SINTIJA MEKINI: NATOV PRAZNIK KRVI

Email iz Tripolija: NATO-ov Praznik krvi


     Prenosimo deo emaila koji je napisala bivša američka kongresmenka Sintija Mekini koja je u poseti Libiji. Dok boravi u Tripoliju bila je svedok NATO vazdušnih napada i napisala svoje svedočenje.


     ...Civilno gradsko područje sa oko 2 miliona stanovnika potreslo je sinoć 22-25 bombi, a hotel u kojem boravim tresao tako da su se porazbijala stakla i prozori. Napustila sam sobu hotela Rexis Al Nasr i kad sam izašla napolje, osetila sam miris eksplodiranih bombi. Lokalno stanovništvo je izašlo, a tu su bili i novinari iz celog sveta. Dok smo stajali, čuli smo zvukove bombardovanja po gradu. Na nebu se video crveni odsjaj eksplozija, a NATO rakete su ostavljale mlaznice na oblacima. Osećala se gusta prašina od eksplodiranih bombi. Pomislila sam odmah na osiromašeni uranijum koji se možda koristi zajedno sa belim fosforom. Ako koriste osiromašeni uranijum, kakve će to posledice imati na stanovništvo?

     Žene sa decom su istrčavale iz hotela. Ostali su isprirali prašinu iz očiju. Vozila hitne pomoći sa upaljenim sirenama su stizala na mesto napada. Zvukovi auto-alarma koje je pokrenula eksplozija, mogli su se čuti mešajući se sa pesmom prkosnog naroda. Čule su se sporadične eksplozije, činilo se, svuda okolo. Euronews je prikazao video medicinskih sestara i doktora koji prkosno pevaju dok leče one koje je ozledio NATO u svom bombardovanju. Odednom su ulice oko mog hotela bile preplavljene ljudima koji su pevali i trubili u autima. U hotelu mi je prišla jedna Libijka noseći dete i pitala me zašto nam to rade.


     Nato je premašio svoja ovlašćenja

     Bez obzira na vojne ciljeve napada, ostaje činjenica da je vazdušni napad izveden na glavni grad prepun stotina hiljada civila. Ponekad se pitam da li ijedan od političara koji su odobrili ove napade ikada razmišlja o prestanku korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom? Da li su ikada videli strašnu štetu koje je to oružje učinilo nekom gradu i njegovom stanovništvu. Da su boravili u gradu koji je pod vazdušnim napadom i da su osetili potres tih bombi i videli haos koji su izazvale, možda ne bi toliko insistirali da se odobri napad na civilno stanovništvo.

     Uverena sam da NATO ne bi bio toliko bezobziran za ljudski život, da je pozvan da napadne jedan zapadnjački grad. Zapravo, uverena sam da neće nikad napasti zapadnjački grad jer NATO samo napada siromašne i potlačene.


     Samo dan ranije na Forumu žena u Tripoliju, jedna žena je došla do mene sa suzama u očima: majka joj je u Bengaziju i ona ne može dobiti informaciju da li je dobro. Ljudi sa istoka i zapada zemlje su živeli u miru, a sada zbog NATO humanitarne intervencije te veštačke podele postaju vidljive. NATO saveznici koji napadaju Libiju su isti oni koji pokušavaju srušiti kubansku revoluciju i ubiti Fidela Kastra uz pomoć Kubanaca koji vrše teror protiv svoje domovine. U novije vreme, Demokratska Republika Kongo je odsečena nakon što je Loren Kabila odbio zahtev da se odrekne istočnog dela svoje zemlje. Loren Kabila mi je sam ispričao kako je protekao sastanak na kojem su mu dostavili ovaj plan i kako ga je odbio. Ovaj plan da se amputira afrička zemlja (kao što je učinjeno u Sudanu) nije bio realizovan jer je Kabila rekao "ne", a narod Konga se digao širem sveta kako bi zaštitio teritorijalni integritet zemlje. 

     Bila sam užasnuta saznavši da su NATO saveznici u Libiji - pobunjenici, klali i masakrirali svoje sunarodnike tamnije puti nakon što je američka štampa objavila da su oni plaćenici! Sada mi objasnite ovo, kako da izvučete Crnce iz Afrike? Novine su izveštavale kako su Amerikanci bili "iznenađeni" da vide tamnopute ljude u Africi. Šta nam to govori o njima? Tužna činjenica je da su sami Libijci poniženi, terorizirani, masakrirani kao rezultat hiper-senzacionalističkih medijskih izveštaja čija je osnova neznanje. Ko će biti odgovoran za krvoproliće koji su rezultat tih laži?


     Ono što sam sinoć doživela NIJE humanitarna intervencija


     To me vraća na početno pitanje: Zašto se ovo događa? Iskreno ne bih mogla dati obrazovan odgovor na ovo pitanje. Po mom mišljenju međunarodna javnost traži odgovor ZAŠTO? Ono što sada znam i što je svima jasno je da ono što sam sinoć doživela nije "humanitarna interevencija".


     Mnogi sumnjaju da je sve zbog libijske nafte. Možete me nazvati skeptičnom, ali čudi me kombinacija naoružanih snaga, vazdušnih udara NATO i SAD koja košta milijarde dolara koji su usmereni protiv relativno male severnoafričke zemlje, a od nas se očekuje da verujemo da je to u odbranu demokratije. Vidim duge redove za gorivo, to nije humanitarna intervencija. Odbijanje kupovine lekova za bolnice, nije humanitarna intervencija. Ono što je najviše tužno je da ne mogu dati uverljivo objašnjenje ljudima prestravljenim NATO bombardovanjima, ali je sad svima jasno da je NATO prešao preko svog mandata sve u ime humanitarne intervencije. Gde je kongres za predsednika koji prelazi svoja ovlašćenja? Gde je "savest" Kongresa?

     Svi vi koji se ne slažete sa Dik Čejnijem, molim Vas da podržite svakoga koji će da zaustavi ovo ludilo. Molim vas da se organizujete i glasate za mir. Ljudi širom sveta treba da ustanu i govore za sebe, jer su Venecuela i Iran takođe na tankoj liniji. Libijci ne trebaju NATO naoružanje i osiromašeni uranijum da bi pobedili razlike među sobom. 


     Kako se sumrak spušta na Tripoli, moram se sa lokalnim stanovništvom pripremati za još više NATO humanosti. Zaustavite bombardovanje Afrike i siromašnih sveta!

(Cynthia McKinney, Tripoli)