansku novinsku agenciju Fida da bombe koje svakodnevno, nesmanjenim intenzitetom padaju na Tripoli najavljuju da neće biti ništa od primirja predloženog za sveti muslimanski mesec posta - ramazan, koji počinje početkom narednog meseca. "Ono što me zaista iznenađuje jeste ravnodušnost NATO-a i Evrope prema predloženom ramazanskom primirju" - rekao je Martinelli. On je dodao da je ramazan sveti mesec za sve Libijce, i one koji su za i one koji su protiv Gadafija te da njihove osećaje treba poštovati. "Prošle sedmice je NATO izveo žestok bombaški napad na Tajouru gde je bačeno više od trideset avionskih bombi. Ne mogu razumeti zašto prosipaju toliku silu na ovu zemlju" - rekao je biskup.


     Katar krši rezolucije Saveta bezbednosti: U Benghazi stigao brod oružja i municije

     Švajcarska televizija javila je da separatisti, koji se u Libiji bore protiv zvanične vlasti na čelu sa Liderom Moamerom Gadafijem, koriste švajcarske puške tipa M80. U emisiji koju je emitovala navodi se da su švajcarske puške izvezene u Katar preko firme Ruag. Zvaničnici spomenute firme naveli su da su puške prodate Kataru još 2009. godine, preko zvaničnih organa ministarstva trgovine. Prilikom preuzimanja robe Katar se obavezao da oružje neće preprodavati niti predati trećoj strani. Švajcarske vlasti su izjavile da istražuju ceo slučaj i da će nakon toga preduzeti sve potrebne mere. Do kraja istražnog procesa Kataru neće biti prodavano oružje. Pre nekoliko dana u luku Bengazi uplovio je katarski brod na kojem je bilo 150 automobila Hummer i veliki broj oružja i municije. Od početka libijske krize Katar na ovakav i slične načine krši rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i, na žalost, zbog toga ne trpi međunarodne sankcije. Katar takođe snosi najveću odgovornost za ubijene libijske civile, jer svaku raketu koja se ispali na Libiju plaća katarski režim. A jedna raketa u proseku košta oko dva miliona dolara. 


     Kina podržava afrički plan za rešenje libijske krize

     Kineska novinska agencija (Xinhua) prenosi da je Predsednik Kine Hu Jintao svom južnoafričkom kolegi Jakovu Zumi izrazio punu podršku svoje zemlje afričkom planu za rešenje libijske krize. On je predložio da Turska i Afrička unija naprave dogovor o hitnom prekidu vatre u Libiji, što je preduslov da se uspostavi mir i da se uspostavi demokratska vlast u zemlji. Kina prošle sedmice nije želela da učestvuje na sastanku zemalja tzv. Kontakt grupe za Libiju, izjavivši da put koji koristi ta grupa zemalja mora da se istraži. Kineski predsednik izjavio je da ceni napore Južne Afrike i Afričke unije za rešavanje libijske krize i da je Kina spremna da podrži napore Afričke unije za uspostavljanje mira u Libiji.


     Najamnje 16 separatista poginulo i 126 povređeno


     Najmanje 16 libijskih separatista je poginulo i 126 je povređeno u posljednjih 48 sati u sukobima sa libijskim oružanim snagama. To su vesti koje su potvrdili izvori separatista. Libijske vlasti kažu da je broj likvidiranih separatista mnogo veći. "Ukupno 16 naših boraca je ubijeno a 126 je povređeno u sukobima sa Gadafijevim snagama u mestu Zliten", navodi se u saopštenju separatista i dodaje da se žestoke borbe vode u tom gradu koji se nalazi oko 150 kilometara istočno od Tripolija. NATO je pojačao vazdušne napade poslednjih dana u toj zoni, pružajući tako podršku jednoj strani u građanskom ratu. Prema dnevnim izveštajima o toj vojnoj operaciji, Alijansa navodi da je u sredu pogodila 13 ciljeva u Zlitenu, a u četvrtak 11, i to pretežno vojna vozila i skladišta. Sukobi se nastavljaju u Misrati, kao i u predgrađu Zlitena.


     NATO bombardovao najveću fabriku za proizvodnju betonskih cevi u svetu

     Abdulhakim Ašuvejhidi, generalni direktor najveće svetske fabrike za proizvodnju betonskih cevi, koja se nalazi u libijskom gradu Brega, potvrdio je sinoć da je NATO bombardovao ovu fabriku. U granatiranju je ubijeno šest radnika fabrike i nekoliko drugih je ranjeno. Pričinjena je velika materijalna šteta na infrastrukturalnim objektima. Po rečima direktora fabrike, ovo bombardovanje je načinilo ogromne štete libijskoj privredi jer treba znati da se iz ove fabrike cevima snadbeva najveći libijski projekat - Reka života.


     Indija poziva na hitan prekid vatre u Libiji

     Ministar spoljnih poslova Indije E.Ahmad razgovarao je sa libijskim ministrom spoljnih poslova Abdel Al Obeidijem o trenutnoj situaciji u Libiji i mogućim rešenjima krize. Ahmed je ponovio stav Indije koja poziva "na neposredni prestanak svih ratnih dejstava u Libiji i pronalaženje rešenja krize kroz dijalog, uzimajući u obzor legitimne težnje naroda Libije." On je takođe dodao da Indija podržava jedinstvo i teritorijalni integritet Libije. Ministar Ahmad podržao je i napore Afričke unije za mirno rešavanje krize.


     Libijski ambasador pod pritiscima


     Libijski ambasador Saadun Suayeh pod velikim je pritiscima vlasti Malte i članica EU da podnese ostavku ili da pređe na stranu separatista.


     Nacionalni zastupnik Simon Busutti izjavio je prošlog meseca da ne može shvatiti zašto dr. Suayeh ne osudi Gadafija i ne pređe na stranu separatista "Nekoliko njegovih kolega su to već učinili, šta on čeka", napisao je on u nedeljniku Times. Međutim, zelena zastava još uvek se vijori na ambasadi Libije u Malti, a ambasador odbacuje sve pozive za njegovom ostavkom. Pritisak na ambasadora pojačao se kako je Malta priznala tzv "Prelazno veće." 


     Dr. Suayeh izjavio je da on služi svim Libijcima, da ambasada treba da bude iznad političkih interesa i da on predstavlja državu, a ne režim. 


     "Ideja da ambasador predstavlja režim, a ne državu ili narod je i pogrešna i štetna. Režimi su prolazni, ali su države trajne", rekao je na pitanje hoće li podneti ostavku na dužnost kao predstavnik Gadafija. "Takav stav međutim, ne oslobađa ambasadu nekih moralnih obaveza ili potreba da se izjasni u određenom momentu", izjavio je on. On je takođe dodao da lider Gadafi ne treba da napusti Libiju jer je njegovo prisustvo garant jedinstvu zemlje.


     Siniša Ljepojević: Kako je Zapad slomio Gadafija i izgubio u Libiji (1. deo)


     Neočekivana i, po svemu sudeći, na brzinu iznuđena odluka Amerike i još "tridesetak zapadnih i arapskih zemalja" da kao "legitimnu vlast u Libiji priznaju pobunjeničku ekipu, Tranzicioni nacionalni savet je pre svega znak očaja i panike Zapada.


     Poseban problem je do sada retko viđena zloupotreba rezolucije Saveta bezbednosti. NATO je odavno izašao iz okvira tog dokumenta i postao je deo građanskog rata u Libiji. To stvara velike probleme unutar Severnoatlantske alijanse i moglo bi se čak desiti da se NATO zbog Libije potpuno pocepa, tačnije slomi kao alijansa. I što je najvažnije NATO je pokazao svoje limite. Ni posle četiri meseca intenzivnog bombardovanja Gadafi nije poražen, mada je slomljen. Najmoćnija svetska vojna alijansa nije u stanju da porazi relativno slabog i neorganizovanog Gadafija. Pored toga što su neke članice Alijanse ostale bez bombi, NATO je ostao i bez ciljeva. Šta još gađati? Potpuni ćorsokak. U Istanbulu je spomenuto i gađanje medijskih telekomunikacija koje koristi Gadafi, uništavanje televizije i radijskih trasa. Nekoliko NATO zemalja je već u Libiju poslalo svoje specijalne snage da pomažu pobunjenicima. Procenjuje se da ima oko nekoliko hiljada pre svega britanskih, francuskih, italijanskih ali i američkih vojnika specijalnih snaga. Ima, međutim, i plaćenika koje plaćaju poreski obveznici tih zemalja. To su mahom bivši vojnici pripadnici specijalnih jedinica. Sve je to kršenje rezolucije Saveta bezbednosti. Rezoluciju masovno krše i druge države, američki klijenti, pa su tako Kuvajt i Katar pobunjenicima već poslali oko 100 miliona dolara pomoći. Pomoć su odavno obećali i Francuska i Italija, i to libijskim parama u njihovim bankama. Jedino Amerika nije obećala finansijsku pomoć niti ima nameru. 


     U takvom zapadnom haosu i libijskom ćorsokaku primetne su i prve pukotine među zapadnim saveznicima. Francuzi, koji su uz Britaniju bili lideri NATO intervencije, sada pokazuju znake odustajanja. Francuski ministar odbrane je izjavio da vojna akcija nije rešenje i da ne donosi nikakav rezultat i zato je najbolje da se pregovara. Francuzi su nagovestili da Gadafi može da ostane u Libiji, ali da ne bude vlast. I Italija je nagovestila povlačenje iz akcije u Libiji i čak mogućnost da otkaže gostoprimstvo u svojim bazama odakle poleću avioni u bombaške pohode. Italijanski premijer Silvio Berluskoni je izjavio da on u stvari nikada nije podržavao rat. Istovremeno, međutim, njegov ministar inostranih poslova Franko Fratini je u Istanbulu bio među "jastrebovima". Koja je onda politika Italije? 


     Šta dalje - osnovno je pitanje. Britanski vojni istoričar i veoma čitani publicista Maks Hejstings procenjuje da bi se sve moglo završiti "u suzama", velikim debaklom. U Libiji, u stvari, upozorava on, besni građanski rat koji se ne može zaustaviti bez masovne NATO kopnene invazije. Kopnena invazija je još uvek jedna od opcija, ali izuzetno malo verovatna jer jednostavno nema vojnika. Nema toliko vojnika. Na osnovu iskustva iz Drugog svetskog rata i nemačkog maršala Romela jasno je da u Libiji nema uspeha bez izuzetno velikih kopnenih snaga. NATO ovakav kakav je sada, pocepan i urušen, nema taj kapacitet. Mogao bi se čak desiti i još veći rascep. Amerikanci su od početka, bez obzira na izjave Hilari Klinton, u celu avanturu ušli nevoljno i predsednik Barak Obama nije bio entuzijasta. Prema najnovijim istraživanjima, manje od 25 odsto Amerikanaca podržava intervenciju u Libiji. Nije isključeno da se uskoro Amerikanci potpuno povuku iz te NATO akcije jer u Vašingtonu preovlađuje mišljenje da je Libija "evropski rat" i da Evropljani treba da se bave time. A Evropljani, tačnije Francuska i Velika Britanija, nemaju kapaciteta. Francuska se već na neki način povlači i jedino je ratoborna ostala Velika Britanija, mada je takva britanska pozicija potpuno nejasna. 


    Ruska uloga


     Preostaju, dakle, samo pregovori. Ali kakvi pregovori. Dosadašnji pokušaji su bili neuspešni jer nije bilo jasno ko koga predstavlja i sa čijim autoritetom dolazi, a istovremeno i sam Gadafi šalje razne emisare sa nejasnim ovlašćenjima. Pokušaj traženja nekog "novog Černomirdina" do sada nije uspeo. Amerikanci traže od Rusije da pomogne u pregovorima, ali i pozicija Moskve nije jasna i neizvesno je da li Rusija uopšte može da bilo šta uradi unutar onoga šta Zapada traži. Dodatnu konfuziju je unela i takozvana Kontakt grupa u Istanbulu kada je rekla da Zapad ili, kako se to kaže, međunarodnu zajednicu može da predstavlja samo izaslanik Ujedinjenih nacija jordanski diplomata Abdul-Ilahan Hatib. Pa šta se onda traži od Rusije? Verovatno je ipak da će se neki pregovori desiti i to brže nego što se pretpostavlja. Problem je, međutim, što ti pregovori ne mogu rešiti problem. Više nije toliko važan Gadafi. Libija je zahvaćena građanskim ratom, međuplemenskim sukobima i taj unutrašnji sukob će trajati i kada jednog dana ode Gadafi. To je osnovni problem. Pobunjenici koje podržava Zapad su neorganizovani i slabi i oni nemaju kapacitet da uvedu mir. Te nade su uzaludne. 


     Stvoren je takav haos da su se potpuno izgubili stvarni ciljevi, ako su ikada bili i jasno definisani, NATO intervencije u Libiji. Jedna prosperitetna zemlja sa najvišim standardom među arapskim država je uništena, pretvorena u ruine. I još se ne nazire kraj toj nesreći. I izgleda da, barem na Zapadu, za to nikoga uopšte nije briga. U medijima Libija kao da ne postoji i javnost živi kao da se u njihovo ime ne razara jedna zemlja i ubijaju njeni građani. To je neprijatno i tragično svedočanstvo savremenog Zapada.