VEĆI POREZI ZA BOGATE SU SPAS OD KRIZE?

     Ušteda neophodna, pitanje je samo kako raspodeliti terete štednje.
Svako sme da potroši samo ono što ima – to je recept makroekonomske stabilnosti. Malobrojni se mogu pohvaliti tom stabilnošću, a mnogi moraju da štede. Jedna od opcija je da imućniji doprinesu punjenju budžeta.

     Finansijska tržišta nemilosrdno kažnjavaju prezadužene zemlje i jedini spas je u uravnoteženju budžeta i smanjivanju državnog deficita. "U principu, sve je vrlo jednostavno – sme se trošiti samo onoliko koliko se zarađuje", kaže Kristof Šmit, predsednik Instituta za privredna istraživanja i jedan od savetnika nemačke vlade.


     Dakle, ili kresati izdatke ili pronaći nove izvore prihoda. Mere štednje negativno utiču na privredni rast. "Vlade neće moći da podstaknu privredni rast konjunkturnim merama, nego to mogu da postignu stvarajući odgovarajuće uslove poslovanja i obezbeđujući slobodu na tržištu. Konkurentnost je važan deo politike rasta", kaže Šmit.


     Dodatni porez za bogataše?


     A Gustav Horn, iz Instituta za makroekonomiju, inače bliskog sindikatima, smatra da su u borbi protiv dugova neizbežni i novi porezi: "Najviše moraju da doprinesu imućni. Oni su sigurno pre u situaciji da to učine, nego oni čije su zarade proteklih godina već pale."




     Brojni ekonomisti kažu da imućniji treba najviše da izdvoje

To mišljenje deli i profesor ekonomije Peter Bofinger koji za sređivanje državnih finansija predlaže neku vrstu vanrednog poreza za posebno bogate: "U Nemačkoj smo imali model raspodele tereta. To je bila relativno visoka taksa na imovinu koja je primenjivana trideset godina. Poseban doprinos finansiranju zajednice morali su da daju oni koji su u ratu očuvali veliku imovinu. O tome bi danas trebalo razmisliti kako bi se učvrstio program konsolidacije."


     Moguća nova recesija


Što se budućnosti tiče, Bofinger je skeptičan: "Relativno sam sumnjičav kada je reč o izgledima za rast u sledećih godinu i po dana." Što znači da misli da nije isključena mogućnost ponovne recesije. I Gustav Horn ne isključuje tu mogućnost, ali samo u slučaju da se ne zaustavi pad kurseva na berzama. Inače, stručnjaci su saglasni da za program podsticanja rasta nedostaje novac – zbog velike zaduženosti država.

(Klaus Ulrih i Nenad Briski)