UPOLA MANJE BRAKOVA NEGO 1950. GODINE

     U Srbiji je prošle godine sklopljeno upola manje brakova nego 1950., pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

     Brakovi sve nepopularniji u Srbiji


     Ako je porodica osnovna ćelija društva, kako tvrde sociolozi, Srbija iz godine u godinu odumire, što najubedljivije ilustruje podatak da se broj zaključenih brakova prepolovio za samo šest decenija.


     Tako je daleke 1950. godine u Srbiji zabeleženo 76.749 zaključenih brakova, a prema podacima za prošlu godinu, sudbonosno "da" izgovorilo je znatno manje parova, tačnije 35.815 građana.


     Sa druge strane, broj razvoda brakova u Srbiji je procentualno gledano sve veći. Pre 60 godina registrovano 9.623 zakonski rastavljenih brakova, a 2010. - 6.644 razvoda. To znači da je pre šest decenija na svakih osam brakova dolazio jedan razvod, dok je danas taj odnos nepovoljniji, budući da je lane na svakih 5,4 braka zabeležen jedan razvod. Stručnjaci u tome vide želju supružnika u Srbiji da ipak "gurnu pod tepih" lične probleme sa kojima se suočavaju i okrenu se zajedničkom rešavanju egzistencijalnih problema koji ih u današnje vreme daleko više opterećuju.


     Stopa zaključenih brakova u 2010. godini u odnosu na 1991. godinu smanjena je za dva odsto, a stopa razvedenih brakova u 2010. se blago smanjila za samo jedan odsto u odnosu na 1991. godinu. Osim klasičnih demografskih i socioloških tumačenja, korene ovom smanjenju broja prekinutih brakova treba tražiti i u izuzetno pogoršanom materijalnom položaju celokupne populacije, a pogotovo mladih, navodi se u podacima Republičkog zavoda za statistiku.


     Slično misli i porodični terapeut iz Savetovališta za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad Svetlana Aćimović, koja je kazala da je primećeno da je bračna kriza uslovljena ne samo društvenim i socijalnim prilikama, već i time što mladi bračni parovi najčešće nisu u stanju da prebrode prve probleme na koje naiđu. "Broj razvoda nije povećan u odnosu na raniji period što i te kako ima veze sa trenutnim socijalnim i ekonomskim prilikama, pa parove više opterećuju egzistencijalni problemi i to kako će prehraniti porodicu i slično", smatra Aćimović.


     Prema njenim rečima, primećeno je da bračna kriza nastaje u prvih nekoliko godina braka nakon rođenja dece. Veliki uticaj u nesuglasicama imaju i nerazumevanje oko prioriteta, različiti pogledi na određene stvari, različite stečene navike i modeli ponašanja u porodicama. Neretko je i mešanje roditelja i ljudi iz okoline u rešavanje njihovih problema.


     Posmatrajući starost budućih supružnika, uočava se trend porasta prosečne starosti prilikom stupanja u prvi brak u poslednjih 20 godina. Kod muškaraca se prosek godina sa 28 u 1991. godini postepeno povećao na 30 do 2010. godine, a kod žena sa 24 u 1991. na 27 godina starosti u 2010. godini. Ako danas analiziramo stabilnost brakova kroz opsege njihovog trajanja, uočavamo da se najčešće razvode brakovi u trajanju od jedne do četiri godine.

(Tanjug, 08.08.2011.)

     Brak najčešće ruše tašte i svekrve


     U Srbiji se razvede svaki peti bračni par, a za razliku od pre nekoliko godina, kada su glavni razlozi za razlaz bili besparica, bolest zavisnosti partnera i međusobno nerazumevanje, sada se sve češće kao okidač navode loši odnosi sa partnerovim roditeljima.


     - Za razliku od brojnih evropskih zemalja gde loš odnos sa roditeljima supružnika nije razlog za razvod, u Srbiji je to čest slučaj. Živeći u zajednici, mladi ljudi nemaju ni mogućnosti da razviju svoj brak. Četvoročlana porodica sa prosečnim primanjima jedva može da opstaje, pa ako roditelji ekonomski pomažu, često se i mešaju u život mladih i tako zapravo odmažu - objašnjava Radmila Vulić Bojović iz Savetovališta za brak i porodicu.


     U brakorazvodnoj parnici se ne navodi razlog razvoda braka, ali, kako kaže sagovornica, iskustva ljudi koji su prošli kroz bračnu krizu pokazuju da više u prvom planu nisu "krupni" razlozi kao što su nasilje ili neverstvo, već se sve više razvod objašnjava ili "opravdava" neslaganjem karaktera, nepopravljivim razlikama i nezadovoljstvom.

(Vesna Marić-Brajković, 11.07.2011.)