"DRUG FIDEL" PUNI 85 GODINA

Fidel i predsednik Venecuele Hugo Čavez 

     Donedavni kubanski vlastodržac Fidel Kastro ustupio je bratu Raulu sve državne funkcije. Fidel međutim ostaje simbol privrednih reformi koje se u zemlji trenutno sprovode, kao i borbe za političke promene.

     Fidel Kastro danas puni 85 godina i ''živeće još 140 godina'', prognozirao je nedavno Eugenio Selman-Husein, lekar bivšeg kubanskog predsednika, bez obzira što je Fidel zbog kritičnog zdravstvenog stanja 2006. godine morao da se povuče sa funkcije.


     Kuba će nedelju dana da slavi u čast Fidela, piše kubanska štampa. ''Pomalo preterano'', komentariše na svom blogu Emilio Ihikava, poznati kubanski filozof, koji živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Dok su se, pre pet godina, protivnici vođe revolucije u Majamiju radovali Kastrovim zdravstvenim mukama, pristalice na Kubi bile su potresene. U to vreme je od Fidelovog zdravstvenog stanja zavisio opstanak državnog sistema.


     Model koji (ne) funkcioniše


     U vreme kada je zapisivao svoje memoare i razmišljanja o međunarodnoj politici, Fidel je zamolio narod, da ga više ne zove komandant, nego simbolično drug Fidel. Prošle godine čak je priznao da kubanski model koji je on konstruisao nije moguće izvoziti u druge zemlje, jer ''ne funkcioniše ni nama samima''. Kasnije se ispravio, rekavši da je mislio ''upravo suprotno''.


     ''On je jedan stari čovek, on više nije sasvim pri sebi'', objašnjava nemački stručnjak za Kubu Bert Hofman za Dojče Vele. ''Njegov moralni autoritet u zemlji, ili barem kod većeg dela naroda, ostao je međutim netaknut'', smatra Folker Skierka, nemački biograf Fidel Kastra. Možda je to razlog zašto ga brat Raul spominje uvek kada je reč o bivšim nacrtima aktuelnih reformi.


     Zvanično bez funkcije

Braća Kastro

     Nakon što je 1959. godine krvavim obračunom svrgnuta diktatura Fulgensija Batistasa, Fidel Kastro je proglašen u zemlji za ''heroja slobode''. Tako su Fidela veličali i zapadnoevropski mediji, kao što je nemački Špigel ili američki dnevni list Njujork tajms. Već 1960. godine isti Špigel ironično spominje ''omiljenog diktatora kubanskih masa''.


     Veliki vođa danas više nije na čelu ni države, ni vlade. U aprilu je bratu Raulu ustupio sve funkcije. Raul Kastro izabran je još 2006. godine za generalnog sekratara Kubanske komunističke partije i time je prema ustavu dobio „najvišu rukovodeću funkciju u društvu i zemlji“.


     Bez političkog pluralizma


     Vlast suzbija slobodu izražavanja. Na sankcije Sjedinjenih Američkih Država i Evrope vlada tradicionalno reaguje tako što apeluje na snažne nacionalne osećaje naroda. Glas opozicije jedva da se čuje.


     Više od 70 odsto Kubanaca ne znaju za druge vladare od Kastrovih. Mnogi se pribojavaju političkog sloma u slučaju da do promene dođe. Finansijska pomoć Kubanaca koji žive u inostranstvu pomaže mnogim domaćinstvima da se lakše nose sa ekonomskom krizom. Raul Kastro suočen je sa brojnim problemima: plate su niske, u opticaju su dve valute (dolar i pezos), nedostaje stambenog prostora, cene životnih namirnica su visoke. Na političkoj agendi još uvek nema mesta za pluralizam. Opozicionari su i dalje diskvalifikovani kao ''izdajice otadžbine''.

(Rosa Munjoz Lima i Boris Rabrenović)