Minutom ćutanja u Japanu je obeležena prva godišnjica zemljotresa i cunamija koji su izazvali najtežu nuklearnu katastrofu od Černobila. Više od 19.000 ljudi je poginulo. Život sa radijacijom deo je svakodnevice mnogih 11. marta 2011. zemljotres jačine 9 stepeni po Rihteru pogodio je Japan. Potom je usledio cunami sa talasima i do 40 metara visine. Posledica toga bila je najgora nuklerana katastrofa posle Černobila. Posebno su bile pogođene prefekture Mijagi i Fukušima. Više od 20.000 ljudi je izgubilo život ili se još uvek vodi kao nestalo. Pola miliona ljudi je ostalo bez krova nad glavom. Radioaktivnost je još uvek deo svakodnevice mnogih ljudi.
Majka dvoje dece nametnula je iz predostrožnosti sopstvena pravila. Tako su potrošači sve oprezniji kada je reč o kupovini mesa ili pirinča, iako poslednjih meseci nije zabeležen nijedan slučaj radioaktivnog mesa.
Krivac za Fukušimu - cunami ili ljudski faktor? O razmerama radioaktivnosti se ćuti? Nema napretka u Japanu
Japanske vlasti su čak proširile merenja, a veliki supermarketi kontrolišu robu, kaže Akiko Jošida iz nevladine organizacije Prijatelji zemlje. "Kod nekih supermarketa su objavljeni rezulati merenja. To je veoma važno. Tako ljudi mogu sami da izaberu." U Fukušimi, ali i Tokiju ima specijalnih prodavnica u kojima možete doneti jela ili povrće koje sami uzgajate i testirati ih na radioaktivnost. Granične vrednosti su krajem prošle godine postale još strožije i ispod su vrednosti u EU. Ali zato je ostala ista granična vrednost za evakuaciju od 20 milisiverta godišnje. Zato ekološka udruženja u Japanu zahtevaju barem privremenu evakuaciju dece.
Namirnice u Fukušimi
Neki ljudi su se doselili u Fukušimu, jer su morali da napuste rodni grad zbog visokog zračenja. Hiromi Sato napustio je grad Litate. "Stanovnici Fukušime, ali i mi koji smo ovde premešteni, kupuju proizvode iz regiona. U radnjama delimično ima podataka o radioaktivnosti namirnica. Mi se informišemo i prihvatamo situciju opušteno".
(Peter Kujat i Boris Rabrenović)
Нема коментара:
Постави коментар