1. Dani horora
Pre tačno 66 godina, prva atomska bomba pala je na Hirošimu. Bilo je to prvi put da je u ratu upotrebljeno atomsko oružje. 6. avgusta 1945. u 8:15 po lokalnom vremenu, jedna jedina bomba je usmrtila oko 150.000 Japanaca.
2. Mali dečak i Debeli čovek
Bomba bačena na Hirošimu bila je nazivana "Mali dečak". Ipak, njena snaga bila je ekvivalentna snazi 12.500 tona TNT eksploziva. Druga bomba, bačena posle tri dana, zvala se "Debeli čovek" i bila je dvostruko moćnija. Do danas traju rasprave o vojnoj opravdanosti upotrebe druge bombe.
3. SAD i bomba
Vlada SAD je na vreme prepoznala da bi razvoj atomskog oružja dao Americi odlučujuću prednost u odnosu na sve protivnike, posebno nakon što se nazirao sukob sa SSSR-om. Istraživanja su nastavljena i posle Drugog sv.rata, a probe su se obavljale u pustinjama Nevade.
4. Nuklearna trka
Sovjetski Savez je pokrenuo sopstveni nuklearni program. Prva bomba je testirana 1949, što je označilo oštru podelu sveta na dva bloka i početak hladnog rata. Nastupilo je vreme konstantnog straha od moguceg sukoba.
5. Priprema za najgore
Stalna pretnja nuklearnim ratom bila je povoljna klima za propagandu. Pedesetih je objavljen film koji je trebalo da pripremi društvo za najgori scenario. Imućni ljudi su masovno gradili atomska skloništa ispod svojih kuća. Zalihe vode i hrane, kao i Gajgerovi brojači - postali su obavezna oprema.
6. Nove sile
Dve savezničke zemlje, Francuska i Velika Britanija, takođe su pokazivale pretenzije da postanu nuklearne sile. Englezi su do prve bombe došli 1952., a Francuska je prve probe obavila 1960. na dve lokacije u Alžiru i južnom Pacifiku.
7. Kubanska kriza
Oktobra 1962. svet je potresla Kubanska kriza, kada je Sovjetski Savez rasporedio rakete srednjeg dometa na komunističkoj Kubi. Projektili su mogli da dosegnu Ameriku. SAD su odgovorile blokadom mora i pretnjom nuklearnim napadom. Tek mnogo godina kasnije ustanovljeno je da su Sovjeti na Kubi tada locirali i 80 nuklearnih raketa.
8. Maova bomba
Kasnih pedesetih komunistički prijatelji iz Pekinga i Moskve pokvarili su međusobne odnose. Kina je rešila da razvija sopstveni nuklearni program i rezultat je bila probna eksplozija u Ksinjangu 1964. godine. Danas je Kina četvrta najveća nuklearna sila u svetu.
9. Indija
Indija je, osećajući se ugroženo od strane komšijske Kine, i sama razvila svoj nuklearni program. Prvi uspešni testovi obavljeni su 1974. godine.
10. Pakistan
Pakistan, večiti neprijatelj Indije, nije želeo da zaostaje u trci za naoružanjem. Ovo je slika slavlja na ulicama pakistanskih gradova kada je vlada 1998. objavila da je uspešno testirala prvu atomsku bombu i da je Pakistan postao nuklearna sila.
11. Nuklearno osiguranje
Zvaničnici u Severnoj Koreji već godinama tvrde da i ova zemlja poseduje nekoliko bojevih glava. Iako tamošnje stanovništvo skapava od gladi, za razvoj oružja uvek se nađe sredstava. Severna Koreja je 2003. napustila antinuklearni sporazum.
12. Tajna atomska sila
Izrael nikada nije javno objavio da poseduje nuklearne rakete, ali je poznato da ima specijalne nosače za takve rakete. Eksperti veruju da jevrejska država ima već između 80 i 200 bojevih glava. Neke okolne zemlje to navode kao glavni razlog da i one istražuju nuklearno oružje.
13. Mirnodopska istraživanja?
Međunarodna zajednica veruje da na atomskoj bombi radi i Iran, iako Teheran uporno tvrdi da su nuklearna istraživanja u mirnodopske i medicinske svrhe. Iran gradi sopstvena postrojenja za obogaćivanje uranijuma.
14. START i razoružanje
Sovjetski lider Gorbačov i američki predsednik Regan sastali su se 1986. na Islandu. Samit je doneo prvo smanjivanje broja bojevih glava koje poseduju SAD i SSSR. START-1 je regulisao broj dalekometnih nuklearnih projektila. Potpisan je 1991, a stupio je na snagu 1994.
15. Svet bez nuklearnih bombi
Aprila 2009. američki predsednik Barak Obama govorio je o svojoj viziji sveta bez nuklearnog oružja. U svom govoru pred hiljadama Čeha u Pragu, Obama je objavio: "Kao jedina zemlja koja je koristila nuklearno oružje, SAD imaju obavezu da delaju."
16. Na pritisak tastera
Uprkos sporazumima o razoružanju, svetske sile imaju oko 5.000 bojevih glava koje su spremne za upotrebu. I to u svakom trenutku i sa svih mesta. Bojeve glave mogu biti lansirane sa podmornica, iz aviona, sa zemlje. Njihova sila je dovoljna da uništi planetu Zemlju - nekoliko puta.
(Nemanja Rujević)
Нема коментара:
Постави коментар