RECIKLIRANO MLEKO ZAPLJUSNULO REGION

     Posle informacija u medijima da se u pojedinim zemljama u regionu reciklira mleko kojem je istekao rok trajanja, pa se, posle tehničke obrade, ponovo vraća na tržište – brojna pitanja su se pojavila i u našoj javnosti. Da li se u Srbiji reciklira ovaj proizvod? Šta je uopšte reciklaža mleka i gde završava ova namirnica kada joj istekne rok trajanja? Dodatnu zabunu među kupce uneli su i napisi u medijima da brojevi na dnu tetrapaka ukazuju na to koliko puta je mleko reciklirano.


     U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine, čija je Veterinarska inspekcija zadužena za kontrolu ispravnosti i kvaliteta hrane životinjskog porekla, pa time i mleka, tvrde da potrošači u Srbiji mogu da budu mirni. Kažu da niko u našoj zemlji nema tehničke uslove za takav proces.


     – U Srbiji se mleko ne reciklira, jer ne postoji linija za pasterizaciju na 190 stepeni. Zbog zabune potrošača u vezi sa tim šta označavaju brojevi na dnu tetrapaka, da li oni označavaju broj reciklaže – objašnjavamo da se oni koriste za identifikaciju rolni za vreme proizvodnje ambalažnog materijala. Jedini cilj im je postizanje sledljivosti ambalažnog materijala – rekli su u Veterinarskoj inspekciji.


     – Veterinarski inspektori redovno kontrolišu proizvodnju ove namirnice, od ulaska sirovine u fabriku, do konačnog proizvoda u prodavnicama, pa možemo da kažemo da iz zatvorenog sistema proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda dobijamo bezbedne finalne produkte, koji odgovaraju Pravilniku o kvalitetu – istakli su. Zbog toga, dodaju oni, postoji samo jedan put za mleko kojem istekne rok trajanja.


     – Mleko kome je istekao rok proglašava se neupotrebljivim i uništava se na neškodljiv način, u kafileriji u Ćupriji – objasnili su u Veterinarskoj inspekciji.


     U vodećim mlekarama još su eksplicitniji kada je reč o ponovnoj preradi. Ističu da informacije o recikliranom mleku u Srbiji nemaju nikakvog smisla. U "Imleku" navode i razloge zbog kojih tvrde da su priče o reciklaži netačne.


     – Do sada nije patentiran termički tretman na 190 stepeni, na kojem bi mleko i dalje ostalo u tečnom stanju, niti mi imamo tehnologiju u kojoj se ovako nešto primenjuje – rekli su u "Imleku", navodeći da se, prema našem zakonu, proizvodi sa isteklim rokom upotrebe tretiraju kao neispravni i ne smeju se vraćati u proizvodne pogone.


     – Osim toga, više puta termički tretirano mleko i na značajno nižim temperaturama od 190 stepeni, sigurno bi pokazalo i lako uočljive organoleptičke promene. Mi posedujemo i neophodne sertifikate za kontrolu i kvalitet sirovina i gotovih proizvoda – ističu u "Imleku".


     U Ministarstvu poljoprivrede objasnili su i da se, osim o ispravnosti finalnog proizvoda, inspektori staraju i o zdravstvenom stanju muznih grla od kojih se isporučuje mleko mlekarama. – Napominjemo i da sve mlekare u Srbiji imaju sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda "Hasap", koji počiva na principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i na analizama opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka u proizvodnji – rekli su u inspekciji i uputili savete potrošačima za kupovinu.


     – Mleko i mlečne proizvode trebalo bi kupovati isključivo iz rashladnih uređaja trgovinskih objekata, jer je za ovu vrstu proizvoda neophodan poseban temperaturni režim, koji se poštuje i pri hladnom lancu distribucije. Veterinarska inspekcija je najčešće dobijala prijave građana o oštećenoj ambalaži mleka i mlečnih proizvoda, a ređe o prometu mleka sa isteklim rokom trajanja. U svakom slučaju, ukoliko naši građani primete neke nepravilnosti u vezi sa ovom grupom proizvoda, trebalo bi da se obrate inspektorima, koji će u najkraćem roku izaći na teren – savetuju u Veterinarskoj inspekciji.


     Broj goveda smanjen za petinu


     U Srbiji ima oko 938.000 grla goveda, a njihov broj je za jednu deceniju opao za 19 odsto. Od ukupnog broja goveda u našoj zemlji, u tovu je svega 15.000–20.000 junadi, saopštava Tanjug.
Naše govedarstvo suočava se sa brojnim problemima, kao što su nedovoljan genetski potencijal za gajenje, usitnjena i skupa proizvodnja i uvozna zavisnost od opreme. Tržište je "jako sivo". Mi nemamo ni pravih bilansa, odnosno podataka o prerađevinama. Sagovornici Tanjuga kažu da nedovoljan broj junadi u tovu utiče na to da Srbija ni izdaleka ne koristi šansu da "bebi-bif" postane jedan od vodećih domaćih izvoznih proizvoda ne samo na starim tržištima, već i na novim. Srbija od 1996. godine ima dozvolu za izvoz junetine u Evropsku uniju – kvota za izvoz "bebi-bifa" na to tržište najpre je bila 10.000 tona, a sada iznosi oko 8.875 tona. Taj kontigent nikada nismo ostvarili, jer nema dovoljno junadi. Za taj izvozni kontigent potrebno nam je bar 100.000 junadi.

(Stefan Despotović, 05.08.2011.)