BITKA KOD PETROVARADINA

     Bitka kod Petrovaradina (Deo Osmansko-habzburških sukoba)


Vreme: 5. avgust 1716.
Lokacija: Petrovaradin, južno od današnjeg Novog Sada, Srbija.
Rezultat: Pobeda Habzburške monarhije.
Sukobljene strane: Habzburška monarhija (sa Ugarskom i Hrvatskom) i Otomanska imperija.
Zapovednici: Eugen Savojski i Damad Ali-paša. 
Jačina: Habzburška monarhija ~ 83,300 (41.000 austrijskih, oko 42.000 mađarske i hrvatske graničarske vojske.) i Otomanska imperija ~120,000.
Gubici: Habzburška monarhija 3.024 mrtvih i 2.230 ranjenih i Otomanska imperija ~6,000.

     Bitka kod Petrovaradina je bila odlučujuća pobeda za austrijske snage u ratu između Austrije i Otomanskog carstva (1716-1718) kod Petrovaradina, sada delu Novog Sada, Srbija.


     Istorija


     Radove na Petrovaradinskoj tvrđavi je prekinulo izbijanje novog Austrijsko-turskog rata (1716-1718). U nastojanju da izmeni odluke Karlovačkog mira Turska je preduzela pohod na Austriju. Princ Eugen Savojski došao je u Futog 9. jula 1716. godine sa 42.000 pešaka (62 bataljona) i 23.000 konjanika (187 kompanija). U Petrovaradinskoj tvrđavi se već nalazilo 8.000 vojnika. Tokom 26., 27. i 28. jula Veliki vezir Damad Ali-paša je prešao Savu sa oko 120.000 vojnika (oko 40.000 janičara, 30.000 konjanika i pešadija sastavljena od Albanaca i Vlaha). Između Petrovaradina i Karlovaca 2. avgusta došlo je do sukoba prethodnica. Grof Johan Palfi sa 1.300 konjanika i oko 500 pešaka naišao je na 15.000 turskih konjanika. Nakon višečasovne bitke Palfi se povukao ka Petrovaradinu. Opkolivši Petrovaradin turska vojska je započela bombardovanje i kopanje rovova ka tvrđavi.


     Forsiranje Dunava

     Sa druge strane tokom noći između 4. i 5. avgusta Eugen je prebacio svoje trupe na Sremsku stranu i u rano jutro napao tursku vojsku koja nije očekivala napad. Levo krilo austrijske vojske pod komandom grofa Aleksandra Virtenberga snažno je udarilo na tursko desno krilo. Zajedno sa levim krilom austrijski centar je napao janičare koji se se snažno suprotstavili i odbili napad i potisnuli ga u centar. Pregrupisanjem snaga u centru Eugen je uspeo zaustaviti napad i levo krilo je dobilo otvoren put ka mestu gde se nalazio Damad Ali-paša koji je ispred svog šatora sa najvišeg brda posmatrao bitku. Udarom desnog krila i rezervnih trupa austrijske vojske turska linija odbrane je počela pucati. Konjica koja je trebala da pomogne janičarima se okrenula i napustila bojište. Među turskim vojnicima je nastala panika i nered koja se prenela i na zapovedništvo. Bitka je do 11 časova bila rešena. Turska vojska se u paničnom begu povlačila prema Beogradu, a veliki vezir je poginuo sa najodanijim pripadnicima lične garde.


     Smrt Damad Ali-paše

     Postoji nekoliko verzija njegove smrti. Jedna kaže da je videvši bezizlaznu situaciju seo na konja i zajedno sa grupom najodanijih boraca uleteo u srce bitke gde je bio pogođen puščanim metkom dok je prema drugoj izvršio samoubistvo. Beživotno telo velikog vezira je preneto u Beogradsku tvrđavu gde je sahranjen. Sjajna ofanzivna taktika Eugena Savojskog i vođenje trupa njegovih generala rešilo je bitku sa dvostruko brojčano nadmoćnijim neprijateljem za četiri sata.



     Austrijski gubici su iznosili 2.212 poginula vojnika, 2.358 ranjenika, od toga 206 oficira. Gubici sa druge strane procenjeni su na oko 6.000-7.000 vojnika. Austijanci su zaplenili ogromnu količinu ratnog materijala. Podaci o zaplenjenom materijalu su dosta različiti. Turski izvori navode da je izgubljeno 110 topova. Vrednost celokupne zaplene procenjena je na ondašnjih 2.500.000 guldena.


     Ova velika bitka je ostavila tragove koji se i danas vide u toponima okolnim brda: Vezirac, Alibegovac i Tatarsko brdo. Nakon bitke kod Petrovaradina Eugen je u narednoj godini osvojio Temišvar i Beograd čime su stečeni povoljni uslovi za sklapanje mira Požarevcu kojim je Austrija dobila Banat, Malu Vlašku i severni deo Srbije.


     Sneg u avgustu?


     Da li je 5. avgusta 1716. godine sneg zaista pokrio breg ili je to samo jedna od mnoštva legendi koje bi da u redove pobednika kao saborca svrstaju za moral ratnika tada važnu ''višu silu''? Priča kaže da je, tek što je počela gradnja tvrđave, pred nju banula ogromna turska vojska sa oko 120.000 vojnika. U garnizonu je bilo 8000 vojnika. I onda je, sa oko 80.000 vojnika, svojima u pomoć pritekao Eugen Savojski.


     Predanje kazuje da je, pred samu bitku, proslavljeni vojskovođa ubedio svoje trupe da mu je u san došla Bogorodica i da mu je poverila da će sigurno pobediti. Bitka na obroncima Fruške gore, između Sremskih Karlovaca i Petrovaradina, počela je u 7 izjutra, kad je - na iznenađenje svih, pogotovo lako obučenih turskih trupa - pao sneg. Četiri sata kasnije Turci su potučeni do nogu, čak je stradao i njihov zapovednik, vezir Damad Ali-paša.


     U čast pobede, na Tekijama, jednom od ključnih mesta boja, Eugen Savojski je crkvi inače posvećenoj Snežnoj Gospi poklonio ikonu Bogorodice, onu istu koja je za vreme boja visila u njegovom šatoru. Još treba reći da se i danas, uoči 5. avgusta, oko crkve priređuju litija i procesije u kojima učestvuju i pravoslavci, i rimokatolici i protestanti jer su se u njoj, svojevremeno, nalazila tri oltara, po jedan za svaku od pomenutih veroispovesti. Zanimljivo je, takođe, da se i danas na jednom od kubeta zajedno nalaze krst i polumesec, simbol da je ova bogomolja nekada pripadala i muslimanima.


     Grupu mladih zaljubljenika u Petrovaradinsku tvrđavu i njenu istoriju, koji već nekoliko godina pokušavaju da odgonetnu bar neke od mnogih ovdašnjih tajni, zaintrigirala je legenda o snegu 5. avgusta. Prvo su, dve godine zaredom, 2005. i 2006., tog dana na samoj tvrđavi, sasvim nenadano doživeli veliko nevreme praćeno silnom olujom i jakom kišom. 


    Onda su se povezali sa Vladimirom Jankovićem, profesorom istorije meteorologije na Univerzitetu u Mančesteru i saradnikom svetski priznatog TV kanala ''Diskaveri''. On im je, na osnovu engleskih arhiva, potvrdio da je te 1716. godine u Evropi vladala izuzetno jaka zima i da su ljudi masovno bežali prema jugu.