AUN SAN SU ĆI - NASTAVAK BORBE

     Aun San Su Ći (Aung San Suu Kyi) (Rangun, tada Britanska Burma, 19. juna 1945.) – mijanmarska (burmanska) političarka i aktivistkinja. Dobitnica je nagrade Saharov za slobodu govora 1990., i Nobelove nagrade za mir 1991. godine za nenasilnu borbu u ostvarivanju demokratije i ljudskih prava. Aung San Su Ći je žrtva korumpiranog vojnog režima koji je marioneta liberalno-demokratskog Zapada.


     Njeno ime je izvedeno od imena njenog oca (Aung San), majke (Kyi) i bake (Suu). Njen otac Aung San smatra se ocem moderne mijanmarske vojske. Pregovarao je sa Britancima 1947. godine o osamostalenju Mijanmara. Iste godine ubijen je u atentatu. Sledeće godine, Mijanmar je proglasio nezavisnost.

     Njena majka postala je veleposlanica u Indiji. Sledila je majku i školovala se u Indiji. Studirala je od 1967. na Univerzitetu u Oxfordu filozofiju, politiku i ekonomiju. Tu je upoznala svog budućeg supruga Majkla Arisa, koji je studirao tibetansku civilizaciju. Imali su dva sina. Nekoliko godina je radila u Nju Jorku u Ujedinjenim nacijama. Tamo se bavila ekonomskim pitanjima. Živela je i u Londonu jedno vreme, dok se nije vratila u Mijanmar 1988. godine, kako bi se brinula za bolesnu majku.


     Iste godine, ostavku je podneo dugogodišnji lider vladajuće Socijalističke stranke, general Ne Win, što je dovelo do masovnih demonstracija i želje za demokratizacijom države. Demonstracije su nasilno ugušene, a na vlast je došla vojna hunta. Aun San Su Ći, pod snažnim uticajem Gandijeve filozofije nenasilja ušla je u politiku kako bi pokrenula proces demokratizacije. Vladajuća vojna hunta protivila se njenom delovanju pa je završila u kućnom pritvoru 1989. godine. Bila joj je ponuđena sloboda ako napusti zemlju. Ona je to odbila. Na opštim izborima 1990., ubedljivo je pobedila "Nacionalna liga za demokratiju", na čelu sa Aun San Su Ći. Vojna hunta je poništila izbore i odbila predati vlast. To je dovelo do međunarodne osude hunte.

     Aun San Su Ći je dobila Nobelovu nagradu za mir 1991. godine za nenasilnu borbu u ostvarivanju demokratije i ljudskih prava. Nagradu su u njeno ime primili njeni sinovi. Iznos od 1,3 miliona dolara, koliko je iznosila novčana nagrada namenila je za razvoj zdravstva i obrazovanja stanovnika Mijanmara. Godinu dana pre Evropski parlament dodelio joj je nagradu Saharov.


     Iz kućnog pritvora puštena je u julu 1995. Tada joj je poručeno, da se neće moći vratiti, ako napusti zemlju. Ostala je u zemlji i nije se viđala sa suprugom, koji je živeo u Londonu i umro 1999. godine. Nije mu dopušten dolazak u Mijanmar uprkos apelima Generalnog sekretara UN-a Kofi Anana, pape Ivana Pavla II i Sjedinjenih Država. Majkl Aris, njen suprug, umro je na svoj 53. rođendan u Oksfordu. Od 1989., kada je njegova supruga prvi put uhapšena i zatočena u kućni pritvor on ju je video samo pet puta i to poslednji put za Božić 1995. godine.


     U septembru 2000., opet je završila u kućnom pritvoru. Nakon niza pregovora pod vodstvom Ujedinjenih nacija puštena je u maju 2002. U maju 2003., uhapšena je i tri meseca je zatvorena na nepoznatoj lokaciji, nakon čega je vraćena u kućni pritvor. U poslednjih 21 godinu, u pritvoru je provela 15. Iz kućnog pritvora je puštena 13.11.2010, a idućeg je dana objavila da će sarađivati sa mijanmarskom vojnom huntom u svrhu ukidanja sankcija njenoj zemlji. 


     Brojne humanitarne organizacije i organizacije za ljudska prava bore se za njeno puštanje na slobodu. Ima podršku veoma velikog broja država širom sveta. Dobila je na desetine nagrada i odlikovanja u mnogim državama. O njoj su napisane brojne knjige. Irska rock grupa U2 posvetila joj je pesmu "Walk On" 2000. godine. Britanski časopis "New Statement" napravio je popis "50 heroja današnjice". Ona je na 1. mestu tog popisa. Njoj u čast napisana je i drama "Lady of Burma" izvedena u londonskom pozorištu Old Vic.

     Samo dan posle oslobađanja iz sedmogodišnjeg kućnog pritvora, Aun San Su Ći je, prilikom govora u sedištu svoje stranke u Rangunu, pozvala Burmance da ne gube nadu: ''Spremna sam sarađivati sa svim demokratskim snagama, pa i sa zapadnim zemljama pregovarati o ukidanju sankcija protiv Burme, ako će tako želeti burmanski narod. Ne osećam neprijateljstvo prema onima koji su me godinama držali u zatvoru. Naše ciljeve moramo postići zajedničkim snagama.''


     66-godišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir, zadnjih je 15 godina provela u zatvoru ili kućnom pritvoru. Prema dostupnim informacijama, tamošnje vlasti nisu joj postavile nikakva ograničenja kretanja ni političkih aktivnosti.


     U prvom razgovoru za BBC, nakon oslobađanja, Su Ći je postavila jasne prioritete za dalji rad: ''Pre svega ću poslušati šta narod želi. Isto tako, moram čuti šta žele čelnici drugih zemalja i šta mogu učiniti za nas. Želim da dođemo do rešenja koje će biti prihvatljivo većini ljudi.''


     Na iznenađenje mnogih, Su Ći je odmah izrazila spremnost za sastanak sa burmanskim predsednikom, generalom Than Shweom, kako bi raspravili o zahtevima opozicije: ''Moramo istresti sve naše razlike na sto, u direktnom razgovoru oči u oči, složiti se da se ne slažemo. Moramo otkriti zašto se ne slažemo i pokušati otkloniti uzroke tog neslaganja. O tako mnogo stvari moramo razgovarati. Znate, ne bojim se za sebe, ne strahujem da će me zbog nastavka borbe za demokratiju opet zatvoriti, uopšte o tome ne razmišljam. Svesna sam da postoji ta mogućnost i ne bih to želela jer u pritvoru ili zatvoru ne mogu toliko učiniti kao kad sam na slobodi.''


     Ponovila je da je sprema nastaviti rad na unapređenju ljudskih prava i vladavini prava. Naglasila je da ne oseća mržnju prema onima koji su je držali u zatvorima i kućnom pritvoru 15 godina. Nije, kaže, tokom tih dugih godina, bila usamljena, između ostalog i zahvaljujući BBC-u, koji joj je bio kontakt sa ostatkom sveta. 

     Nova vlada u Mijanmaru upozorila je prodemokratsku liderku Aun San Su Ći i njenu stranku da obustave sve političke aktivnosti. Ministarstvo unutrašnjih poslova pisalo je dobitnici Nobelove nagrade za mir upozorivši je da njena stranka krši zakon time što zadržava kancelarije, održava sastanke i izdaje saopštenja.


     "Ukoliko oni zaista žele da prihvate i praktikuju demokratiju, treba da obustave takve postupke koji mogu da ugroze mir i stabilnost i vladavinu zakona kao i jedinstvo među ljudima", navelo je ministarstvo.


     Su Ći je oslobođena u novembru posle sedam godina kućnog pritvora i manje od nedelju dana posle izbora u Mijanmaru, koje neki smatraju farsom da se sačuva vojna uprava iza civilne fasade.
Vojni režim je raspustio njenu stranku, Nacionalni savez za demokratiju, prošle godine. Ta stranka bi mogla da se transformiše u društvenu organizaciju ukoliko dobije dozvolu vlasti, ali i da bi planirana politička turneja mogla izazvati nerede, prenosi AP.


     U intervjuu agenciji Asošijete Pres (AP) ona je svoje zatočeništvo nazvala "nezakonitim" i naglasila da za okončanje kućnog pritvora nije postojao drugi razlog osim činjenice da joj je kazna istekla. 

Ona je najavila da će nastaviti borbu za demokratizaciju zemlje, ali bez oštrog izazivanja hunte i poziva za njeno rušenje. I dalje je glavna demokratska figura u zemlji, u kojoj danas ima oko 2.200 političkih zatvorenika. Sedam dana pre oslobađanja Su Ći, stranka koju podržava režim pobedila je na prvim izborima, održanim nakon dve decenije, a koje je međunarodna zajednica ocenila kao nedemokratske.


     Više hiljada ljudi okupilo se danas duž puteva u Mjanmaru kako bi pozdravili liderku opozicije Aun San Su Ći koja je krenula na prvo političko putovanje po unutrašnjosti zemlje posle puštanja iz kućnog pritvora. Vojna vlada Mijanmara upozorila je da bi njeno putovanje moglo izazvati nerede, međutim Su Ći je mirno posetila dva grada severno od Janguna, gde su je dočekale pristalice i vratila se kući bez incidenata.


     Putovala je u konvoju od tri automobila koja je pratilo 27 vozila sa novinarima i pristalicama, a agenti bezbednosti su nadgledali svako mesto na kome se zaustavila. Dobitnica Nobelove nagrade za mir zaustavila se nekoliko puta a narod joj je bacao crvene ruže i cvetove jasmina.


     Su Ći se danas srela sa više stotina pristalica u Bagu, oko 80 km severno od Janguna i u blizini Tanatpina gde je održala govor pozivajući na jedinstvo i na podršku njenoj političkoj partiji. Obraćajući se nešto kasnije okupljenima u Bagu, ona je rekla da je potrebno vreme za istinske demokratske promene kao i da se trudi koliko god može da ispuni želje naroda i naglasila da "ne daje lažnu nadu".


     Poslednji put kada je Su Ći putovala izvan Janguna kako bi se srela sa svojim pristalicama napadači su priredili zasedu njenoj pratnji, ali ona je uspela da ostane nepovređena. Međutim, tada je stavljena u kućni pritvor u kome je provela sedam godina.


     Glumica koja igra Aun San Su Ći proterana iz Mijanmara


     Glumica Mišel Jeo deportovana je iz Mijanmara zbog uloge u novom filmu, gde tumači prodemokratskog lidera Aun San Su Ći. Glumica se iz nepoznatih razloga vlasti Mijanmara nalazi na "crnoj listi".

     Neimenovani zvaničnik vlade rekao je da je glumica, koja je poreklom iz Mijanmara, doputovala u tu zemlju 22. juna i deporotvana je isti dan jer se nalazi na "crnoj listi".

     Međutim, vlasti nisu objasnile zašto se uopšte Jeo našla na ovoj listi, ali je poznato da režim odbacuje zahteve za vizu novinarima i kritičarima vlasti. Film reditelja Luka Besona o životu Su Ći  pod naslovom "Dama" trebalo bi da se pojavi u bioskopima uskoro i glumica je izrazila nadu da će njeno tumačenje lika lidera opozicije pomoći u podizanju svesti o njenoj priči. Holivudska glumica boravila je u Mijanmaru u decembru prošle godine i određeno vreme provela je sa Su Ći zbog filma, koji je snimljen na Tajlandu.



     Maležanka Jo, poznata po ulozi kineskog špijuna u filmu o tajnom agentu 007 Džejmsu Bondu – ''Sutra ne umire nikad'' sa Pirsom Brosnanom u glavnoj ulozi – uhapšena je po dolasku na međunarodni aerodrom u Rangunu, i vraćena nazad, a zvaničan razlog deportovanja nije saopšten. ''Deportovana je istog dana jer je na crnoj listi'', rekla je neimenovana zvaničnica agenciji Rojters.

     Plesačica i glumica Jo (48), poznata po kaskaderskim trikovima koje izvodi sama, i po ulozi u filmu Anga Lija ''Pritajeni tigar, skriveni zmaj'', koji je nagrađen Oskarom za najbolji strani film, je u Tajlandu, u Velikoj Britaniji i Francuskoj snimila veći deo scena za film proslavljenog francuskog reditelja Lika Besona ''Dama'' – što je termin kojim Su Ći nazivaju u Mijanmaru. Film bi trebalo da bude premijerno prikazan tokom jeseni.

     Film ''Dama'' je ljubavna priča o aktivistkinji, njenom pokojnom suprugu Britancu Majklu Arisu i njihovoj dugoj odvojenosti zbog političkog angažmana i zatvaranja Su Ći, prodemokratske političarke, liderke opozicione partije ''Nacionalna liga za demokratiju'' i dobitnice Nobelove nagrade za mir 1991. godine, za nenasilnu borbu u prilog demokratiji i ljudskim pravima.