GOJKO MITIĆ - JUNAK CRVENIH VESTERNA

     BERLIN - U nekadašnjem istočnom bloku, u zemljama u kojima su na vlasti bile komunističke parije, snimani su vestern filmovi, a najveća zvezda je bio glumac Gojko Mitić, koji je glumio hrabre Indijance.

     Na filmskom festivalu u Roterdamu nedavno je održana retrospektiva filmova koji su snimani u SSSR-u, Demokratskoj Republici Nemačkoj i Čehoslovačkoj. Među ovim ostvarenjima, uprkos izrugivanju nekih filmskih krugova sa Zapada, ima i veoma ozbiljnih ostvarenja. Kako građanima u istočnim zemljama, osim ponekad, nisu prikazivani kaubojci iz Holivuda, to je prekopirano u sopstvenim filmovima o revoluciji ili Indijancima. Tako je nastao na Istoku veoma popularan, a na Zapadu gotovo nepoznat filmski podžanr, koji bi se mogao obuhvatiti pojmom "crveni vestern". Taj "crveni vestern" sada je bio počastvovan i retrospektivom na filmskom festivalu u Roterdamu.

     U bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici svakome su bili poznati vestern filmovi sa Gojkom Mitićem. Nakon što je sredinom šezdesetih godina gotovo cela decenija zahtevnih, umetničkih filmova filmske kuće DEFA zabranjena i završila u bunkeru, sasvim zvanično počelo je snimanje serije "prosvetiteljskih vestern filmova".

     Kako su se u to vreme u Jugoslaviji snimali mnogi strani filmovi, među dobro građenim studentima sporta često su se tražili statisti, dubleri i kaskaderi. Tako je Gojko Mitić, posle kratkih gostovanja u britanskim i italijanskim produkcijama, 1963. "stigao" i u film rađen po knjizi Karla Maja, autora "Vinetua".

     Dve godine kasnije, istočnonemački filmski studio DEFA uzeo je Gojka Mitića za glavnu ulogu u filmu "Sinovi velike medvedice". Uslediće još deset indijanskih filmova, Vinetu i Karl Maj postaju neodvojivi od Gojka Mitića. Za samo nekoliko godina postao je zvezda istočnonemačke publike, ali i gledalaca u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rusiji, pa i u Zapadnoj Evropi, uprkos činjenici da su se tamo snimali konkurentski indijanski filmovi sa Pjerom Brisom u glavnoj ulozi.


     Poglavica srca


     Filmovi kao što su "Old Šeterhend", "Beli vukovi", "Tragovi sokola" ili "Apači" i sada se uveliko prodaju u video i DVD-izdanju. Mediji Mitića i dan-danas nazivaju "poglavicom srca" gledalaca u (Istočnoj) Nemačkoj. Skoro se rastao od poglavica koje je uvek glumio na nemačkom, bez dublera i kaskadera, odigravši i poslednju predstavu na Festivalu Karl Maj u Bad Segebergu, na čijoj je sceni stajao punih 15 godina. No, ostao je i dalje angažovan na nemačkoj televiziji i pozorištu. Snimio je preko 60 filmova.

     Premijera prvog filma u nizu - "Sinovi velike medvedice" bila je 1966. godine. Glavni junak bio je mladi indijanski poglavica koji brani pleme od beskrupuloznih belih osvajača i vodi pravedan oslobodilački rat.

     Ideološki obojeni filmovi o Indijancima "made in DDR" kretali su se na neispitanom terenu. Autorima je uspelo da realno prikažu indijansku svakodnevicu. Novinu su predstavljali poruka da su beli osvajači počinili genocid nad prastanovnicima Amerike i preokretanje klasične slike o neprijatelju iz vestern filmova. Samo u Nemačkoj Demokratskoj Republici devet miliona ljudi gledalo je prvi domaći film o Indijancima.

     Do 1983. godine snimljeno je još nekoliko istočnonemačkih vesterna. U celom istočnom bloku Gojko Mitić, koji je u njima igrao Indijance, postao je velika zvezda. I u ranim danima kinemotografije u istočnoj Evropi i Rusiji snimani su vestern filmovi. U vreme nemog filma jedan od pionira - Lev Kulešov snimio je prvi sovjetski vestern pod nazivom "Avanture mistera Vesta u zemlji boljševika". Na nišanu filma bili su američki kapitalisti i film se danas smatra jednim od klasičnih dela kinematografije.

     Manje su poznati sovjetski revolucionarni filmovi - kao, na primer, "Tajanstveni osvetnik" Edmonda Keosajana iz 1967. godine. U filmu se četvorica domišljatih mladića uspešno obračunavaju sa belogardejskim najamnicima. Na kraju filma jašu u susret tamno-crvenom suncu na zalasku. Film se znalački poigrava sa mitovima vesterna i sniman je po narudžbi komunističke partije. Trebalo je da bude protivteža ogromnom uspehu holivudskog filma "Sedmorica veličanstvenih", koji je sa višegodišnjim zakašnjenjem oduševio sovjetsku filmsku publiku i da mu suprotstavi socijalističke heroje.

     I ruski oskarovac Nikita Mihalkov filmsku karijeru počeo je neobičnim "crvenim vesternom". Njegov debitantski film "Kod kuće, kod stranaca, stranac u gostima" govori o pograničnom gradu u dvadesetim godinama prošlog veka za vreme građanskog rata i izražajno i sadržinski je vredan pažnje. Sam Mihalkov igra harizmatičnog belog bandita koji biva ubijen u klasičnom obračunu na kraju filma.

     Veoma zanimljiv je i poljski film "12 časova - podne", varijanta "Zakona pesnice" Ježija Hofmana i Edvarda Skorcevskog iz 1964. godine. Radnja crno-belog filma odigrava se u malom mestu koje su napustili Nemci i u koje se 1945. uvodi novi poljski poredak. Tu je i Andžej Kenig koji je bio u koncentracionom logoru i koji među novim vlastodršcima otkriva profitere i ubice i sam se bori protiv svih. Film je pravo otkriće.

     Posle prve retrospektive na roterdamskom filmskom festivalu "crveni vesterni" biće prikazani i na drugim evropskim festivalima. Linc, Bratislava i Getenborg samo su neke od sledećih stanica na njihovoj "vestern turneji" kroz Evropu.



     "Crveni brat" sa istoka



     Gojko Mitić, legenda nemačke kinematografije koji se proslavio ulogama indijanskih poglavica, nedavno je u Berlinu napunio svoj 70. rođendan. Na istoku Europe on je bio i ostao "jedini poglavica".

     Gojko Mitić kao student fizičke kulture u Beogradu, i ne sluteći da će kaskaderski posao koji je trebao da dopuni studenski džeparac biti uvod u jednu blistavu glumačku karijeru, 60tih godina statira u filmskim kooprodukcijama koje se snimaju po Srbiji. Ekranizacijom romana "Sinovi Velike Medvedice" nemačke književnice Liselotte Welskopf Heinrich usledio je uspon Gojka Mitića ka glumačkim zvezdama nemačkog filma.


     Indijanci i kauboji sa obe strane Gvozdene zavese


     Gojko Mitić je bio najveća zvezda tadašnje Istočne Nemačke. Njegov prvi film ''Sinovi Velike Medvedice'' 1966. godine je samo u Istočnoj Nemačkoj pogledalo 11 milijuna ljudi. Bio je to kako danas kaže Mitić, puni uspeh: "Kada sam se vratio sa premijere, još nisam ni kofere raspakovao, a mene već zove producent i kaže: 'Nemoj prihvatati ništa više, mi snimamo sledeći film!'" 

     Indijanski filmovi koje je Gojko Mitić snimao u Čehoslovačkoj, Bugarskoj i na Kavkazu pod okriljem producenata Istočne Nemačke trebali su konkurisati filmovima koje su producentske kuće Zapadne Nemacke snimale po romanima Karla Maja. Za vreme hladnog rata, Mitićeva je uloga bila da pokaže drugačiju sliku istorije američko-indijanskog sukoba od one koja se prikazivala na Zapadu. No u najranijem detinjstvu milija mu je bila "Vinčesterka" od luka i strele: "Ja sam kao klinac gledao filmove u Jugoslaviji koje su nam u paketima davali Amerikanci kako bi gledali Džona Vejna. Kada smo se igrali, ja nikada nisam voleo biti Indijanac, jer Indijanci su zli. Hteo sam da budem belac, dobar kauboj. Međutim, u toku snimanja primetim da je to drugačije. Pobednik piše istoriju!"


     Prelaz na Zapad

     Mitić je u DDR-u snimio 12 filmova u kojima je glumio različite indijanske istorijske osobe. Padom Berlinskog zida i ujedinjenjem dve nemačke države, potpisao je ugovor sa zapadnom produkcijskom kućom u Bad Segebergu, gde je dobio ulogu Vinetua, indijanskog poglavice iz romana Karla Maja. Iako mu je ova uloga donelu još veću slavu, rado se priseća starijih vremena. "Čovek može nešto hteti ili ne, no činjenica je da su došla druga vremena i čovek mora gledati prema napred. Mene su nosili kao malo vode na dlanu. Sećam se jedne premijere filma u Magdeburgu. Na ulazu u grad postavili su transparent: 'Mi pozdravljamo našeg Gojka'. Ja sam bio njihov Gojko. Kada sam išao dole, svako me pitao: 'Kako ti možeš živeti i raditi tamo na Istoku?' A ja im kažem: 'Ljudi, da vi doživite ono što ja tamo doživljavam, ne bi mi postavljali takva glupa pitanja'. Mene su oni tako dobro prihvatili da se ja nikada do danas nisam osećao da sam tu stranac", priseća se Mitić istočnonemačkih dana.




     Indijanska legenda


     Gojko Mitić je svoju najznačajniju životnu ulogu - Vinetua odigrao više od hiljadu puta. Mitićevu glumačku biografiju upotpunilo je 30 igranih filmova, 25 televizijskih filmova i serija, značajne pozorišne i filmske uloge poput Spartaka, Rinalda (serija snimana u Jugoslaviji), Robina Huda, Grka Zorbe. Međutim, sve te uloge koje su mu donele veliku slavu nisu mu oduzele jednu od glavnih osobina koje ocrtavaju Mitićev karakter, a to je njegova skromnost. 

     "Sećam se kada sam u Bad Segebergu počeo igrati Vinetua, to je bilo odmah posle ujedinjenja. Ja sam došao kao neko ko je snimao slične filmove na Istoku, pa su me angažovali. Sećam se prve godine kada mi je njihov menadžer rekao: 'Ti ne možeš sa svakim pričati, ti si nešto veliko!' Godinu dana kasnije kada je on video da se nisam promenio, da sam ostao takav kakav sam, rekao mi je: 'Znaš šta, stvarno je dobro što si ti takav, budi takav!'''

     U Srbiji me znaju isto, ali ne toliko kao u Nemačkoj. Ali i ja moram priznati, ja sam to i izbegavao. Ja odem, posetim brata i produžim za Grčku na odmor. Vratim se, samo prošišam kroz Beograd i to je sve. Nije mi bilo važno da se toliko piše o meni: Zašto i bi?"


     Jednom Vinetu, uvek Vinetu

     Gojko Mitić je i dalje aktivan. Planova još ima, ali o njima ne voli da govori unapred dok snimanje ne bude privedeno kraju. Letos je proslavio 70. rođendan, ali jubilarnog slavlja nije bilo! "Za mene to nije bilo važno! Ne znam zašto ljudi toliko slave rođendane. Sve praznike koje ja moram slaviti, ne volim. Navaljivali su na mene, tražili me... ja sam otišao, nisam bio tu i proveo te dane drugačije!", zaključuje "Winnetou sa Istoka".
(Selma Filipović)


     Vesterni Gojka Mitića:


[21] Karl-May-Spiele: Winnetou III (2006) (TV)
[20] Karl-May-Spiele: Winnetou und das Geheimnis der Felsenburg (2005) (TV)
[19] Karl-May-Spiele: Unter Geiern - Der Sohn des Bärenjägers (2004) (TV)
[18] Karl-May-Spiele: Old Surehand (2003) (TV)
[17] Scout, Der [aka Scout, The] (1983) [SKAUT] 
[16] Severino (1978) [U KLANCU KONDORA]
[15] Blutsbrüder [aka Blood Brothers] (1975) [BRAĆA PO KRVI] 
[14] Ulzana (1974) [VOĐA APAŠA]
[13] Apachen (1973) [APAŠI]
[12] Tecumseh (1972) [VELIKI POGLAVICA] [INDIJANSKI POGLAVICA TEKAMSA]
[11] Osceola (1971) [OSCEOLA]
[10] Tödlicher Irrtum [aka Fatal Error] (1970) [BLAGO INDIJANSKOG REZERVATA] 
[9] Weisse Wölfe [aka White Wolves] (1969) [BELI VUKOVI] 
[8] Spur des Falken [aka Trail of the Falcon] (1968) [TRAGOM SOKOLA] 
[7] Chingachgook, die grosse Schlange [aka Chingachgook: The Great Snake] (1967) [VELIKA ZMIJA] 
[6] Söhne der großen Bärin, Die [aka Sons of Great Bear, The] (1966) [SINOVI VELIKE MEDVEDICE] 
[5] Winnetou - 3. Teil [aka Desperado Trail, The] (1965) [VINETU 3: NA TRAGU RAZBOJNIKA] 
[4] Unter Geiern [aka Among Vultures] (1964) [MEĐU JASTREBOVIMA] 
[3] Winnetou - 2. Teil [aka Winnetou: Last of the Renegades] (1964) [VINETU 2: POSLEDNJI ODMETNICI] 
[2] Old Shatterhand [aka Shatterhand] (1964) [OLD ŠETERHEND] 
[1] Winnetou - 1. Teil [aka Apache Gold] (1963) [VINETU 1: ZLATO APAČA]