DECA UMIRU OD GLADI NA ROGU AFRIKE

     Masakr u Norveškoj. SAD na ivici tehničkog bankrota. Kriza u evrozoni. Arapsko proleće. Afera sa hakovanjem telefona. Smrt Ejmi Vajnhaus. Definitivno medijski uzbudljivo leto na severnoj hemisferi. Međutim, dok se bogatiji deo sveta brinuo zbog političke igranke u Vašingtonu usled državnih dugova ili zgražao detaljima iz ultradesničarskog manifesta Andersa Brejvika, upozorenje Ujedinjenih nacija – da čak 12 miliona ljudi u Africi gladuje – prošlo je skoro neopaženo. Štaviše, glad na rogu Afrike dramatično se širi, tako da je ljudima u Somaliji, Keniji, Etiopiji i Džibutiju neophodna momentalna pomoć da bi uopšte preživeli. Desetine hiljada ljudi već su umrle.

     Uprkos svemu tome, humanitarna katastrofa u Africi nikako ne uspeva da se nađe u udarnim vestima svetskih TV mreža ili na naslovnim stranama vodećih dnevnih listova. Ni zastrašujuće fotografije izgladnele afričke dece nisu motivisale velike TV mreže da mnogo angažovanije izveštavaju o gladi koja će samo u Somaliji, prema proceni UN, u narednom mesecu i po zahvatiti ceo jug zemlje. Štaviše, uslovi koji izazivaju glad na jugu zemlje trajaće, kako se očekuje, do kraja godine.

     Zbog akutne neuhranjenosti i velike smrtnosti, prag gladi je pređen u somalskim regionima Balkad i Kadale u Srednjem Šabelu, kao i među izbeglicama u Mogadišu i Afgoji, saopštilo je Odeljenje za bezbednost hrane u Somaliji pri Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu. Čim nema medijskog pritiska na one koji odlučuju, nema ni odgovarajuće akcije, što praktično potvrđuju i u svetskoj organizaciji.


     "Trenutni humanitarni odgovor ostaje neadekvatan, delom zbog ograničenja pristupa i teškoća u povećanju programa za hitnu pomoć, delom zbog manjka finansijskih sredstava", saopštile su Ujedinjene nacije. Rog Afrike je ove godine bio suočen sa najvećom sušom u poslednjih nekoliko decenija, što je, uz sukobe i manjak pomoći, doprinelo humanitarnoj katastrofi. Najveći problemi su u Somaliji, gde jug zemlje kontrolišu pripadnici islamističke grupe Al Šabab, koji su prošle godine zabranili dostavljanje pomoći u hrani i izbacili mnoge humanitarne organizacije iz te oblasti. SAD je Al Šabab stavio na listu terorističkih organizacija i zbog toga 2009. godine značajno smanjio svoju pomoć Somaliji.

     Zbog cele situacije, svakodnevno stotine žitelja juga Somalije beže u prestonicu Mogadiš, ali i u Keniju. Razmere humanitarne katastrofe se, iz dana u dan, toliko uvećavaju da UN procenjuju da je za gladne neophodna pomoć od 1,4 milijarde dolara. Prema podacima Unicefa, na rogu Afrike trenutno je 2,3 miliona neuhranjene dece, od kojih će pola miliona umreti ako uskoro ne dobiju pomoć.
Međutim, u udarnim vestima svetskih medija nema angažovanih reportaža koje će pokrenuti svest ljudi u Evropi i SAD. Nema nekog savremenog Majkla Burka, novinara Bi-Bi-Sija, koji je u oktobru 1984. godine reportažama iz Etiopije uspeo da pokrene svetsku javnost. Štaviše, njegovi izveštaji su inspirisali pevača Boba Geldofa i gitaristu Džejmsa Jura da okupe svetske zvezde, grupu pod nazivom "Bend ejd", i da koncertima i prodajom zajedničkog muzičkog albuma prikupe novac za hranu za gladne u Etiopiji.


     Osim po sasvim drugačijoj reakciji medija i svetske javnosti, kriza u Etiopiji 1984. godine i aktuelna na celom rogu Afrike se razlikuju i u još dve stvari. Prva je to što pre 30 godina nisu postojali mehanizmi koji bi upozorili svet na nadolazeću krizu u snabdevanju hranom. Tek je 1985. Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) ustanovila mehanizam koji zapadnim vladama daje upozorenje o nadolazećim katastrofama. I baš u skladu sa tim protokolima, stručnjaci su još u novembru prošle godine upozorili zapadne vlade na nadolazeću glad u Somaliji.


     Prema izveštaju Roba Bejlija, iz britanskog instituta "Čatam haus", "kao i što se praktično uvek dešava sa sporo nadolazećim katastrofama, rano upozorenje ne znači i ranu akciju". Iako je Bejli u svom izveštaju naveo da bi posle "ranog upozorenja" donosioci odluka morali "bez žaljenja" da preuzmu preporučene mere i spreče katastrofu, to se nije dogodilo.


     Druga razlika između događaja iz 1984. i današnjih jeste u tome je reagovanje najvećih donatora, u najboljem slučaju, spora. To dokazuje i prekjučerašnje otkazivanje donatorske konferencije za prikupljanje novca za žrtve gladi u Somaliji. Konferencija je odložena za dve sedmice. Veliki donatori i zapadne vlade će kao svojevrsno opravdanje reći da je otežavajuća okolnost to što jug Somalije drži islamistička milicija Al Šababa, ali i 1984. je vlada Etiopije bila u potpunosti nespremna da se suoči sa humanitarnom katastrofom, pa je problem rešen. Osim toga, Al Šabab nije opravdanje za manjak pomoći koja stiže u, na primer, Keniju, gde je izbeglički kamp Dadab prepun izgladnelih ljudi, a naročito dece, iz Somalije.


     Ovaj najveći izbeglički kamp na svetu, pak, suočava se i sa problemom da izgladneli ljudi iz Somalije ne mogu da dobiju sledovanja hrane dokle god im kenijska vlada ne da status izbeglice, a ta procedura traje od osam do deset sedmica. Veće angažovanje zapadnih vlada i njenih bezbednosnih službi sigurno bi olakšalo posao kenijskoj vladi, koja ističe da je u obavezi da proveri sve izbeglice zbog bojazni da bi somalski ekstremisti, bliski Al Kaidi, mogli da se ubace u kamp. Zbog toga izgladneli koji stignu iz Somalije najpre dobiju hitna sledovanja hrane za 21 dan, a zatim mogu da podnesu zahtev da još 15 dana dobijaju namirnice od Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija. Međutim, kako izveštava londonski "Dejli telegraf", narednih pet sedmica, do dobijanja statusa izbeglice, ovi ljudi su ponovo ostavljeni bez hrane.


     Već sada se zna da će, osim u Somaliji, Keniji, Etiopiji i Džibutiju, velika glad zbog suše uskoro izbiti i u Ugandi. Pitanje je koliko svet može na to da žmuri. Očigledno – duže nego što milioni Afrikanaca mogu da prežive bez hrane.

(Nenad Radičević, 05.08.2011.)