ZAOKRET U NEMAČKOJ ENERGETSKOJ POLITICI

     Katastrofa u Fukušimi označila je zaokret u atomskoj politici. Osam starih nuklearnih elektrana odmah su zatvorene i postignut je dogovor o prestanku korišćenja nuklearne energije. Hoće li Nemačka u tome uspeti?

     Ubrzo nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, konzervativna vlada savezne kancelarke Angele Merkel promenila je svoj odnos prema koriščenju nuklearne energije. Kancelarka je izjavila da je nuklearna katastrofa pokazala da i tehnološki visoko razvijena zemlja kao što je Japan nije u stanju da kontroliše rizike korišćenja nuklearne energije. Nekadašnja zagovornica nuklearne energije zato je, uz podršku velikog dela opozicije, proglasila zaokret u nemačkoj energetskoj politici.

     Samo nekoliko dana posle katastrofe vlada je naložila gašenje osam najstarijih reaktora. U junu 2011. godine poslanici najvećih nemačkih stranaka u Bundestagu glasali su za trajno zatvaranje osam najstarijih elektrana. Uz to je još postignut sporazum i o zatvaranju svih nuklearnih elektrana do 2022. godine.


     Kontroverzno napuštanje nukleane energije


     Za jedne je Nemačka simbol novog energetskog doba, drugi su skeptični. Postoje sumnje da će zemlja sa tako razvijenom industrijom biti u stanju da sprovede novu politiku. Naime, Nemačka je do 2010. godine više od petine struje dobijale iz nuklearki.


     Četiri najveća nemačka energetska koncerna upozoravala su da će Nemačka biti primorana da uvozi struju iz inostranstva. Energetske kompanije iz susednih zemalja već su se radovale dobrom biznisu i užurbano se pripremala za izvoz struje. Ali samo godinu dana kasnije mnogi su začuđeni što Nemačka i pored odluke o napuštanju nuklearne energije nastavlja da izvozi struju.


     Vetar i sunce sve popularniji

     Nuklearna katastrofa i zaokret politike konzervativne vlade bili su važan politički signal za Nemačku. Preduslovi za okretanje leđa nuklearkama bili su dobri, jer je već deset godina ranije crveno-zelena vlada pokrenula tu inicijativu: od tada se pitanjem vetrenjača, postrojenja na biogas i pre svega solarnih bave mnogi stručnjaci i sakupljena su velika iskustva. Uspostavljen je i zakonski okvir za intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora energije.



     Već krajem 2011. godine 21 odsto struje u Nemačkoj dobijen je od obnovljivih izvora energije, oko četiri odsto više nego godinu dana ranije. Najveći deo ekološke struje u Nemačkoj dobija se od snage vetra (oko osam odsto) i od elektrana koje rade na biogas (šest odsto). Sve se više koriste i solarni sistemi. Sa oko četiri procenta, oni u međuvremenu proizvedu više struje od hidroelektrana. Zatvaranjem osam najstarijih reaktora proizvodnja struje u nuklearnim elektrana je smanjena sa 22 na 15 procenata.


     Gubici velikih energetskih koncerna


     Glavni nosioci nove nemačke energetske politike su prvenstveno građani, poljoprivrednici i komunalne službe, koji mnogo ulažu u solarne sisteme, vetrenjače i postrojenja na biogas. Četiri najveća nemačka proizvođača struje, koji se u najvećoj meri oslanjaju na nuklearne elektrane i elektrane na ugalj jedva da doprinose sprovođenju nove politike. Njihovo učešće u proizvodnji struje od obnovljivih izvora energije trenutno iznosi samo 1,5 procenata.


     Istovremeno, nuklearne elektrane beleže sve veće gubitke. Njihova vrednost se prethodne godine smanjila za više milijardi evra. Razlog za to je prevremeno zatvaranje nuklearnih elektrana, ali i sve intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora energije. Zato sve manji profit imaju čak i elektrane na ugalj. U danima kada ima mnogo vetra i sunca, od obnovljivih izvora energije proizvodi se dovoljne struje za skoro celu Nemačku. Za zaštitu životne sredine zaokret u energetskoj politici je od velike koristi, dok veliki koncerni imaju sve veće gubitke.

(Gero Rueter i Boris Rabrenović)