BEOGRAD - Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata pokrenuće inicijativu da 7. jul, Dan ustanka u Srbiji ponovo bude državni praznik.
Predsednik SUBNOR-a Miodrag Zečević najavio je da će ta organizacija uskoro pokrenuti inicijativu da Dan ustanka u Drugom svetskom ratu ponovo bude državni praznik.
Zečević je rekao da je doprinos borbi protiv fašizma, pored učinka sportista, "jedini kredit koji savremena država Srbija ima u međunarodnim odnosima".
"Partizanski ustanak 1941. godine jedan je od nekoliko događaja u istoriji koji su opredelili budućnost Srbije i izgradili njen ugled u svetu, zbog čega je važno sačuvati sećanje na njega", izjavio je Zečević.
On je dodao da država treba da prizna "ono što je priznao antifašistički svet posle završetka rata, a to je doprinos Jugoslavije u pobedi protiv fašizma".
Prema njegovim rečima, Srbija je u prošlosti imala "nekoliko događaja koji su opredelili njenu istoriju, a tu, pored ustanaka koje su podigli Karađorđe i Miloš Obrenović, spada i partizanski ustanak 1941. godine".
"Oni su opredelili pravac, sadržaj, poziciju, ulogu i ugled Srbije u međunarodnim odnosima. Država, zbog sebe, ne može da isključi jedan od tih ključnih događaja, a to je partizanski ustanak 1941. godine", rekao je Zečević, i dodao da je zajednička nit tih događaja "borba protiv okupatora i domaćih kvinslinga", kao i borba za bolji život ljudi.
Zečević je ukazao na nelogičan odnos države prema tekovinama NOB-a, jer sa jedne strane ne priznaje Dan ustanka, a sa druge strane pomaže obeležavanje nekih od ključnih događaja iz Drugog svetskog rata, poput proboja Sremskog fronta ili bitke na Kadinjači.
Za SUBNOR je, naveo je on, neprihvatljiva i rehabilitacija "četničkog pokreta i ukupne kolaboracije".
Prema njegovom mišljenju, to za posledicu može da ima da na Srbiju u inostranstvu gledaju "kao na prostor gde se rehabilituje fašistička ideologija".
"Imajući u vidu da je uporište ovom sistemu četnički pokret, a ne mi, oni osporavaju naš rat. Oni su najpre 2004. godine doneli zakon kojim su izjednačili prava boraca NOB i četnika, a potom 2006. godine i zakon o rehabilitaciji, kojim rehabilituju celu izdaju", naveo je Zečević, dodajući da je ustanak 7. jula bio antifašistički, a ne revolucionarni.
U ratu su, kako je istakao, na jednoj strani bili partizani, a na drugoj "okupatori, nedićevci, četnici, ljotićevci".
Za Zečevića su neprihvatljive inicijative da se za praznik antifašističke borbe, umesto 7. jula i 13. maja, kada je ustanak podigao Draža Mihailović, uzme datum koji premošćuje između dve ideologije, poput datuma kada je zajedničkim snagama oslobođen Gornji Milanovac 28. septembra 1941. godine.
NARODNI HEROJI - JOSIP BROZ TITO I KOČA POPOVIĆ |
"Da nije bilo njih, mi bismo se tukli samo sa Nemcima. Da smo se borili samo protiv okupatora mi bismo sve vreme rata imali 90 odsto teritorije. Oni (četnici) su za nas bili najgori", dodao je Zečević.
Predsednik SUBNOR-a se osvrnuo i na rad državne komisije na pronalaženju posmrtnih ostataka Mihailovića na Adi Ciganliji, navodeći da se to pitanje zlupotrebljava.
"Ovo sa Adom je stvarno nekorektno. Ko imalo zna istoriju Ade, samo u 20. veku, zna da je tamo bilo stratište i zatvor još iz doba Kraljevine Jugoslavije, da su se tu vodile teške borbe za vreme oba svetska rata, tako da je ona potavanisana kostima", rekao je Zečević i dodao da ostaci Mihailovića zbog toga nikada neće biti nađeni.
TITO I KENEDI |
Ove godine navršava se 70 godina od sedmojulskog ustanka naroda Srbije, a Dan borca - 4. jul biće obeležen u Bojčinskoj šumi, u znak sećanja na sednicu Politbiroa, koja je održana u Beogradu, na kojoj je donesena odluka o podizanju oružanog ustanka.
Dan ustanka biće obeležen 7. jula u Beloj Crkvi, a obeležava akciju Rađevačke partizanske čete valjevskog partizanskog odreda, kada je Žikica Jovanović Španac na seoskom vašaru ubio dva žandarma.
Нема коментара:
Постави коментар