U nastojanju da se sirijska kriza pokuša rešiti mirnim putem, pogotovo nakon sprovođenja referenduma u kome je većina stanovnika glasala za reforme koje upravo sprovodi Bašar al-Asad, intervenisao je jedan od najiskusnijih UN-ovih diplomata, Kofi Anan.
Kofi Anan upozorio je protiv bilo kakve vojne operacije u Siriji rekavši da bi takav potez imao velike posledice za celu regiju. Ali, čim je Anan spomenuo "mirno" rešenje, opozicija je žestoko odbila bilo kakav dalji razgovor - poručili su Ananu da "živi na Marsu" i da nipošto neće odustati od svoje aktualne strategije, prenosi britanski list The Telegraph. Jedan od vodećih ljudi pobune, Mohamad Said, poručio je Kofi Ananu: "Nikakvo političko rešenje ne dolazi u obzir ako uz to ne dolazi i vojni angažman protiv Damaska. Kofi Anan očigledno živi na Marsu".
Ipak, takav stav nimalo ne iznenađuje - pogotovo ako u obzir uzmemo stotine zarobljenih stranih agenata, obaveštajaca, vojnika i plaćenika u gradu Homs, koji se sigurno nisu nalazili na terenu u sklopu "mirovne" misije. U današnjem razgovoru za RT, kolumnist i autor Pepe Eskobar rekao je da je broj zarobljenih stranih operativaca u gradu Homs između 600 i 700. Spominju se operativci (vojska, obaveštajne službe) iz Turske, Saudijske Arabije, Francuske, Britanije, Katara, čak i izraelski Mosad.
Imajući u vidu koje grupe čine "opoziciju" unutar Sirije, jasno je da će iste zdušno odbiti svaki pokušaj mirnog rešenja i/ili političkog dijaloga. Da, slučajno, do dijaloga ne dođe, angažovao se SAD - američki ministar odbrane Leon Paneta najavio je slanje naoružanja opoziciji, čak i moguću direktnu američku vojnu intervenciju.
Ratnim plaćenicima i teoristima mir i dijalog su zadnje stvari na pameti
Propast mirovne misije Kofi Anana samo je još jedan u nizu dokaza da kriza u Siriji nema apsolutno nikakve veze sa propagandnim manipulacijama koje se serviraju već godinu dana. "Autentična" opozicija u Siriji, koja je itekako postojala - stvorena kao reperkusija fenomena kojeg danas nazivamo "Arapsko proleće" - vešto je iskorištena za pokušaj destabilizacije cele zemlje od strane zapadnih sila i njihovih partnera na prostoru Bliskog istoka.
Uzmimo na trenutak Egipat kao ogledni primer - jer uz "pomoć" Egipta možemo daleko bolje shvatiti aktuelna zbivanja u Siriji - čak i u vreme najžešće anti-Mubarak mobilizacije, pa i onda kada su ljudi ginuli na ulicama, sve je ipak imalo okvirne elemente narodnog bunta, protesta, ustanka. To u Siriji uopšte nije slučaj, bar ne poslednjih 6,7 meseci. Zemljom haraju paramilitarne grupe, mahom strani plaćenici, kojima ne pada na pamet da se eventualno upuštaju u nekakve dijaloge ili druge oblike mirovnih pregovora.
Podsetimo, pre nekoliko meseci Arapska Liga organizovala je veliku posmatračku misiju čiji je cilj bio da sakupi informacije sa terena i da pravu sliku sirijskog konflikta. Rezultati posmatračke misije bili su dovoljni argument da se odmah sedne za sto i krene sa pregovorima, ali čim je misija poslala svoj prvi izveštaj u kome se, između ostalog, žestoko kritikuju pojedini zapadni mediji zbog "pogrešnog izveštavanja o situaciji u Siriji", ceo projekat je opozvan, a vođu misije su prozvali ratnim zločincem.
Značaj inicijative Kofi Anana i ćutanje UN-a na kršenje međunarodnih prava
Sve u svemu, inicijativa Kofi Anana bitan je "dokument vremena" u shvatanju sirijske krize, to je još jedan ključni dokaz koji pokazuje da se zemlja nalazi pod okupacijom i terorom militantnih grupa čiji je jedini cilj silom osvojiti vlast prema diktatima onih koji ih snabdevaju oružjem i finansijama.
Mnoge države imaju problema sa ekstremističkim grupama, u današnjem politički nestabilnom svetu to je česta pojava na svim kontinentima. Kontroverzna činjenica nije postojanje terorizma unutar Sirije i podatak da se legitimna vlast bori protiv istih, sporna činjenica je da imamo države koje otvoreno krše niz međunarodnih zakona, pred očima celog razumnog sveta - teroriste se naziva "civilima-aktivistima" i bez imalo skrivanja dostavlja im se oružje.
UN, koji bi trebao upozoravati na svako kršenje međunarodnih prava, doslovno je bez reči kada ta prava krše najveće sile, u prvom redu SAD. Svojim ćutanjem UN i njegov glavni sekretar Ban Ki Mun, produbljuju aktuelni sirijsku krizu - ali, postavlja se pitanje, ako je UN vrhovni organ međunarodne zajednice, ko će taj isti UN držati odgovornim zbog inercije koju danas manifestuje?
(The Telegraph | Press TV | RT)
Нема коментара:
Постави коментар